И ја „ермигиро“

После неколико недеља размишљања и око недељу дана привикавања у „кућној радиности“, портовао сам Записе са bBlog-а на WordPress.

Једном речју, много је лакше за одржавање, писање нових записа, модерисање коментара, заштиту од спема, ту је и прегршт додатака, тема… ма свашта нешто. Ако будем био довољно расположен, портоваћу и моју ретро тему на WP, као и транслитератор, мада, пре ће бити да ћу искористити нешто што већ има готово (чим пронађем :)). Такође сам средио Google AdSense банерчић по Динкетовом рецепту, да не буде како ми је генерички банер наружио записе :D

И што је најбоље, више не може да ми се догоди ово, јер се запис у току писања повремено снима у недовршене записе, и нема више истекле сесије и погрешно притиснуте тастерске комбинације у Ватреној лисици.

У нади да ће ме нови СУС натерати да чвакам редовније и квалитетније, stay tuned ;)

Опоравак записа

И, одлично пролазно време. 98% реанимације записа након надоградње готово, остало још 0,02% (рецимооо већ једном да средим величину фонтова :). Изхакерисано оно што је требало да се одради (ваљда нисам ништа прескочио). На овако брзу реакцију ме натерала пошаст звана „trackbak spam“. За непуних 18 сати од како је блог био незаштићен, затрпан сам са неких 204 „пратећих спем коментара“. Кад ме је данас дочекала гомила шупљикавих порука са блога знао сам да гамад и даље ради, пуном паром, и да је мој крхки и незаштићени блогчић био мета напада руских непушача иии… заборавих већ шта. Оно што је битно, два SQL упита решила су ме беде. Веома занимљива синтакса:

DELETE FROM `bB_comments` WHERE `postername` LIKE "%spamer%"

И, УОПАЛА, нема иК више :D Е да, умало да заборавим, пронашао сам проблем и решио скрљану нулу у контролном кôду за писање коментара, само што се сада сетих да нисам склонио из шаблона упозорење да је забрљани карактер нула, али ценим да је то веома мали број људи до сада и видело уопште :)
Гњавим, давим, осећам, зато одох да спавам…

Месец свега

Сутра се навршава читавих месец дана од како нисам записао нити једну реч. По ко зна који пут, сплет лењости и хроничног недостатка времена уродили су плодом — скоро па запостављен блог. Али зато, сада имам шта да напишем… ваљда :)

Пре пар дана урадио сам интервју са главним човеком за одржавање пројекта Inkscape са намером да читаоце ГНУзиле мало боље упознам са позадином овог одличног програма, а такође сам написао и опширну рецензију верзије 0.43. Синоћ сам са једним ликом са дискусионог канала програма тестирао како ради Inkboard интеграција у Inkscape–у и могу рећи да сам презадовољан. Укратко, у питању је групни рад на пројекту, уживо, тако да сви учесници моментално виде измене и могу да раде своје измене на цртежу који се дели у сесији. Иначе ради преко jabber протокола.

Најновијие рецензије за Свет Компјутера које сам урадио су нешто краћи осврт на Inkscape у прошлом броју и Valknut за децембарско издање.

Аххх, оно најбоље од свега што је прошло и што ће да се понавља а забележио сам у слици. Направио сам нови албум Храна на галерији фотографија. Ево, кад погледам тамо, одмах огладним, и сад сам огладнео…

Следеће, покупио сам доста домаћих филмова са нета. Бар неких двадесетак, и прикупљам и даље. Колекционар :)
Још увек трагам за форматом анимираних чувара екрана и логотипа за мобилне телефоне са монохроматским екраном (првенствено за мој Siemens A57).

Аааааа!!! Неееее!!!

Е стварно се НИКАДА нећу опаметити. Зашто сам поново почео да дуге записе пишем онлајн?! :( Па ја сам будала. Кретен. Манијак. Мрзим свој мозак. ААААААААААААА!!!

Л&М, пре неких сат времена сам се улоговао на бБлог и почео да пишем нови запис о новој верзији OOoTranslit-а. И све би то било супер да у међувремену нисам узео да направим снимак екрана нове верзије, па онда да поашљем на фото галерије, а онда се испостави да се нешто узјебало на галеријама. Па онда једно пола сата решавах тај проблем, док га не реших и не оспособих галерије да поново раде и да могу да додајем нове сличице. Па онда направим tar.bz2 пакет који пошаљем и направим нови ИД на систему за преузимање датотека код мене, и онда се вратим назад на формулар за писање записа. Написао сам опширан запис, прегледао га, исправио грешчице и све то без размишљања и копирања у клипборд послах ка записима. Стиснем ја чаробно дугменце „Save Entry“ кад имам шта да видим, или што би рекли „ја тамо, кад оно међутим!“ – логин страна. Истекла је ЈЕБЕНА КУКУИ СЕСИЈА ЈЕБО ЈОЈ ЈА МАТЕР и мој лепи дуги опширни дивни мили паметни турбо мега супер стар запис оде у ПИЗДУ ЛЕПУ МАТЕРНУ!!! Поједе га /dev/null!!! Нестао је. Ја удри на Back History ал оћеш стојка, не може. Добијам поново формулар за пријаву. Ево, већ ме заболе ова шупља јебена главуџа. Јеботе, какав дебилизам.

И сто пута сам себи рекао да прво напишем запис у локалу уз повремено чување измена, а кад завршим и исполирам текст то „прелепим“ у формулар и пошаљем, ја сам поново направио стару грешку. Раније ми се дешавало да ми пукне веза на модему и да не могу лако да се накачим назад на нет, или пукне лисица, или прсне пенџер на послу, и пропадне ми запис. А сад још и ово. ЈЕБЕНА СЕСИЈА! ЈЕБЕНИ бБЛОГ! ЈЕБЕНИ НЕТ! Бррррр…

Не могу више. Ако сутра стигнем, покушаћу да ЈЕБЕНО ПОНОВО!!! :( напишем овај запис о новој верзији пресловљивача… али онако добро сумњам да ћу имати инспирације… :( ФАК ИТ!!!

Планета Србија = сви српски блогери на једном месту

Јутрос ме је обрадовала вест коју сам прочитао на блогчету госпођице Лилит – она и Данило су коначно започели пројекат Планета Србија. Настави са читањем Планета Србија = сви српски блогери на једном месту