Експеримент: тулумбићи

Док сам био клинац мајка је редовно спремала тулумбиће, викендом. Ни Даца ни ја их никад нисмо спремали, и нисмо их јели код куће има сигурно десет година. Синоћ у Роди добијем инспирацију да их спремим, по први пут.

Синоћ, Рода

Гурам колица накрцана којечиме и тражим најмању гужву на каси. Ха! Угледам један ред који се не протеже душ рафова, уштекам се у њега. Гура народ колица и носи корпе, исто тражи ред са што мање гужве. Бацим поглед на једну корпу и видим кутију са пет огромних тулумбића (да, контрадикторно, али јебига, може и „пет великих тулумби“). Настави са читањем „Експеримент: тулумбићи“

Кад сам био мали

Носталгично присећање едукативних и забавних емисија за које данашња деца вероватно никада нису ни чула (част изузецима), јер данас имају кôд лиокове, змајеве кугле, југиојове и друге „занимљивије“ којештарије. А кад само помислим ШББ КББ?

… волео сам да гледам едукативне емисије за децу. Ако сте „мало старији“ од данашњих тинејџера, не можете а да се не сетите емисија као што су „Приче из Непричаве“, „Чик погоди ко сам“, „Коцка, коцка, коцкица“, „Коларићу Панићу“, „Шта би било кад би било“ и песмица које су их најављивале.

Крајем седамдесетих и током осамдесетих, шпице за емисије „Полетарац“, „Приче из Непричаве“, „Фазони и форе“ и „Чик погоди ко сам“ радили су браћа Вранешевић и Лабораторија звука. Ако сте превише емотивни, узмите марамицу (за сузе) и кокице (за грицкање). Настави са читањем „Кад сам био мали“

Вежбанка за школарце

Један ђак који воли компјутере, идеја, мало знања и слободног времена довољни су за рађање новог веб пројекта „Вежбанка“ – вежбалице за ђаке нижих разреда основне школе и њихове старије секе и бате, маме и тате, баке и деке.

Пре неколико година, кад је мој син Михаило ишао у први разред основне школе и учио азбуку, био сам „приморан“ да направим једноставну веб апликацију која ће му помоћи да упамти слова азбуке и помогне му у препознавању слогова и учењу читања.

Користио је неколико дана али му није било претерано занимљиво да се једно те исто врти по белом екрану, па је та апликација остала у запећку. Настави са читањем „Вежбанка за школарце“

Лето 2009

Са породицом сам једанаест дана летњег одмора провео у Петровцу (Црна Гора). Одморили смо се, искупали, насунчали, нашетали, насликали, напутовали, и вратили назад.

Прво смо знали да хоћемо, али нисмо знали ни где ни кад. Онда смо сконтали где, али још нисмо знали кад. Мало гуглања није нам помогло да пронађемо адекватан смештај (адекватан = коректан однос услова/топографије/цене), па смо и то на крају превазишли уз „помоћ пријатеља“. Укључио се и лако премостиви фактор „како“ од кога је зависило и „када“ — превоз. Ал’ и то смо решили. Настави са читањем „Лето 2009“

Јуче ђаци остали без ужине!

У Крагујевачким основним школама, бар што се тиче школе „Радоје Домановић“ и „Вук Стафановић Караџић“, ђаци нису добили ужину! Разлог за ово је тај што „ужина није плаћена“!?

У Крагујевачким основним школама, бар што се тиче школе „Радоје Домановић“ (није присутна на вебу) и „Вук Стафановић Караџић“, ђаци нису добили ужину! Разлог за ово је тај што „ужина није плаћена“!?

НАПОМЕНА: Остатак записа садржи експлицитне изражаје незадовољства и „српских“ псовки. Настави са читањем „Јуче ђаци остали без ужине!“