Дођем ја јуче (среда, 8. новембар 2004.) око 9:30 кући на доручак, упалим светло и уђем у купатило да оперем руке. Тек што сам угасио светло у купатилу и изашао у кухињу, те стао да попричам са супригом која је тада пеглала, чујем у купатилу чудно дрчање аспиратора (вентилатор за проветравање), а након десетак секунди чујем БУМ из аспиратора, и након тога он престаје да се врти. Пробам на прекидач да га упалим и угасим неколико пута, али се он не јавља. Настави са читањем Како је пропао обичан дан
Ознака: kragujevac
Дан „Д“
Да ли вам се некада у животу догодило да се ујутру пробудите не слутећи да ће целога дана да вас прати лоша срећа, а онда увече схватите да је то тај дан? Е, данашњи дан је мени био толико малерозан, да желим да ми се више никада не понови. Настави са читањем Дан „Д“
Започети радови
Данас сам коначно започео са радовима у стану, тачније у купатилу. До сада сам успео да поскидам све плочице и санитарију (осим ВеЦе шоље, злу не требало ;). Ако ме нема да одговарам на коментаре и пишем нове записе, да знате да су ми пребијени прсти и не могу да куцам… или сам се прерадио :)
Ех да, пар слика су у албуму Радови, као рецимо ова:
Готови папири…
Хтео сам ја ово да урадим још пре пар недеља, али све нешто нисам имао времена. Те посао, па онда стигнем кући па нешто узмем да радуцкам, мало у шетњу са породицом, мало овамо, мало онамо, и никако да запишем скоро изузетно битне детаље који се одиграше у протеклом периоду након последњег записа, а још се не завршише.
Неочекивано, једног дана уђох у Националну штедионицу да видим има ли шта од оних пара за Николу, кад се имах чиме изненадити. Уплаћено 63k динара на рачун. Покуша изузетно љубазна шалтерска радница да ме обесхрабри речима да тога дана могу да подигнем само 50к, на шта ја разјапљених очних јабучица пристадох, занемаривши њен забринути поглед ка мени. Дај шта даш, а сутра ћу по остатак. И тако у два дана покупим заслужену кинту. Није нека сума, али се да искористити. Настави са читањем Готови папири…
Предизборна утопија
Остало је још свега осам дана до локалних избора у Србији. Силом прилика, или судбине, рођен сам и живим у Крагујевцу, граду на Лепеници, срцу Шумадије. На жалост, као ни остали, ни мој град нису заобишли „утописти“ — ловци на градоначелничку фотељу. Ваљда је то леп спорт. Настави са читањем Предизборна утопија