Гурам колица накрцана којечиме и тражим најмању гужву на каси. Ха! Угледам један ред који се не протеже душ рафова, уштекам се у њега. Гура народ колица и носи корпе, исто тражи ред са што мање гужве. Бацим поглед на једну корпу и видим кутију са пет огромних тулумбића (да, контрадикторно, али јебига, може и „пет великих тулумби“). Настави са читањем Експеримент: тулумбићи
Вечерас сам питао текту Бранку да ли зна како гласи она набрајалица коју ми је покојна баба Станка причала кад сам био дете. Поменуо сам раније у запису „Детињство“ да се не сећам целог садржаја ове набрајалице.
На срећу, за разлику од моје мајке, тетка је се сећа. Набрајалица иде овако:
Га, га, головрана
где си капу изгубила?
Тамо доле у долини
где овчари овце стрижу
и свињари свиње брију.
ја украдох једну длаку
и опредо’ Ниџи капу.
Гангали—мангали.
Уместо овде „Ниџи“, говори се име детета коме се набрајалица прича. А да буде још занимљивије, ову набрајалицу нисам успео да пронађем нигде на Интернету, бар за сада :)
Сећам се, док сам дете био и често одлазио на село, моја бака Станка (рођена 1918) ми је осамдесетих година 20. века, држећи ме у крилу, певала песму коју је она као дете научила. Често се сетим почетка песме „грличица грче“, али остатка нисам могао.
Тражио сам је раније на нету, али је није било. Урадио сам исто и вечерас и нашао је на пројекту „Растко“ Златна пјена од мора (Народне пјесме Срба у Хрватској).
Овде ова песма садржи и корекције које су дали Драган и Марија у коментарима на овај запис.
Грличица грче,
Петар коња трче.
Подај, Петре, палицу,
да убијем грлицу.
Не дам теби палицу,
да убијеш грлицу.
Грла мени соли да,
А ја соли овну дам,
Ован мени лоја да,
А ја лоја маци дам,
Маца мени миша да,
А ја миша орлу дам,
Ор’о мени перо да,
А ја перо свату дам,
Сват мени коња да,
а ја коња попу дам,
Поп мени књигу да,
А ја књигу Богу дам,
Бог мени срећу да,
А ја срећу, па у врећу,
Преко прага, па у кућу!
Још једне се песме сећам, исто почетка само, а ишла је овако некако:
Тамо доле у долини,
где овчари овце стрижу,
и свињари свиње … (поје?)
…
Ја украдох једну длаку,
да начиним Марку капу.
Две недеље након објављивања овог записа, сазнао сам да је ове набрајалица „Гангали мангали“!
У свој журби и трци нисам стигао да на време пишем о овоме, можда глобално не битном догађају, али за мене су ово два догађаја од изузетне важности :)
Пре нове године, чини ми се да је у питању био 25. или 26. децембар 2004., Николи је почео да ниче први зубић. Јединица, доле десно. Пар дана после тога, када је десни постао прилично видљив, избио је и леви зубић. Жао ми је што нисам тачно забележио кад се то догодило. Све данас ћу, сутра ћу, и заборавио сам тачан датум.
Да се исто не би догодило и са Микијем, за њега се сећам да је прексиноћ, 14. јануар 2005. године, пред спавање рекао кроз плач да му се клима зуб. Објаснили смо му да је то нормално за децу у његовом узрасту и да ће му се полако, један по један, сви млечни зубићи заменити новим, лепшим и јачим зубићима. Јуче је непрекидно пипкао климави зубић и гуркао га језиком, да би пред спавање, када се зубић толико расклимао да је било питање тренутка када ће испасти, уз помоћ кончића, мама Даца Микију извадила јединицу, доле десно :)
Коинциденција? :) За скоро месец дана, Николи је никао, а Михаилу испао зубић, јединица, доле десно :)
Још нешто мање од шест сати траје ова 2004. година. Кад сумирам резултате, можда једна од најактивнијих у последњих десетак година, бар што се мене лично тиче. Кренуло је од почетка године, преко лета, па до краја, све некако испуњено активношћу и спонтаним догађањима. Напокон, добио сам (другог) сина Николу у овој години, а није било бомбардовања, тако да ми је ИПАК посебна (Михаило се родио оне јебене ’99. кад су нам бомбе падале по главама). Настави са читањем Још један крај