Заједница локализује документацију за OpenOffice.org

УПОЗОРЕЊЕ: Пре него што прокоментаришете овај запис устаљеним „коме то још треба“ или „не пада ми на памет да користим локализовани софтвер“, …, „па још на ћирилици!“ – склопите очи, седите, дишите дубоко, опустите се и пажљиво узмите у разматрање чињеницу да такав софтвер није ни намењен вама. Не трошите речи на хејт, боље напишите нешто конструктивно.

Е сада када сам написао „дисклејмер“, могу да наставим даље.

У суботу 31. маја у просторијама Удружења корисника ГНУ/Линукса из Новог Сада одржано је радно дружење (скуп, самит, окупљање, конвенција, конференција, назови га како хоћеш) са циљем договарања полазних основа и смерница за реализацију локализације документације за канцеларијски пакет OpenOffice.org.

Одакле идеја за ово?

Претходна акција локализације „Водича за кориснике“ из 2006. године није никад приведена крају, а чини ми се да је издавање приручника на хрватском језику допринело да се ствари помере са мртве тачке и код нас. Почетком маја заживела је идеја о спровођењу локализације документације за OpenOffice.org, усаглашене са актуелним издањима програма. Од прилике пар дана након тога, започели су планови за поменуто дружење које је и заказано за 31. мај (првобитно је било речи да се обави 24. маја, али како је тада било завршно вече Евровизије, или како год, због сигурног колапса у саобраћају одложено је за 31).

Ко је све био…

Озбиљност идеје показује тридесет учесника који су се окупили на овом скупу. Били су ту представници LUGoNS, Мреже за слободан софтвер Србије, тим за локализацију канцеларијског пакета OpenOffice.org, те представници заједница Fedora, Slackware и Ubuntu у Србији. Од познатих играча на домаћој сцени слободног софтвера били су ту Иван Јелић, Горан Ракић и Данило Шеган.

Полазна тачка и циљеви

Пре скупа је постављена званична страница овог пројекта на адреси openoffice.ns-linux.org, одакле се могу пратити сви даљи кораци и дешавања у вези са овим пројектом.

Укратко, за почетак ће се одрадити локализација „Приручника за миграцију“ у ћириличном писму са коришћењем снимака локализованог ћириличног сучеља. Планирано је да сваки учесник дневно преведе у просеку 2 странице упутства, што даље даје рачун да време потребно за превод документа износи број страница документа ÷ 2. Преводиће се стандардне ПО датотеке које ће Горан припремити извлачењем из ODT датотека у којима се налази документација, а након свршетка превода и прилагања снимака локализованог сучеља, вратити назад у ODT.

Из мог угла гледано…

Оно што ми се у самом старту није свидело и за шта сматрам да је потребно мало флексибилности јесте услов „2 стране дневно“, с тим да ако документ има 10 страна, можеш првог дана урадити све а наредна 4 дана не радити ништа, или обрнуто. Услов за учешће је такође и „не преузимај материјал за превод ако не можеш да га завршиш у року“. Ове две чињенице су главни разлози зашто се нисам нашао међу пет пријављених за локализацију одмах на самом скупу. Мора постојати могућност да преведеш део и вратиш га назад ако из неког разлога не можеш да довршиш, а онда неко други да настави даље. Када поново можеш да радиш, узмеш, радиш, и вратиш назад, готово или делимично урађено.

Ставка „преводи се документ по документ, без прескакања“ има смисла јер обично бива да се сви пријављују и узимају мале документе, док они озбиљни и обимни остају за крај, што није добро.

Прикључите се пројекту

Ако желите да се прикључите овом пројекту или желите да питате нешто у вези њега не устручавајте се да то учините на форуму предвиђеном за овај пројекат.

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

6 мишљења на „Заједница локализује документацију за OpenOffice.org“

  1. Поздрав!

    Сматрам да је код нас локализација у веома лошем стању. Драго ми је да корисници линух-а барем раде нешта на томе. Што се Микрософта тиче треба га забранит док нелокализују све своје програме. (незнам дали је виста локализирана?)

    Али кључна ствар што је потребна да би се ћирилица више пробила су тастатуре на ћирилици. Ја већ годинама долазим у србију да купим ћириличну тастатуру, ал је нема ни за љека нигдје. Дали се можда шта промијенило у задњих годину (мислим дали су изашле ћириличне тастатуре)?

  2. Наравно да има ћириличних тастатура. Пре око годину и по, до две, у Метроу сам купио деци за багателну цену тастатуру са изгравираним ћриличним словима као примарним, и латиничним као секундарним. На жалост, та тастатура је отишла у вечна ловишта па је нова само са латиничним словима, али је макар YU (мрзело ме је да тражим ћириличну).

  3. И сама чињеница да се ћирилична тастатура мора тражити је јадна. Препостављам да је метро тржни центар (попут родића у НС) док сам ја тражио по трговинама компијутерске опреме… ди би сматрам требало да буде да се купи..

  4. Метро „плати па клати“ је велетрговина (има је и у Новом Саду на адреси Пут Новосадског партизанског одреда бр. 5), а тастатуре са ћириличним словима се тешко налазе јер већина становништва у Србији каже да не воли да користи, чита и пише ћирилицу јер је: ружна, неупотребљива, несавремена, заостала, застарела, странци је не разумеју…

  5. Искрено да кажем људи су стока и треба се са стоком понашати како заслужује. Али нека латинаша.. Било их је у историји прије, и бит ће их заувијек …

  6. Blah, kome još treba taj lokalizovani softver, još na ćirilici?

    Šalu na stranu, smatram da je to super. Mislim, lično jesam navikao da koristim softver na engleskom, ali, brate moj, ako ima nešto na srpskom, što da ne iskoristim tu pogodnost? Tja, može samo da mi bude bolje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *