Знам да поново касним (касним по defaultu), али сам морао добро да изтестирам алатке за увлачење базе записа у WordPress, па нисам стигао да прокоментаришем значајну новост.
Наиме, пре два дана, 5. фебруара, објављено је званично издање Inkscape-а у верзији 0.45.
Шта је ново? Настави са читањем Inkscape 0.45
После неколико недеља размишљања и око недељу дана привикавања у „кућној радиности“, портовао сам Записе са bBlog-а на WordPress.
Једном речју, много је лакше за одржавање, писање нових записа, модерисање коментара, заштиту од спема, ту је и прегршт додатака, тема… ма свашта нешто. Ако будем био довољно расположен, портоваћу и моју ретро тему на WP, као и транслитератор, мада, пре ће бити да ћу искористити нешто што већ има готово (чим пронађем :)). Такође сам средио Google AdSense банерчић по Динкетовом рецепту, да не буде како ми је генерички банер наружио записе :D
И што је најбоље, више не може да ми се догоди ово, јер се запис у току писања повремено снима у недовршене записе, и нема више истекле сесије и погрешно притиснуте тастерске комбинације у Ватреној лисици.
У нади да ће ме нови СУС натерати да чвакам редовније и квалитетније, stay tuned ;)
Ако после инсталације нове верзије Firefox-а преко менаџера пакета ваше дистрибуције приметите да су неке екстензије отказале послушност и престале да раде, попут екстензија HTML Validator и Colorzilla, прво што ће вам бити посаветовано на странама аутора тих екстензија је инсталација пакета libstdc++-5. Међутим, ако су до надоградње екстензије нормално функционисале, онда није проблем у недостатку поменуте библиотеке, већ у поквареном Firefox-у који је упаковао дистрибутер.
Шта чинити? Преузмите последњу верзију званичног пакета Firefox-а, распакујте tar.gz пакет и ископирајте libxpcom.so, libxpcom_compat.so и libxpcom_core.so библиотеке из оригиналног паковања у /usr/lib/firefox, или где је већ инсталиран овај претраживач (нпр. у /usr/lib/firefox-2.0.0.1).
Подразумева се да сте пре овога искључили Firefox, па када га следећи пут будете покренули, екстензије ће напрасно поново да прораде. А ако не прораде, реинсталирајте њих, јер можда постоји новија верзија. У сваком случају, не може да шкоди ;)
У стомаку осећам мучнину и грч, руке су ми одузете, глава као да лебди, емоције испране. Ах да, ноге су ми утрнеле и у грчу.
Слагалица 3 је званично криминални трилер, а онима који су га одгледали хорор са високим коефицијентом страве и бола. У глобалу, врхунац визуелног бола који сам осетио у филму догодио се на три места. То је онај осећај кад пожелиш да скренеш поглед јер ти се гади и све те боли због онога што видиш, мука ти је, тело ти трни, срце је близу брзине звука, адреналин ти пуни тело, лебдиш… лудило.
Први део Слагалице је био одушевљење јер је у то време био углавном другачији од већ виђеног репертоара хорора и трилера. Смртоносне играчке и безизлазна слагалица „нанети себи бол да би живео или умрети у ишчекивању сигурне смрти“ унели су осмех на лицима хоророфила :)
Слагалица 2 је више пала као детективска франшиза са недовољно језивог материјала. Онако, да се одгледа, али ништа спектакуларно, осим јасне назнаке на крају да ће бити и наставка, али тек пошто смо открили ко стоји иза целе приче.
Тројка је, између осталог, борба за Џонов живот, прожета са изненађујуће доста ликова остављених у животу (где је нестао судија?!). Но, остало је АЛИ, које нећу образлагати док сваки читалац овог записа не одгледа филм…
Једно је сигурно, биће и четвртог дела }:E
За фанове Слагалице, званична адреса за све делове је www.officialsaw.com
Из политичког живота сам испливао негде, чини ми се, у марту прошле године… или је то било претпрошле… не сећам се. Углавном, много се мање смарам, они истина мање сам и упућен и информисан о аферама и распореду међународних летова којекаквих политичара, ал’ ми није жао, напротив.
Ближе се неки избори, и у припреми су кренули да ме опседају моје „бивше” колеге „саборци” из СПО. Испрва са „сигурним гласовима”, а прошле недеље са гласачким кутијама. Али, доста ми је свега. Нисам се исчланио из странке, али ме заиста више ништа не интересује а да има везе са политичким ликом & делом у Србији, а и шире. На фамозни/фантомски референдум нисам излазио, као ни пунолетни чланови моје породице, а сва је прилика да нећемо изигравати будале ни на предстојећим изборима.
Ја сам се запитао пре „деактивирања” следеће: чему све то, кад су сва предизборна обећања ноторне лажи, кампање се организују зарад убирања „кајмака” и кожних фотеља, а народ к’о народ, ту је само да заокружује бројеве. Свака промена не доноси ништа боље. Телеком је и даље ту, СББ је и даље ту, незапосленост је и даље ту, ситни приватни предузетници познатији као „тлачитељи угњетене масе” су и даље ту, мито и корупција су и даље ту, малверзације и сва остала срања су и даље ту. Говедина, што би рекли БС. А и онако мој глас неће ни најмање утицати на крајњи исход судбине Српског народа, па ћу време које бих потрошио на табанање до гласачке кутије паметно утрошити у опуштање уз квалитетну музику.
Једина политика која ме сада интересује је издавачка кућа Политика Новине и Магазини д.о.о. која издаје „Свет компјутера”