Neprijatelj mora umreti!
Ljubitelji elektronske muzike su posle pet godina sa oduševljenjem dočekali veliki povratak britanskog trojca The Prodigy sa novim četrdesetominutnim albumom „Invaders must die“.
Ljubitelji elektronske muzike su posle pet godina sa oduševljenjem dočekali veliki povratak britanskog trojca The Prodigy (zvanična veb strana) sa novim četrdesetominutnim albumom „Invaders must die“.
Na novom albumu se nalazi 11 numera, od kojih se posebno izdvajaju ranije objavljeni singl „Omen“, i potpuno nove stvari „Invaders must die“ i „Thunder“. Naravno, ni preostalih 8 pesama nisu za podcenjivanje.
Invaders must die
Omen
The Prodigy crew
Prodidži su Lijam Haulet (Liam Howlett), Kit Flint (Keith Flint) i Maksim Rijaliti (Maxim Reality).
Objavljeno: 26. februar 2009. u 20:26
Piše: Aleksandar
Kategorije: Razonoda
Oznake: electronica, invaders must die, london, music, omen, prodigy, spot, thunder, video, prodidži
Piše: Aleksandar
Kategorije: Razonoda
Oznake: electronica, invaders must die, london, music, omen, prodigy, spot, thunder, video, prodidži
6 komentara na „Neprijatelj mora umreti!“
26. februar 2009. u 22:22
Ovako na prvo slušanje novi album mi je malo razočarenje… Omen i nije loš, ali ni blizu starih stvari… Odoh da pustim nešto iz zlatnog doba da se podsetim
26. februar 2009. u 23:03
@Walker: Oseća se uticaj komercijalizacije i nedostatak žestine, ali ima se šta probrati i sa novog albuma. Nego smo bili mladi&ludi u ono vreme, pa nam je efektnije nego ovo novo
26. februar 2009. u 23:11
Priznaj da si se navuk’o na ‘Omen’ k’o veverica na lesnike!
27. februar 2009. u 00:14
Jok, podsetio se. Ovo novo je mlako kao žuti sneg u odnosu na nekadašnje lavine koje su odnosile skijaše…
27. februar 2009. u 01:36
ALbum je blagi uzhas tih jeza
Nikad mi se nije svidjao nihov zvuk, osim „no good“ koji je bukvar za devedesete a i dans dobro zvuchi 
ovaj novi album mi se zadrzhao na hadru nekih 2-3 dana
27. februar 2009. u 09:38
Dobro je, vec sam mislila da bogohulim sto nisam bas nesto odusevljena Invadersima
Ali mi je ipak bilo prijatno iznenadjenje da su se vratili korenima – meni dosta stvari sa albuma lici na Charlie 