Eksperiment: tulumbići

Dok sam bio klinac majka je redovno spremala tulumbiće, vikendom. Ni Daca ni ja ih nikad nismo spremali, i nismo ih jeli kod kuće ima sigurno deset godina. Sinoć u Rodi dobijem inspiraciju da ih spremim, po prvi put.

Sinoć, Roda

Guram kolica nakrcana koječime i tražim najmanju gužvu na kasi. Ha! Ugledam jedan red koji se ne proteže duš rafova, uštekam se u njega. Gura narod kolica i nosi korpe, isto traži red sa što manje gužve. Bacim pogled na jednu korpu i vidim kutiju sa pet ogromnih tulumbića (da, kontradiktorno, ali jebiga, može i „pet velikih tulumbi“). Nastavi sa čitanjem „Eksperiment: tulumbići“

Kad sam bio mali

Nostalgično prisećanje edukativnih i zabavnih emisija za koje današnja deca verovatno nikada nisu ni čula (čast izuzecima), jer danas imaju kôd liokove, zmajeve kugle, jugiojove i druge „zanimljivije“ koještarije. A kad samo pomislim ŠBB KBB?

… voleo sam da gledam edukativne emisije za decu. Ako ste „malo stariji“ od današnjih tinejdžera, ne možete a da se ne setite emisija kao što su „Priče iz Nepričave“, „Čik pogodi ko sam“, „Kocka, kocka, kockica“, „Kolariću Paniću“, „Šta bi bilo kad bi bilo“ i pesmica koje su ih najavljivale.

Krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih, špice za emisije „Poletarac“, „Priče iz Nepričave“, „Fazoni i fore“ i „Čik pogodi ko sam“ radili su braća Vranešević i Laboratorija zvuka. Ako ste previše emotivni, uzmite maramicu (za suze) i kokice (za grickanje). Nastavi sa čitanjem „Kad sam bio mali“

Vežbanka za školarce

Jedan đak koji voli kompjutere, ideja, malo znanja i slobodnog vremena dovoljni su za rađanje novog veb projekta „Vežbanka“ – vežbalice za đake nižih razreda osnovne škole i njihove starije seke i bate, mame i tate, bake i deke.

Pre nekoliko godina, kad je moj sin Mihailo išao u prvi razred osnovne škole i učio azbuku, bio sam „primoran“ da napravim jednostavnu veb aplikaciju koja će mu pomoći da upamti slova azbuke i pomogne mu u prepoznavanju slogova i učenju čitanja.

Koristio je nekoliko dana ali mu nije bilo preterano zanimljivo da se jedno te isto vrti po belom ekranu, pa je ta aplikacija ostala u zapećku. Nastavi sa čitanjem „Vežbanka za školarce“

Leto 2009

Sa porodicom sam jedanaest dana letnjeg odmora proveo u Petrovcu (Crna Gora). Odmorili smo se, iskupali, nasunčali, našetali, naslikali, naputovali, i vratili nazad.

Prvo smo znali da hoćemo, ali nismo znali ni gde ni kad. Onda smo skontali gde, ali još nismo znali kad. Malo guglanja nije nam pomoglo da pronađemo adekvatan smeštaj (adekvatan = korektan odnos uslova/topografije/cene), pa smo i to na kraju prevazišli uz „pomoć prijatelja“. Uključio se i lako premostivi faktor „kako“ od koga je zavisilo i „kada“ — prevoz. Al’ i to smo rešili. Nastavi sa čitanjem „Leto 2009“

Juče đaci ostali bez užine!

U Kragujevačkim osnovnim školama, bar što se tiče škole „Radoje Domanović“ i „Vuk Stafanović Karadžić“, đaci nisu dobili užinu! Razlog za ovo je taj što „užina nije plaćena“!?

U Kragujevačkim osnovnim školama, bar što se tiče škole „Radoje Domanović“ (nije prisutna na vebu) i „Vuk Stafanović Karadžić“, đaci nisu dobili užinu! Razlog za ovo je taj što „užina nije plaćena“!?

NAPOMENA: Ostatak zapisa sadrži eksplicitne izražaje nezadovoljstva i „srpskih“ psovki. Nastavi sa čitanjem „Juče đaci ostali bez užine!“