Добро дошли у годину када сам пошао у први разред основне

Било је то давне 1984. године. Са месец дана до седме године, пошао сам у први разред. То је био један нови почетак новог детињства и почетак контроле мојих необавезних дечијих играрија. На жалост, данас не започињем никакав нови живот, али сам сазнао, истина касно, да је већ почела реализација нове контроле, необавезних играрија, али и озбиљних обавеза.

Јутрос нисам стигао да попијем прву јутарњу кафу пре одласка на посао, јер сам надгледао један супер тајни посао о коме не могу да причам јавно (ко не треба да зна, вероватно већ зна, а ко треба да зна нећу му рећи јер је небитно).

Пре подне сам, као и сваког другог радног дана у недељи, провео на послу. Прво сам поставио питање на форуму СК око прекидања дељене Интернет везе при успављивању машине, а онда на једној машини решавао проблем спуцаног Виндоуза који није хтео да учита корисничка подешавања, нити обави chkdsk. Долазио чак и „мајстор за компјутере“, али ни он није решио проблем — хард диск зеза. Кад сам завршио хитне обавезе, прво сам успео да инсталирам нелегални w2k, а потом да га прегазим лиценцираним XP. Активацију обавио преко нета (мрзело ме да вртим телефон техничке Мајкрософтове подршке), некриптованом везом (ваљда?) и чак регистровао (можда и по други пут) корисника који ту машину користи. Оставио га да скида енглескиу иснталацију OpenOffice.org пошто српска из неког разлога неће да ради на свежој иснталацији Виндоуза (каже да програм није добро инсталиран и да ће реинсталација можда помоћи, али реинсталација не помаже).

Доручковао сам, поново, пилећи батак на ћумуру, у лепињи са мајонезом, кечапом, купус салатом и парадајзом.

У разговору са директором изложио сам пре-алфа сценарио за едукативни спот о рециклажи ПЕТ амбалаже, али о томе неки други пут (у понедељак ћу завршити сценаријо па можда и поделим са вама ;) .

За ручак сам ручао само супу (са словима), али нисам могао ништа више јер ме pizza од синоћ још увек држи ситим (просто невероватно)!

Проверавајући поруке на твитеру спазим нови патриотски корак РАТЕЛ-а (пази PDF) о коме су писали tamburix, jazzva, walker, Nightweaver (извињавам се онима које нисам поменуо). Све је почело од Слобине вести на Интернодиуму, а повела се и конструктивна расправа на форуму ДТП.

Из Уркетове кухиње: сутра ћете и ви, драги читаоци, сазнати који тоалет папир најволем и којим прстом чачкам нос. Зашто да само држава буде привилегована знајући те круцијалне чињенице о мени, ја знам да „народ се пита!“

Објављено од стране

Александар

Данијелин супруг, Михаилов и Николин отац. Веб програмер и оснивач TechWebUX.

7 мишљења на „Добро дошли у годину када сам пошао у први разред основне“

  1. Дошло из д. у главу :) А пошто од кукања „нема селамета“, рекох бар да иронијом и празним причама дочарам своје БЉАК том удбашком чину државе. Па нисмо им ми криви што мајмуни снимају, сакупљају и шире дечју порнографију, психопате разбијају излоге демонстрирајући тако патриотизам а хашки оптуженици циркају стакло пива у биртији преко пута Народне скупштине (има л’ какве биртије преко пута?)

  2. Kоји ће им преко пута, се муче да прелазе улицу (оно јес’ да је пешачки ударен због њих…), имају унутра, па кад ожедне само искоче из сале, право у ресторан. На иће и пиће, по више него багателним ценама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *