Користим пријатно јутро пред почетак још једног пакленог дана да покушам схватити зашто у Србији не постоји ванредно стање због тропских врућина.
Иако проглашење ванредног стања не би допринело снижавању температуре ваздуха, напољу и унутра, свакако би омогућило запосленим лицима да цео дан проведу на пријатниујем месту уместо под директним ударом сунца на терену и у неклиматизованим радним просторијама. Школе сада не раде па за школску децу обавеза не постоји, али зато раде вртићи који нису климатизовани, па су мала деца у обавези да се кувају заједно, јер родитељи морају да раде.
Знате ону чувену нову платформу коју је сковао Apple, она што има екран осетљив на додир, нови концепт организације интерфејса а служи мобилној комуникацији и као дигитална бележница, што на сам поглед код гледаоца изазива ВАУ! ефекат (разјапљена вилица до груди, бале висе до пупка, очи испале на пола метра из главе, а из носа већ кренула слина)? Да, говорим о чувеном iPhone-у.
Е, док ми у руке не дође то чудо теКнике, задовољићу се да мојn70 макар мало личи на њега, ако не може по карактеристикама и габаритима, онда изгледом софтвера.
Тема је Leo S60 iPhone, оригиналне мелодије могу да се преузму са нета, и то онда звучи ВАУ! кад се намести, а изгледа ВАУ! као ово овде:
Овај запис ћу писати у „мементо” стилу (унатрашке а унапред :D).
Дошли смо до закључка да је 10 дана сасвим довољно да се добро одмориш (ако је судити по пословици „пустити мозак на испашу”, онда и да се мозак добро напасе), видиш шта те занима, поцрниш, искупаш се и вратиш назад у велики, прљави град. 15 дана је превише. Најбоље од свега, ове године нико од нас није прегорео, чак се нисмо честито ни ољуштили како треба (мада, не треба).
Јуче се овогодишњи одмор уз таласе мора за моју породицу и мене завршио. Или прецизније, завршио се прекјуче, али смо после 12 сати путовања аутобусом по хладњикавој ноћи, јуче ујутро око 7 сати стигли у Крагујевац.
Ako se pitate, odkud latinica, moram reći da nisam osposobio ćirilicu na mobilnom – ovaj zapis kuckam sa plaže.
Trenutno se topim na plaži „Rafaelo” u Igalu ispod suncobrana, maločas sam se probudio. Daca sad dođe sa Nidžom iz vode, a on hoće još u vodu, pa sad odoh ja sa njim. Miki je super, trenutno roni i vadi devojčicama kamenčiće iz vode.
Odosmo Nidža i ja da se rashladimo u slanoj vodi, a vi dok ovo čitate, uključite klimu ;)
За најновије издање Гнузиле (трећи летњи двоброј) писао сам чланак о затупљивању захваљујући „клик” системима. Ценим да би после „одморбеног” записа било добро да тај чланак пренесем као запис и овде, јер ће тако омогућити читаоцима да га коментаришу, а веома ме занимају реаговања читалаца. Навалите (извињавам се што нећу одговарати на коментаре и питања до 9. јула).
