Ово је наставак записа „Пакао уживо“, бар се тако може третирати обзиром да их проузроковаше исти мотиви – тропске врућине.
Вратисмо се синоћ око 22 из села (Кнић). Оно је рај. Кућа („новије изградње“ из ’60. година прошлог века), у којој смо на спрату спавали, је од дебелих зидова, па се ваздух унутра тешко загрева. Спавао сам две ноћи а да се нисам грама узнојио. И то сам се наспавао. Као и деца и Даца. Настави са читањем Повратак у асфалтну долину
Користим пријатно јутро пред почетак још једног пакленог дана да покушам схватити зашто у Србији не постоји ванредно стање због тропских врућина.
Иако проглашење ванредног стања не би допринело снижавању температуре ваздуха, напољу и унутра, свакако би омогућило запосленим лицима да цео дан проведу на пријатниујем месту уместо под директним ударом сунца на терену и у неклиматизованим радним просторијама. Школе сада не раде па за школску децу обавеза не постоји, али зато раде вртићи који нису климатизовани, па су мала деца у обавези да се кувају заједно, јер родитељи морају да раде. Настави са читањем Пакао уживо
После постављеног истог питања од стране десетак људи у протеклих пар месеци које гласи „Где си нашао превод за WordPress“, и појединачног одговарања, мислим да је најбоље да свима који убудуће то буду планирали да ме питају дам одговор унапред.
Немам превод за WordPress. Ово што се види да је исписано ћирилицом заправо је прилагођена тема GlossyBlue, са модификацијом датотеке wp-includes/locale.php у којој сам енглеске називе дана у недељи и месеца у години заменио истима на српском језику.
Ако се боље загледа у мени „Последњи коментари“, може се уочити недостатак у смислу непреведене речце „on“, а што треба заменити, чини ми се, у функцији за последње коментаре.
Дакле, све је ствар ручне измене датотека а не аутоматизације језичким ризницама у бинарном .mo формату, који захваљујући gettext-у локализује странице у језик постављен локалитетом на серверу (или можда у самом WordPress-у?). Администраторски панел је остао непреведен, на енглеском језику, ради лакшег сналажења.
Aко пак желите комплетну локализацију блога, урадите како је описао Братислав у BlogSession-у.
Знате ону чувену нову платформу коју је сковао Apple, она што има екран осетљив на додир, нови концепт организације интерфејса а служи мобилној комуникацији и као дигитална бележница, што на сам поглед код гледаоца изазива ВАУ! ефекат (разјапљена вилица до груди, бале висе до пупка, очи испале на пола метра из главе, а из носа већ кренула слина)? Да, говорим о чувеном iPhone-у.
Е, док ми у руке не дође то чудо теКнике, задовољићу се да мој n70 макар мало личи на њега, ако не може по карактеристикама и габаритима, онда изгледом софтвера.
Тема је Leo S60 iPhone, оригиналне мелодије могу да се преузму са нета, и то онда звучи ВАУ! кад се намести, а изгледа ВАУ! као ово овде:
Читаоци мојих записа знаjу да „не миришем“ Мајкрософт због монополистичког деловања компаније која власничким решењима затвореног приступа купује душе смртника газећи све друго пред собом. Претерујем? Могуће.
Но, јутрос сам случајно открио за мене нови, а иначе стари Мајкрософтов сервис Live Spaces, још једна у низу социјалних мрежа. Нисам био лењ да тамо и ја направим своје е-место под називом „Контролисани простор отвореног ума“, унесем потребне податке којима ћу се представити и забраним преглед мог места од стране људи који нису пријављени на поменути сервис „уживо“.
Разлог за овакав потез је да се дружим са људима који нису на другим социјалним мрежама на којима сам ја (last.fm, рецимо), можда упознам неког новог и стекнем неко ново знање, те симулирам затворени концепт рада, какав пропагира поменута компанија, без које се не(?) може.
Нисам о томе јутрос размишљао, али овај назив „контролисани простор отвореног ума“ може да послужи као одлична тема за колумну коју пишем у ГНУзили ;)