Од сабајле ми колега прочита следећи „виц”:
Примио неки наш човек вакцину против новог грипа А-Х1Н1, и дан након тога оде код лекара да се жали на компликације.
Пита га доктор, какве проблеме има, а он му одговара:
– Од кад сам примио вакцину, стално чујем неки глас који ми говори…
Како се најлакше троши тешком муком зарађени новац? Једноставно — изађеш из куће и одеш да „гледаш излоге” док у џепу имаш пластику, чекове, или чак кеш.
А може то и једноставније. Узмеш да листаш „Метро” каталоге (у којима има много треш производа, ал’ нема везе јер их нећеш купити), и видиш нешто што је веома повољно — на пример најобичнији продужни кабал са шест утичница и прекидачем за ~300 динара. Кул, то ти треба за дечију собу, да би клинци уштекали рачунар са свим периферијама (звучници, монитор, штампач), плус ТВ и ДВД. Одлучно решиш да скокнеш до Метроа и покупиш тај јефтини продужни кабал. Наравно, иде породица у комплету, непланирана поподневна шетња на другу страну.
Ово питање постављам самом себи: зашто, о зашто, иде ти на „ону ствар” комбинација придева „јако” са другим придевима типа „често”, „ретко”, „пуно”, „лепо”, „добро”, „битно”, „слабо”, „много” и друго?!
Пратио сам путем Интернет радио тока (тзв. „стриминга”), у понедељак, 19. октобра, класично радијско дело са предумишљајем „Из главе” (прави га Мића Турчин, понедељком и средом). У свакој емисији између сендвича приче и музике, спонзори награђују слушаоце неким наградама. Све што треба урадити је слушати емисију и јавити се за награду.
Ја нешто немам навику да се јављам за те награде, без обзира да ли треба одговорити на неко питање или само рећи „Дај награду, бре!”. Последњи (а уједно и први) пут кад сам се јавио било је то преее… па био сам још у основној школи или тек закорачио у средњу.
Дугогодишњи конзументи информационих и сродних технологија временом стичу навике које у једном тренутку постају неопходни чинилац употребе предметног средства. А онда се запази неопростиви недостатак неких од тих навика у реалном животу. Једном сам чак и написао нешто кратко на ту тему.
Било да крстаримо Интернетом, читамо е-пошту, е-књигу или пишемо неки текст, могућност брзог претраживања садржаја (енг. Search), оно је што у многоме олакшава поменути посао.