За послове интерне и спољне комуникације на послу, као и рад на локализацији слободног софтвера, блоговању и другим „дактилографским“ пословима имам потребу да користим ћирилични распоред тастатуре. Једино што ми сво ово време смета јесте немогућност коришћења пречица са тастатуре када је активан ћирилични распоред. Настави са читањем Функционална ћирилична тастатура
Изоштравање
Није да сам ћорав, али одавно ми вид није најбистрији. Због дугогодишњег гледања у CRT мониторе по више сати дневно, мој био-хардвер познатији као „очи“ добио је природни antialiasing, илити умекшавање ивица. Колико год да су фонтови „оштри“, ја их видим са блуром вредности 0.25% (рецимо).
Да бих поправио квалитет приказа текста, 17. децембра прошле године купио сам нови монитор Samsung SyncMaster 223BW. Слика се јесте поправила, али услед дугогодишње „измаглице“, ит-хардвер није могао да поправи и био-хардвер. Настави са читањем Изоштравање
Конверзија PXL у XLS формат
Пре пар дана је поклон HP iPAQ h5550 одбио да се ујутру, после поподневног рада, стартује. Једноставно не реагује на дугме за паљење; јуче је радио, данас не ради. Не пали чак ни када је укључен на пуњач/исправљач, не може чак ни да се ресетује. Једнсотавно је умро.
Док га не однесем на поправку (а не знам ни ко то може да уради), већина докумената које сам писао на њему, на жалост, остали су на интерној меморији. Тек пар дана пред „отказивање послушности“ пребацио сам неколико докумената на меморијску картицу, и један од тих докумената ми баш ових дана треба. Настави са читањем Конверзија PXL у XLS формат
Свршити уз СМС
Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања“ о изборном СМС спему у сред „шутње“, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?“). Шаље он мени:
Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)
… а одговарам ја њему: Настави са читањем Свршити уз СМС
Ко ћути?
Пошто је популарно оплести коју филозофску реч о изборима, реших да после данашњег лобирања на послу напишем и ја који редак. Нека остане да ме подсети за пар година оно што ћу тада и да видим. Али пре тога, блиц ретроспектива.
Пре два дана, дошао мој школски другар да покупи лаптоп на који сам му стављао Windows 98 како би могао да ради још један део посла који иначе ради. Умало се не посвађасмо на крв и нож кад је почео да прича о Николићу и радикалима као једином правом излазу за Србију. Бла, бла, човек са села, разумем га. Деведесетих је, док сам ја причао о монархији, он следио мисли диктатора Милошевића, што је и нормално; у таквом окружењу је он растао. У Книћу, одакле ми је мајка, за време рата, комунисти су узимали сву летину од мог деде за „народну власт“, остављали породице тежака са шаком кукуруза.
Данас на послу се поведе нека прича, и протеже се канцеларијом „идемо на гласање“, а мени се оте просто „ја не идем“. Запрепасти се предпостављени па ме позва да међусобно разменимо пар речи. „Немој да си тврдоглав, да изађеш на гласање и да гласаш за Тадића.“ Хвала, али не хвала. Настави са читањем Ко ћути?