Опера за Џ

Читам јутрос записе са Планетоида и не могу да верујем. Дракс са НС ЛУГ-а пише да је Опера претраживач постао бесплатан – скинут банер и лиценцирање. Дакле, недавно поклањање лиценци поводом годишњице настанка Опере изазвало је лавину љубитеља овог програма (и сам сâм својевремено гајио присна осећања према овом претраживачу док нисам пробао ГНУ/Линукс), па су пројектанти Опере одлучили да је услед велике подршке добровољаца широм нета паметније скинути адверте и лиценцирање из самог програма а наплаћивати само професионалну подршку.

О свем, у овоме више на странама Опере.

MIDIјашење

Дуго нисам писао, срамим се, ал’ шта ћеш, навика :) Ајмо даље.

Поновио сам се почетком јула „електронским уређајем за разговор на даљину“, илити мобилним телефоном Siemens A57. Пошто је то апсолутно нова област интересовања за мене (испала нека незаобилазна повољност па је набавка ишла по скоро багателној цени), а како волим да прилагођавам све што користим сопственим афинитетима, зажелех да уметнем неку мелодију и неку сличицу у овај телефон. Међутим!

Тражећи по нету мелодије и сличице, нашао сам неки домаћи сајт који наплаћује тридесетак динара за сличицу или мелодију коју шаље на СМС. Изабрао сам једну сличицу и одрадио трансфер (јебеш 30 динара). Међутим, није то баш оно што сам хтео, хоћу више и боље :) Даљим гуглањем пронађем „Меку за сличице“ Mr.TONES, али је зачкољица што и то шаљу само на СМС а нема слања на наше мреже. Прогуглам још мало (више!) и скапирам да овај мој телефон вари сличице у BMP формату. Поскидам тако око 600 најзанимљивијих сличица из мистерове базе једноставним превлачењем у Рокс прозор из Ватрене лије. Онда, пошто су те сличице транспарентни GIFови, изаберем мени најзанимљивије и пребацим у одговарајући формат за мој телефон. Али, онда настане проблем. Како да умувам слику у телефон а немам дата кабал. Рационалним размишљањем смислим сјајну ствар – направићу свој W@P сајт :)

Даљим гуглањем пронађем основну структуру једног WMLа и направим urosevic.net/wap, спакујем тамо сличице и покушам преко телефона да вепујем један лого, кад оно ради. И тако напакујем дватесетак сличица у телефон. Онда ми падне на памет да хоћу своју дечицу уместо „чувара екрана“, па данас направим и ту сличицу и спакујем у телефон (слику на којој се види како то изгледа ставићу накнадно, ако не заборавим :).

И питате се вероватно какве сад све ово везе има са називом овог записа? Па поред сличица, хтео сам и музикицу, али бесплатно бре. Пронашао сам на торентима неки програм за конвертовање обичних MIDI датотека у полифоне мелодије за телефоне, изабрао сам неколицину мелодија и пребацио их те окачио на urosevic.net/wap/midi и опет веповањем убацио у телефон. Дакле, ето ту се догађа почетак поменутог MIDIјашења.

Наиме, пар година уназад сам повремено пожелео да чујем по који MIDI на Линуксу, али ми баш и није полазило за руком. Јесте ту био TiMidity++, али је то софтверско решење које има мало кашњење. Проблем постоји у томе што Creative SoundBlaster Live! нема банку звукова на себи већ мора да се напуни неком банком. Данас се заинатим и гуглањем (поново :) пронађем решење. Наиме, треба картицу напунити банком 8MBGMSFX.SF2) помоћу програма sfxload. После тога се у Kmid-у подеси одговарајући слот (у мом случају је то Emu10k1 WaveTable Emu10k1 Port 0 ALSA device) и онда то ради – свира.

Можда сам осакаћено објаснио како се ово ради, али баш детаљно је објашњено овде, па ако кога занима нека чита до миле воље.

Три године Slackware-а

Са малим закашњењем из оправданих разлога (писаћу вечерас о томе) пишем ретроспективу моје миграције на један слободан оперативни систем — GNU/Linux. Знам да сам већ помињао како сам и зашто почео да га користим, али је ово, што би мој пријатељ Mixitron рекао „у ситна цревца“ „надробљена“ ретроспектива.

Ретроспектива јубилеја

Прво конкретно интересовање за GNU/Linux у циљу личне афирмације изразио сам на дискусионој групи yu.os.unix 18. фебруара 2002. године поруком „Start at?”.

Преко пет година користим и презирем m$win и коначно сам одлучио и решио да пређем на GNU/Linux. АЛИ!!! Тотални дудук што се unix-оликих система тиче (знам само како се то пише :). Дакле, потребни су ми савети, живи људи, предлози, идеје…

У тој теми ми је, између осталих, Душан Јанковић поменуо да има две копије RedHat 7.0, па сам од њега, после неколико дана мејл преписке, добио 4. марта први GNU/Linux диск, да бих 10. (или 11.) марта 2002. инсталирао тај RH 7.0 на свој стари комп. О проблемима са том инсталацијом писао сам у поруци коју сам Душану послао 15. марта 2002:

Иде полако, учим се, овај твој савет нисам смео да применим јер нисам знао хоће ли ме питати где да смести GNU/Linux, бојах се да не преформатира прву физичку партицију на којој ми је win, за linux, па сам ишао на custom, и укључио све что ми треба (или мислим да ће ми некад затребати :), и све је прошло OK, без проблема, док нисам почео да се смарам са екранском резолуцијом. Наиме, нисам имао избора 32bit-ној палети боја, већ највише 24bit-а, а код мене је таква ситуација (Daewoo CMC-1427X и S3 Trio 64V2+ са 2MB) да се једино у 32bit и 800×600 не виде неке вертикалне плаве цртице које су се појавиле кад сам на графичку додао онај 1 MB рама. У свим другим комбинацијама (од 16 боја до 32bit-а од 600×480 до 1024×768) виде се те цртице, осим у овој једној :) Па сам при подешавању графичке и монитора ставио да се креира виртуелни десктоп, и у X-има (KDE и GNOME) сам у 800×600 морао да скролујем мишем да бих видео целу радну површину, док у једној шетњи градом нисам сконтао у чему је фазон (тако ја решавам проблеме са software-ом, шетњом са клинцем и женом кроз град, у природи :) и без компа).

а још неке проблеме сам поменуо 18. марта у поруци „HLP: RH 7.0” на групи yu.os.unix.
Убрзо почињем јасно да размишљам о инсталирању Slackware дистрибуције, што помињем у мејл поруци коју сам послао Mixitron M. Storm-у 20. марта:

Кад смо већ код Linux-а, шта би са тобом, је л’ прелазиш или јок? Ја сам спустио RedHat 7.0 али ћу пробати и Slack 8, да видим какав је он.

Коначно сам за Slackware 8.0 послао наруџбеницу Младену (бивши PC Design, сада Linux Balkan) 12. априла. Диск сам добио десетак дана касније. Са овом верзијом Slackware-а сам имао проблем са графичком картом и XFree86 4.1.0 сервером који је у горњем делу екрана, у висини од 2cm, приказивао поље „црне графичке рупе”, па рад под X-ом није био баш могућ. Због тога сам и даље више користио Windows 98 SE него GNU/Linux.
Нешто касније, 1. јула 2002. у 22:35 инсталирао сам Slackware 8.1 и од тада је почела моја потпуна миграција на GNU/Linux. Након пар недеља у свакодневном раду користио само и једино GNU/Linux.

Као корисник GNU/Linux-а регистровао сам се на counter.li.org 17. јуна у 20:12:44 под бројем 280650 (okrugla cifra :)
Већ 17. јула сам користио Sylpheed 0.8.0, а први пут срећем Sylpheed Claws 0.7.8 у порукама од 20. јула на групи yu.os.unix, за који сам почео да радим локализацију од верзије 0.8.11.
Дан данас (3. јули 2005) користим Slackware дистрибуцију, са кратким једнодневним излетом на Gentoo 2004.1 почетком 2004, тродневним радом на стварању Linux From Scratch у октобру, као и једномесечним боравком од половине новембра до половине децембра 2004. године у Ubuntu Warty Warthog. Успут сам инсталирао по једном Debian Woody, FreeBSD 5.1 Release i 5.3 Release, али се нисам дуже од пар сати задржавао у њима.

Већ пар месеци носим се мишљу да саставим нешто по својој мери — личну дистрибуцију која ће се базирати на основи LFS-а са BSD-init скриптама, имати Slackware TGZ организацију пакет, заправо нека верзија portpkg-а, имати Gtk и Qt основе тако да по свом избору могу да користим разне неопходне програме из обе групе, а да опет нема ни KDE ни GNOME већ само XFCE. Што би се рекло, нешто минимално али свеобухватно. Оно главно што ми обезбеђује да то урадим имам — хард диск од 120GB. Једино што ми недостаје довољно слободног времена, као и обично :)

GNUzilla 05

Екипа није мировала па су читаоци на дан пре Ускрса обрадовани још једним издањем ГНУзиле. Ево извода из садржаја броја у коме је припремљено 15 текстова:

Hope, not fear

  • Gentoo манифест
  • Puppy Linux 1.0.0.0 alpha
  • Ubuntu 5.04
  • OO.o Transliterator 0.3.5
  • Download
  • Splashy
  • FSF Europe у Србији
  • Now action must be taken
  • Пакет аранжман
  • Microsoft-ова анти-Линукс кампања
  • Отпушите уши!
  • Slackware: питања и одговори
  • Увод у коришћење командне линије (2. део)
  • Изоштравање лоше фокусираних фотографија
  • Моја прва BSD тврђава

Ево и званичног саопштења редакције:

Април се показао као најдинамичнији месец ове године јер су се током њега догађале ствари које би могле бити од великог значаја за будућност свих нас. Коначно је испливао контраверзни споразум са Microsoft-ом, па нам се пружа прилика да дамо свој суд о целој причи и укључимо се у јавну расправу на ову тему. Упоредо са лошим, стизале су и добре вести од којих је најповољнија била вест о доласку представника FSF-а у Србију, који је дао интервју за наш часопис откривајући нам сврху своје посете и планове ове организације када је наша земља и регион у питању. Ни наши људи нису губили време па је средином априла одржан курс обраде звука и аудио монтаже помоћу слободног софтвера у просторијама културног центра REX. Наша екипа је била на лицу места.

Светску сцену је обележио излазак нове верзије Ubuntu дистрибуције чију рецензију ћете имати прилике да видите у овом броју ГНУзиле.

Уз појављивање новог броја, објављујемо и експериментално издање ГНУзиле 04 на ћирилици, захваљујући додатним напорима одређених чланова редакције. Утиске о овом издању можете поделити са остатком публике и редакцијом у ГНУзила коментарима.
Уживајте!

И наравно, свој примерак часописа можете преузети или са званичне стране за преузимање, са mirror::urosevic.net или неког другог огледала чије ћете адресе пронаћи на званичној страни ГНУзиле.

Пријатно читање!

Аааааа!!! Неееее!!!

Е стварно се НИКАДА нећу опаметити. Зашто сам поново почео да дуге записе пишем онлајн?! :( Па ја сам будала. Кретен. Манијак. Мрзим свој мозак. ААААААААААААА!!!

Л&М, пре неких сат времена сам се улоговао на бБлог и почео да пишем нови запис о новој верзији OOoTranslit-а. И све би то било супер да у међувремену нисам узео да направим снимак екрана нове верзије, па онда да поашљем на фото галерије, а онда се испостави да се нешто узјебало на галеријама. Па онда једно пола сата решавах тај проблем, док га не реших и не оспособих галерије да поново раде и да могу да додајем нове сличице. Па онда направим tar.bz2 пакет који пошаљем и направим нови ИД на систему за преузимање датотека код мене, и онда се вратим назад на формулар за писање записа. Написао сам опширан запис, прегледао га, исправио грешчице и све то без размишљања и копирања у клипборд послах ка записима. Стиснем ја чаробно дугменце „Save Entry“ кад имам шта да видим, или што би рекли „ја тамо, кад оно међутим!“ – логин страна. Истекла је ЈЕБЕНА КУКУИ СЕСИЈА ЈЕБО ЈОЈ ЈА МАТЕР и мој лепи дуги опширни дивни мили паметни турбо мега супер стар запис оде у ПИЗДУ ЛЕПУ МАТЕРНУ!!! Поједе га /dev/null!!! Нестао је. Ја удри на Back History ал оћеш стојка, не може. Добијам поново формулар за пријаву. Ево, већ ме заболе ова шупља јебена главуџа. Јеботе, какав дебилизам.

И сто пута сам себи рекао да прво напишем запис у локалу уз повремено чување измена, а кад завршим и исполирам текст то „прелепим“ у формулар и пошаљем, ја сам поново направио стару грешку. Раније ми се дешавало да ми пукне веза на модему и да не могу лако да се накачим назад на нет, или пукне лисица, или прсне пенџер на послу, и пропадне ми запис. А сад још и ово. ЈЕБЕНА СЕСИЈА! ЈЕБЕНИ бБЛОГ! ЈЕБЕНИ НЕТ! Бррррр…

Не могу више. Ако сутра стигнем, покушаћу да ЈЕБЕНО ПОНОВО!!! :( напишем овај запис о новој верзији пресловљивача… али онако добро сумњам да ћу имати инспирације… :( ФАК ИТ!!!