Сећам се, док сам дете био и често одлазио на село, моја бака Станка (рођена 1918) ми је осамдесетих година 20. века, држећи ме у крилу, певала песму коју је она као дете научила. Често се сетим почетка песме „грличица грче“, али остатка нисам могао.
Тражио сам је раније на нету, али је није било. Урадио сам исто и вечерас и нашао је на пројекту „Растко“ Златна пјена од мора (Народне пјесме Срба у Хрватској).
Овде ова песма садржи и корекције које су дали Драган и Марија у коментарима на овај запис.
Грличица грче
Грличица грче,
Петар коња трче.
Подај, Петре, палицу,
да убијем грлицу.
Не дам теби палицу,
да убијеш грлицу.
Грла мени соли да,
А ја соли овну дам,
Ован мени лоја да,
А ја лоја маци дам,
Маца мени миша да,
А ја миша орлу дам,
Ор’о мени перо да,
А ја перо свату дам,
Сват мени коња да,
а ја коња попу дам,
Поп мени књигу да,
А ја књигу Богу дам,
Бог мени срећу да,
А ја срећу, па у врећу,
Преко прага, па у кућу!
И то није све!
Још једне се песме сећам, исто почетка само, а ишла је овако некако:
Тамо доле у долини,
где овчари овце стрижу,
и свињари свиње … (поје?)
…
Ја украдох једну длаку,
да начиним Марку капу.
Две недеље након објављивања овог записа, сазнао сам да је ове набрајалица „Гангали мангали“!
