Још један крај

Још нешто мање од шест сати траје ова 2004. година. Кад сумирам резултате, можда једна од најактивнијих у последњих десетак година, бар што се мене лично тиче. Кренуло је од почетка године, преко лета, па до краја, све некако испуњено активношћу и спонтаним догађањима. Напокон, добио сам (другог) сина Николу у овој години, а није било бомбардовања, тако да ми је ИПАК посебна (Михаило се родио оне јебене ’99. кад су нам бомбе падале по главама). Настави са читањем Још један крај

Готови папири…

Хтео сам ја ово да урадим још пре пар недеља, али све нешто нисам имао времена. Те посао, па онда стигнем кући па нешто узмем да радуцкам, мало у шетњу са породицом, мало овамо, мало онамо, и никако да запишем скоро изузетно битне детаље који се одиграше у протеклом периоду након последњег записа, а још се не завршише.

Неочекивано, једног дана уђох у Националну штедионицу да видим има ли шта од оних пара за Николу, кад се имах чиме изненадити. Уплаћено 63k динара на рачун. Покуша изузетно љубазна шалтерска радница да ме обесхрабри речима да тога дана могу да подигнем само 50к, на шта ја разјапљених очних јабучица пристадох, занемаривши њен забринути поглед ка мени. Дај шта даш, а сутра ћу по остатак. И тако у два дана покупим заслужену кинту. Није нека сума, али се да искористити. Настави са читањем Готови папири…

Папирологија SUX

Како то обичаји, правила и закон налажу, после рођења детета, треба га пријавити у општину, илити стручније речено „уписати у матичну књигу рођених“. А успут је корисно, о истом трошку, предати потребну документацију за „матерински додатак“ (добро дође као финансијска инјекција после великог трошка). Е, управо то сам радио у протеклих пет радних дана, и још нисам завршио! Настави са читањем Папирологија SUX