Пала вам је на памет сјајна идеја али знате да ћете је брзо заборавити. При себи немате ни оловку ни папир, а да куцкате у телефон потрајаће па ћете изгубити ток мисли. Најбоље решење је снимити говор! Исто као кад патолози врше обдукцију, гледали сте то на филмовима :) Новинари такође за интервјуе користе диктафон.
Кад сам био клинац, волео сам да на касеташу притиснем тастере за снимање, извалим се н акревет и причам оно што ми прво падне на памет. Или да са другарима снимам разне скечеве. Да сам тада имао нешто овако, сад бих могао да уживам у смејуријама свог детињства… али на жалост, нисам :( Настави са читањем S60: ALON MP3 Dictaphone
Невероватно, али истинито. Пре три године (септембра 2004. године) у запису „Тражим монолог Љубе Мољца“ покушао сам да пронађем аудио снимак или касету Љубе Мољца коју сам често као клинац слушао (а која је нетрагом нестала из мог поседа).
Већ дуже време покушавам да у офлајн варијанти пронађем касету Љубе Мољца коју сам имао почетком деведесетих, али ми је неко „цапнуо“, не знам кад и не знам где. Иначе, она датира још ваљда од средине осамдесетих. На DC++ мрежи сам нашао две верзије беседа Љубе Мољца, али то није то. Ово што сам ја имао је мнооого боље и дуже.
Јуче сам се јако обрадовао јер сам коначно нашао ово што сам толико дуго тражио. На форуму RapidShare berza неки добар човек (хвала му!) поставио је линк до RapidShare.com за ово сјајно дело чувеног Љубе Мољца са пуним називом „Позе за лице Љубе Мољца – То сам ја“.
Додатак: Ево их видео клипови за Јутјуба за горе поменути и још три снимка Љубе Мољца:
Извињавам се што се вратих а то вам не јавих (зајебо сам неке за типовање празног стана :p), али ето, мука ме натерала.
Пре свега, било лепо на мору, топло, време сунчано (углавном), пар дана, разуђених, пре подне је било помало облачно са слабом кишом, али поподне сунчано и топло. Деца и ми матори смо поцрњели, онако, ове године нисмо погорели ко прошле, што захваљујући мазалима за заштиту коже од сунца фактора 45, 26 и 16, што 6 паковања Јекодерма и два ипо литра јабуковог сирћета. Кога занима, нек ме пита какве сад везе има јабуково сирће са црњењем :)
Летовали смо у месту Лепетане (види овде), на неких 6 километара од Тивта, ка Котору који је удаљен око 12 километара. Смештај је био на 20-ак метара од трајекта (мада је поглед са терасе на само пристаниште био заклоњен каменом кућом на пристаништу). Апартман је био 30€ дневно (гарсоњерица, терасица, купатило и кухиња, клима и ТВ), преко пута смештаја продавница, плаже на 300 и 700 метара ка Тивту, или нешто ближе ка Котору (где смо ишли само једном).
Цене готово исте или повољније као код нас, с тим што су рецимо хлеб, млеко и кисела вода (Књаз БРЕ!) 0,60€. Све укупно, остало је у ЦГ неких 500€.
И све би било сјајно и бајно да није било једанаестог дана нашег летовања. Беше то 4. август, ондај дан кад је у Улцињу због великих таласа у мору изгубило живот троје људи а више њих повређено. Не знам да ли је то било у исто врме, негде око 13:15 до 13:30 почели су да навиру таласи, јачи па слабији, на овај део обале где смо били. А ми дошли на последње купање тог летовања, и као под обавезно мој вољени дигитални фото-апарат је био укључен и на обали, иза торбе са стварима (као у хладовини). И да скратим причу, у том периоду налети један повећи талас, поплави целу плажу до „зида“ иза нас, поплави и фото апарат, мобилне телефоне, MP3 плејер, ма све је било мокро као да је било у кади. Узимам апарат у руке, и прво што ми је пало на памет, пошто је још увек био исправан, било је да га угасим. Повучем дугме за искључивање апарата, мотор крене да увлачи објектив и на 2/3 посла се из унутрашњости кућишта зачује једно ПАФ! И то је био крај мог HP PhotoSmart 735.
Пре око пола сата наручио сам други апарат, Canon PowerShot A620, па кад стигне јавим остале утиск(О)ве.