Поделити је добро за све

Ову лепу и поучну причу о животу добио сам јутрос од Милобита. Осим што Милобит зна да користи е-пошту због чега не знам ко је све још добио ову причу од њега, осим опште примене на живот, може да се пренесе и на поље софтвера, а ви сами процените иза којих је врата слободан а где власнички софтвер ;)

Једног дана је човек имао прилику да поприча са Богом, те Га упита:
– Господе, било би ми задовољство да сазнам како изгледају Пакао и Рај.

Бог одведе човека до двоја врата. Отвори једна од њих и дозволи му да погледа унутра. На средини собе стајао је велики округли сто. На средини стола налазила се велика посуда с укусном и мирисном храном. Човек осети како му иде вода на уста. Особе које су седеле за столом биле су изразито мршаве, љубичасте боје и болесног изгледа. Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашике са веома дугачким дршкама које су биле причвршћене на њихове руке. Сви су могли да дохватите тањир са храном и узети мало, но како је дршка кашике била дужа од њихове руке, нису могли ставити храну у уста. Човек се стресао на сам поглед њиховог јада и њихових патњи.

Бог рече:
– „Управо си видео пакао.“
Бог и човек се упутише према другим вратима.

Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао била је на први поглед идентична претходној. Био је ту велики округли сто, посуда препуна укусне хране која му је опет натерала воду на уста. Особе за столом су исто имале кашике дугачких дршки. Али, овај пут су особе биле добро нахрањене и срећне, па су међусобно разговарале задовољно се смешкајући.

Човек рече Богу:
– „Не разумем?“
– „Једноставно је“, одговори Бог, „све зависи од једне вештине. Ови су научили да хране једни друге, док први мисле само на себе.“

Предвиђа се да 93 % особа неће проследити ову поруку. Ја сам део оних 7% и увек ћу поделити моју кашику са вама!

Убр, оригинални текст сам прилагодио стилу српског језика и објављивању на блогу, надам се да вам то несмета? :)