Добро дошли у годину када сам пошао у први разред основне

Било је то давне 1984. године. Са месец дана до седме године, пошао сам у први разред. То је био један нови почетак новог детињства и почетак контроле мојих необавезних дечијих играрија. На жалост, данас не започињем никакав нови живот, али сам сазнао, истина касно, да је већ почела реализација нове контроле, необавезних играрија, али и озбиљних обавеза. Настави са читањем Добро дошли у годину када сам пошао у први разред основне

Бити ИТ (не)писмен

Користим PC рачунаре већ десетак година а на „мрежи свих мрежа“ боравим 7 до 8 година. На срећу, већ у првих пар месеци употребе и једног и другог, научио сам нека основна правила „понашања“ и начине за валидацију информација, док у данашње време постоје људи који су високообразовани, али за неке друге ствари; на нету се понашају као пијани лудак без возачке дозволе на месту возача школског аутобуса пуног деце, у сред саобраћајне катаклизме. Настави са читањем Бити ИТ (не)писмен

Зло без кога се може, али је лакше са њим

Данас сам у једном тренутку био докон на послу па узех да прегледам неку моју приватну архиву од пре… четири године! И налетим, између осталог, на базу е-поште из тог времена, а унутра све и сваша, и међу свим тим мегабајтима текста стоји давно започета идеја о борби против „Зависности од Интернета” (ЗОИ), па ме ганула носталгија. Настави са читањем Зло без кога се може, али је лакше са њим

Исцурело време

Јутрос пошто сам поставио претходни запис, у 00:02 истек’о је мој прошломесечни флет пакет код СББ-а. За тих 30 дана сам стигао да покупим 75.887,21 MB којечега са нета, и оног дана кад ми је нет најпотребнији у току овог месеца – данас, немам нет, па сам морао да дођем на посао да скинем sylpheed-claws.pot и припремим га за издање 1.9.14 те се вечерас по повратку из села поново вратим овде и пошаљем ажурирану датотеку Полу. До ђавола!

Аааааа!!! Неееее!!!

Е стварно се НИКАДА нећу опаметити. Зашто сам поново почео да дуге записе пишем онлајн?! :( Па ја сам будала. Кретен. Манијак. Мрзим свој мозак. ААААААААААААА!!!

Л&М, пре неких сат времена сам се улоговао на бБлог и почео да пишем нови запис о новој верзији OOoTranslit-а. И све би то било супер да у међувремену нисам узео да направим снимак екрана нове верзије, па онда да поашљем на фото галерије, а онда се испостави да се нешто узјебало на галеријама. Па онда једно пола сата решавах тај проблем, док га не реших и не оспособих галерије да поново раде и да могу да додајем нове сличице. Па онда направим tar.bz2 пакет који пошаљем и направим нови ИД на систему за преузимање датотека код мене, и онда се вратим назад на формулар за писање записа. Написао сам опширан запис, прегледао га, исправио грешчице и све то без размишљања и копирања у клипборд послах ка записима. Стиснем ја чаробно дугменце „Save Entry“ кад имам шта да видим, или што би рекли „ја тамо, кад оно међутим!“ – логин страна. Истекла је ЈЕБЕНА КУКУИ СЕСИЈА ЈЕБО ЈОЈ ЈА МАТЕР и мој лепи дуги опширни дивни мили паметни турбо мега супер стар запис оде у ПИЗДУ ЛЕПУ МАТЕРНУ!!! Поједе га /dev/null!!! Нестао је. Ја удри на Back History ал оћеш стојка, не може. Добијам поново формулар за пријаву. Ево, већ ме заболе ова шупља јебена главуџа. Јеботе, какав дебилизам.

И сто пута сам себи рекао да прво напишем запис у локалу уз повремено чување измена, а кад завршим и исполирам текст то „прелепим“ у формулар и пошаљем, ја сам поново направио стару грешку. Раније ми се дешавало да ми пукне веза на модему и да не могу лако да се накачим назад на нет, или пукне лисица, или прсне пенџер на послу, и пропадне ми запис. А сад још и ово. ЈЕБЕНА СЕСИЈА! ЈЕБЕНИ бБЛОГ! ЈЕБЕНИ НЕТ! Бррррр…

Не могу више. Ако сутра стигнем, покушаћу да ЈЕБЕНО ПОНОВО!!! :( напишем овај запис о новој верзији пресловљивача… али онако добро сумњам да ћу имати инспирације… :( ФАК ИТ!!!