Нећу да давим (сада), само укратко.
Данас око 17 часова објављена је нова верзија Fedora ГНУ/Линукс система у верзији 8 са кôдним именом Werewolf (Вукодлак). Настави са читањем Fedora 8 (Werewolf)
Стрпљен, спашен
Сва мудрост саткана у народним пословицама би могла да има ефекта кад би се свака пословица поштовала. А да то урадиш, мораш да имаш и јаке живце.
Ипак, мене глава не престаје да убија, цело поподне. Настави са читањем Стрпљен, спашен
Употребљивост црте на 7
Стара шаљива легенда каже да су црту на броју седам измислили Срби кад им је Бог дао десет божјих запосвести да их се придржавају, а они решили да седму (Не чини прељубу) занемаре. Међутим, има ли та црта неке практичне употребне вредности, или је ту само због те легенде? Настави са читањем Употребљивост црте на 7
Непажња, неодговорност или немар?
Зграда у којој са породицом живим, саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.
За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, од сунца, кише, снега, ветра, гдáда и осталих „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропушта воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. Настави са читањем Непажња, неодговорност или немар?
Град духова
Сећам се једне пролећне суботе пре равно 21 годину, кад сам са другаром Иљом стајао на сред пољане у мом насељу, код водоводног хидранта, и од њега слушао причу о некаквој катастрофи у Русији (њему је мајка из Русије, а нисам га видео најмање 15 године). Оно што сам чуо схватио сам као велико отровно зло које из далека, преко „неба“ долази у наше насеље. Сећам се да није било живе душе напољу, а ми наводно нисмо требали да будемо ту где јесмо и да радимо то што смо радили – гледали смо „у небо“ и покушавали да сачекамо и видимо то што из Русије долази код нас а опасно је.
