Град духова 23. октобар 2007. у 22:17
Сећам се једне пролећне суботе пре равно 21 годину, кад сам са другаром Иљом стајао на сред пољане у мом насељу, код водоводног хидранта, и од њега слушао причу о некаквој катастрофи у Русији (њему је мајка из Русије, а нисам га видео најмање 15 године). Оно што сам чуо схватио сам као велико отровно зло које из далека, преко „неба“ долази у наше насеље. Сећам се да није било живе душе напољу, а ми наводно нисмо требали да будемо ту где јесмо и да радимо то што смо радили - гледали смо „у небо“ и покушавали да сачекамо и видимо то што из Русије долази код нас а опасно је.
Говорим о том 26. априлу 1986. године. Разлог што ово помињем је фасцинантан материјал који је као путопис забележила Филатова Елена Владимировна из Кијева, позната и као „гама девојка“ и „дете брзине“. Она воли мотоциклизам и вожњу по опасним теренима. Забележила је истину о Чернобиљској катастрофи две деценије после тога. Фотографије опустошених градова и села у Чернобиљској области, и тугу града духова - Припять. Тужна слика казне Мајке природе над својом несташном децом.
Ако не разумете енглески, целу причу можете прочитати и на српско-хрватском језику.
Нуклеарни реактор бр. 4
Аутор фотографије Kisly.K
Етикете: Chernobyl disaster, ghost town
Записано у Веб, Линкови, Скандал
E baš ću pročitati, hvala na linku.
Bez obzira na černobilsku katastrofu, nuklearke su, koliko mi je poznato, jedan od najčišćih i najsigurnijih načina za dobijanje električne energije.
Ajde, lijepo što si opet inspiriran za pisanje
Pre par godina prvi put sam video taj sajt, i… koliko god da sam pre toga citao i znao o tome sta se desilo, o posledicama i opasnostima…. kada sam vide fotografije nekoliko dana nisam mogao da ih izbacim iz glave. Nuklearna energija je mnogo bolji sluga od vatre, ali i mnogo opasniji gospodar.
Malo sam se raspitao za taj blog i neki kažu da je to, u stvari, fikcija. Neki kažu da ta Filatova i ne postoji, te da postoji čitava misterija oko nje i tog bloga. Iskreno, pojima nemam što je istina, ali bilo mi je zanimljivo čitati onaj putopis o Černobilu. A i fotke su dosta dobre.
Било како било, материјал је веома интересантан. Уосталом, све што је тамо написано оспоравано је од стране руске петокраке. У част руске петокраке иде и вео мистерије око Адолфа Хитлера и томе да ли се убио пиштољем, попио Цијанид, прво убио Еву па себе, или их је побио неко трећи, и где је завршио његов леш.
Дакле, ништа није немогуће, на жалост.
Ja jednostavno ove slike ne mogu da izbacim iz glave…jel’ neko igrao Half Life 2? Slična stvar. Strašno. Prosto, bukvalno, neverovatno.