Grad duhova
Sećam se jedne prolećne subote pre ravno 21 godinu, kad sam sa drugarom Iljom stajao na sred poljane u mom naselju, kod vodovodnog hidranta, i od njega slušao priču o nekakvoj katastrofi u Rusiji (njemu je majka iz Rusije, a nisam ga video najmanje 15 godine). Ono što sam čuo shvatio sam kao veliko otrovno zlo koje iz daleka, preko „neba“ dolazi u naše naselje. Sećam se da nije bilo žive duše napolju, a mi navodno nismo trebali da budemo tu gde jesmo i da radimo to što smo radili – gledali smo „u nebo“ i pokušavali da sačekamo i vidimo to što iz Rusije dolazi kod nas a opasno je.
Govorim o tom 26. aprilu 1986. godine. Razlog što ovo pominjem je fascinantan materijal koji je kao putopis zabeležila Filatova Elena Vladimirovna iz Kijeva, poznata i kao „gama devojka“ i „dete brzine“. Ona voli motociklizam i vožnju po opasnim terenima. Zabeležila je istinu o Černobiljskoj katastrofi dve decenije posle toga. Fotografije opustošenih gradova i sela u Černobiljskoj oblasti, i tugu grada duhova – Pripяtь. Tužna slika kazne Majke prirode nad svojom nestašnom decom.
Ako ne razumete engleski, celu priču možete pročitati i na srpsko-hrvatskom jeziku.
Nuklearni reaktor br. 4
Autor fotografije Kisly.K
Piše: Aleksandar
Odeljci: Linkovi
Oznake: Chernobyl disaster, ghost town
5 komentara na „Grad duhova“
24. oktobar 2007. u 02:25
E baš ću pročitati, hvala na linku.
Bez obzira na černobilsku katastrofu, nuklearke su, koliko mi je poznato, jedan od najčišćih i najsigurnijih načina za dobijanje električne energije.
Ajde, lijepo što si opet inspiriran za pisanje
24. oktobar 2007. u 14:42
Pre par godina prvi put sam video taj sajt, i… koliko god da sam pre toga citao i znao o tome sta se desilo, o posledicama i opasnostima…. kada sam vide fotografije nekoliko dana nisam mogao da ih izbacim iz glave. Nuklearna energija je mnogo bolji sluga od vatre, ali i mnogo opasniji gospodar.
24. oktobar 2007. u 17:24
Malo sam se raspitao za taj blog i neki kažu da je to, u stvari, fikcija. Neki kažu da ta Filatova i ne postoji, te da postoji čitava misterija oko nje i tog bloga. Iskreno, pojima nemam što je istina, ali bilo mi je zanimljivo čitati onaj putopis o Černobilu. A i fotke su dosta dobre.
24. oktobar 2007. u 17:34
Bilo kako bilo, materijal je veoma interesantan. Uostalom, sve što je tamo napisano osporavano je od strane ruske petokrake. U čast ruske petokrake ide i veo misterije oko Adolfa Hitlera i tome da li se ubio pištoljem, popio Cijanid, prvo ubio Evu pa sebe, ili ih je pobio neko treći, i gde je završio njegov leš.
Dakle, ništa nije nemoguće, na žalost.
12. novembar 2007. u 13:33
Ja jednostavno ove slike ne mogu da izbacim iz glave…jel’ neko igrao Half Life 2? Slična stvar. Strašno. Prosto, bukvalno, neverovatno.