Пошто је популарно оплести коју филозофску реч о изборима, реших да после данашњег лобирања на послу напишем и ја који редак. Нека остане да ме подсети за пар година оно што ћу тада и да видим. Али пре тога, блиц ретроспектива.
Пре два дана, дошао мој школски другар да покупи лаптоп на који сам му стављао Windows 98 како би могао да ради још један део посла који иначе ради. Умало се не посвађасмо на крв и нож кад је почео да прича о Николићу и радикалима као једином правом излазу за Србију. Бла, бла, човек са села, разумем га. Деведесетих је, док сам ја причао о монархији, он следио мисли диктатора Милошевића, што је и нормално; у таквом окружењу је он растао. У Книћу, одакле ми је мајка, за време рата, комунисти су узимали сву летину од мог деде за „народну власт“, остављали породице тежака са шаком кукуруза.
Данас на послу се поведе нека прича, и протеже се канцеларијом „идемо на гласање“, а мени се оте просто „ја не идем“. Запрепасти се предпостављени па ме позва да међусобно разменимо пар речи. „Немој да си тврдоглав, да изађеш на гласање и да гласаш за Тадића.“ Хвала, али не хвала. Настави са читањем Ко ћути?
До синоћ никада у животу нисам језгровито размишљао при одговарању на питање „Чиме се ти бавиш?“. А управо то ме је питао један познаник са нета (кога нећу именовати, а он ће ми вероватно због тога бити захвалан :)).
И, чиме се ја то бавим? Искрено, немам појма! Можда бих могао да кажем да се не бавим ничим (или „ни са чим“, Војо, пријатељу, исправи ме ;)). Један сам од оних ликова који немају далеки и високи циљ у животу, коме корачају крупним корацима и за који се боре. А истовремено нисам ни од оних који немају никакав циљ у животу и чекају да им други кажу шта ће да раде. Тако би се могло рећи да захватам златну средину. Како? Настави са читањем Чиме се ти бавиш?
Просто је невероватно колико се појединци или чудна удружења која ничу на све стране као печурке после кише, играју темом легалности у Србији. Већ сам писао о нелегалном софтверу у Влади Србије, а сада пишем о фамозном фантомском удружењу legalno.org чија „Програмска начела организације“ почињу овако:
2008. godina je na pragu. Srbija dobija novi nacionalni domen .RS i ubrzano se približava EU. Vreme je da sada svi zajedno radimo na boljem imidžu zemlje i popravljanju istog u svetu.
Како даље кажу
Državno zakonodavstvo je još slabo i nema institucije da se obračuna sa narastajućim web kriminalom
И само због тога је група вебмастера „душебрижника“, жељна да помогне држави, дошла на идеју да се скупи и оснује невладину организацију „Legalno.Org“. И то је супер, лепо је да се људи удружују, али би требали да знају и где се оснивају, пошто ја не знам где је место на коме је ова организација настала (цитирам: „Domu Sindikata Srbije“). Зар то постоји?
Поменути добротвори имају циљ да се обрачунају са свим веб гусарима и сачувају лик и дело Србије, и то како против оних у земљи, тако и оних ван земље. Користиће сва правна средства у те сврхе, утицаће на домаће хостинг провајдере, позиваће се на законску регулативу страних земаља у којима страни хостинг провајдери хостују гусарске сајтове, све како би исти били угашени а њихови власници кажњени. Не крију намеру да
U krajnjoj meri preduzećemo hakovanje istih, ako se sva legalna sredstva borbe iscrpe.
Да ли је неко обавестио ове „вебмастере“ и „легалисте“ да је хаковање у смислу у коме га они помињу нелегална радња? Да подсетим, помињу га у циљу коришћења сигурносних пропуста у туђем софтверу како би без правних основа дошли до информација о власницима. Дакле, legalno.org ће користити и нелегалне мере у свом циљу осветла образ Србије.
Реченица којом се „Програмска начела“ завршавају су прича за себе:
Da ne budemo tamna mrlja na svetskoj mapi u pogledu piraterije i drugih nepravilnosti na webu.
Србија је, као и у многим другим сферама, на жалост на дну листе било које врсте. Једино предњачимо по питању моралиста и легалиста. Господо, софтвер се не пиратизује у Србији већ у другим државама попут Америке, Кине, Русије, Шведске и маси других. Информишите се о ономе о чему хоћете да пишете и „радите“.
Још једна занимљивост што се ове смејурије тиче јесте веб страница организације. Наиме, дотични користе WordPress CMS као софтверску основу уфиловану у тему Glossy Blue (коју сам раније користио за „Записе“). Једино што су превидели, случајно или намерно, јесте да су одстранили лиценцу и једног и другог производа из подножја стране (fotoer-а).
Поменута господа изгледа нису прочитала следећи услов лиценце за тему GlossyBlue:
A link back to N.Design Studio must be retained in the footer (either modified or unmodified)
Такође су превидели ГНУ ОЈЛ услов да се материјал објављен под том лиценцом може третирати на разне начине, докле год стоји референца о ауторима (члан 2, алинеја а). Како је са legalno.org странице уклоњена лиценца и WordPress Copyright а страница не служи у сврху блоговања појединца већ организације, тиме је, чини ми се, прекршена још једна заштита интелектуалне својине, коју legalno.org пропагира.
Право је чудо што је писање коментара на легалне текстове могуће само регистрованим члановима сајта legalno.org. Такође се питам да ли су ово све написали у легалном Microsoft Word-у на легалном Windows-у, или ипак лицемерно користе нелегалан софтвер?
Нигде име, нешто опипљиво, само виртуелно трабуњање о недовољно истраженој теми за коју су они потковани а државне институције нису. Да није тужно, било би смешно.
Лицемерни обрачун пирата?
Да будем искрен, мени цела ова прича личи на „рат домаће веб мафије“. Моја верзија (параноидне) приче гласи: Пера, Мика и Лаза који држе пиратски сајт „ми смо пирати“ због лошег пословања сајта дошла је на идеју да дискредитује све остале пиратске сајтове са домаћим материјалом како би се домогла популарности. Можда су се чак Жика (власник сајта „ми смо први“) и Пера (један од власника сајта „ми смо пирати“) покошкали на форуму „ми смо први“ па је Пера смислио паклени план да се Жики освети и угаси му сајт.
А сада одох да им пријавим сајт legalno.org за кршење права интелектулане својине да предузму све потребне мере и угасе га, као што су угасили остале нелегалне сајтове.
Зграда у којој са породицом живим, саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.
За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, од сунца, кише, снега, ветра, гдáда и осталих „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропушта воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. Настави са читањем Непажња, неодговорност или немар?
Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије MicrosoftWindows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.
И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије – Интернет.
Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.
Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:
сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.
Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.
Г-дин Бобар још каже:
Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“
Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.
НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine
