Жртва пролећа

Пролеће је годишње доба које означава почетке (љубави, рађања, сунца). Најчешће код људи изазива осећање задовољства и радости јер се сиви дани зиме смењују топлим, светлим и данима пуним живота. биљичице расту, граја дечије игре простире се градовима и селима, пролећни осмех се нацртао на лицима много људи. Све пупи. На крају крајева, женски део човечанства се разголићује, а мушки остатак ужива одмарајући очи погледом на ову прву половину.

Сада на ред долази оно неизбежно „АЛИ!“. Један добар део човечанства (према неким проценама преко 40 МИЛИОНА људи) поред свеопштег задовољства страхује од једне ствари карактеристичне за пролеће.

Полен

Фотографија преузета са: Theora MySQL Data Browser

Полен је назив за ситан и најчешће фин прах састављен од мушких гаметофита (поленових зрна) голосеменица и скривеносеменица. Поленова зрна настају у микроспорангијама (које се код скривеносеменица налазе у прашницима). Поленово зрно изграђено је из вегетативних ћелија гаметофита (једна код скривеносеменица, више код голосеменица) и једне репродуктивне ћелије гаметофита, са два једра. Једно једро има улогу у изградњи поленове цеви, док друго једро митотичком деобом даје две сперматичне ћелије. Сперматичне ћелије учествују у оплођењу женског гаметофита. Пренос полена са једног на други цвет назива се опрашивање.

Извор: Википедија

Поред тога што је веома користан јер омогућава размножавање и развој флоре, полен је узрочник веома иритантних сезонских алергија код особа свих узраста. Карактеришу га кијање, надражен или зачепљен нос, цурење из носа, кожни осип, свраб и сузење очију.

Фотографија преузета са: TreeHugger.com

Сезонски алергијски ринитис и ја

Било је то давне 1995. године, 30. април, недеља поподне. Још мало па треба да се спремим за „првомајски уранак“. Одједном почиње да ме сврби лице. Одлазим до огледала, погледам се, а лице спорадично прекривено ситним црвеним туфницама. Јеботе, шта сам то јео од јутрос… ма ништа необично. Падне ми на памет сјајна идеја: чај од камилице за испирање коже лица, то ће да помогне! Пола сата касније, цело лице је набубрело и црвено, веома сврби, чак и пече. Од врáта до чела, све је као прекривено црвеном фарбом за косу. Ма, к’о у хорор филму кад некој санђами сипају нешто на фацу па јој кожа кључа, само ми још клобуци фале.

Долази другар да кренемо, види ме са врâта онако „заруменелог“ и запањи се. Нема ништа од мене, где ћу овакав!?

Преко ноћи се црвенило делимично повукло, али сам сутрадан у школу отишао сав у пецкицама. Није изостало подјебавање друштва и проналажење разлога за то („мора да је трипер“). Неколико дана касније све се повукло и опет сам био као нов.

Годину дана касније црвенила лица ни од корова, али су зато очи биле црвене, натечене и сузиле пар недеља. А онда је прошло.

Следеће године у то време сам већ био у војсци (1997), а пролеће ме је почастило првим слинама. На срећу, није дуго трајало (ваљда су нас шприцали које-чиме па сам био и имун).

Од 1998. године кад сам пролеће и лето провео у Шумарицама развозећи раднике, у свој оној ливадској трави, цвећу, дрвећу и сунцу, просто сам био окупан миксом свраба коже, сузних очију и иритираног носа из кога је цурело као из олука. Ишао сам чак и код чика доктора, а он ми је преписао да пијем Bronal. Пошто ми од њега није било боље, по препоруци снајке Јасне почео сам да узимам Lentostamin, али на крају сезоне тако да нисам попио ни цео филм а проблеми су спонтано престали. Њега сам пио и следеће године, мада ретко, за време бомбардовања.

Пре 4-5 година колегиница Виолета ми је препоручила микс назалног спреја Beconase и таблетице Claritin (Википедија), које је њеном сину преписао неки врсни алерголог за исте симптоме као и код мене.

Од кад смо редовно почели да летујемо на мору, са изузетком прошле године, моје конзумирање поменутог микса смањило се до избацивања из употребе. Прошле године, због неодласка на море, морао сам на кратко да се вратим на терапију али не дуго.

Ове године су слине кренуле око првог маја, али не толико страшно. Ипак, последњих пар дана кад сам ван куће спорадично из носа тече као из чесме. Јутрос у разговору о алергији мој брат Жуња помену „Филип га попио и одмах га престало, неки нови лек…“ (Филип је његов син, а мој братанац, лекар који такође има ово срање). Е, то ми треба! Пошто ништа нисам почињао да пијем ове године, не будем лењ и одмах одем и купим тај Xyzal (Википедија).

Пије се једна таблетица дневно, било на празан или пун желудац. Попио сам малу белу таблетицу пре око сат времена а нос је престао да цури након од прилике пола сата. Ево сада више и не сврби. Ни очи ме не сврбе и не пецкају. Овако ми до сада није помогао ни један лек, а докле ће да траје остаје да видим током наредних десетак дана.

Зашто више по овом питању не идем код лекара?

А зашто бих ишао? Да ми препишу Bronal? Или још боље неки назални спреј домаће производње који служи само да разводни слузницу носа? Да ми кажу како је од полена? Па то и сам знам. А ту је и Интернет.