На данашњи дан, 19. марта пре десет година, у саобраћајној несрећи трагично је настрадао мој отац Михаило Мика Урошевић у 59. години живота.
Више ништа није исто без тебе!
На данашњи дан, 19. марта пре десет година, у саобраћајној несрећи трагично је настрадао мој отац Михаило Мика Урошевић у 59. години живота.
Више ништа није исто без тебе!
Управо сам одгледао немачки филм Das Experiment (а.к.а. Black Box) из 2001. године и одушевио се.
Филм је базиран на истинитом догађају „Stanford Prison Experiment”. Наиме, на универзитету у Стенфорду (Калифорнија) 1971. године спроведен је скеперимент симулације психолошког утицаја окружења на затворенике и чуваре у затвору. У припремљеној затворској јединици под видео надзором, надгледаној од стране организатора пројекта, стављени су мушкарци добровољно пријављени по огласу у дневној штампи у коме је понуђена новчана накнада за учешће у експерименту.
Примамљив једноставан посао од 14 дана привукао је неколицину људи различитих психолошких карактера. Случајним избором подељени су на чуваре и притворенике, и експеримент је почео. Већ после два дана створена је реалистична ситуација у затворским јединицама, а сукоб „преступника” и „чувара закона”, пресија, лични мотиви и све што уз то иде довели су до неуспеха експеримента.
Довољно сам рекао, а уз топлу препоруку да овај филм обавезно погледате, без обзира што је на немачком и није хиперпродукција у питању, вреди сваког одгледаног минута.
Оцена од 1 до 10: 9,5 (оно 0,5 не знам на шта бих одбацио, али рецимо на бол у јагодицама због погрицканих прстију, укочене задњице и врата, као и лошег титла :))
Да се одмах разумемо, не мислим на пластичне груди које „поносно” носе особе женског пола са дозом комплекса естетског изгледа пошто преферирам природу. Искрено, никада нисам додирнуо тај неприродни комад „меса”, па се не бих бунио да пар младих, згодних власница силиконских имплантата без речи дођу до мене и покажу ми тактилну разлику између природе и „друштва”. Не, ја мислим на пластику у облику платних картица.
Није да сам ћорав, али одавно ми вид није најбистрији. Због дугогодишњег гледања у CRT мониторе по више сати дневно, мој био-хардвер познатији као „очи” добио је природни antialiasing, илити умекшавање ивица. Колико год да су фонтови „оштри”, ја их видим са блуром вредности 0.25% (рецимо).
Да бих поправио квалитет приказа текста, 17. децембра прошле године купио сам нови монитор Samsung SyncMaster 223BW. Слика се јесте поправила, али услед дугогодишње „измаглице”, ит-хардвер није могао да поправи и био-хардвер.
Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања” о изборном СМС спему у сред „шутње”, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?”). Шаље он мени:
Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)
… а одговарам ја њему: