Историја развоја пројекта „The GIMP“ (1995-2005)

Звезда је рођена

GIMP уводни екрани

Давне 1995. године из глава два студента настао је данас једини озбиљан ГНУ програм за обраду битмапиране графике. Десет година се он развијао од замисли до великог пројекта који ни графичке професионалце неће оставити равнодушним. Чак је, поред основне намене, овај пионирски ГНУ подухват, сасвим случајно изродио популарну графичку подлогу и још популарније радно окружење. Зову се једноставно: GIMP, GTK+ и GNOME.

У почетку беше жеља…

Два студента на Берклију, јула 1995. године уместо да стечено знање у програмирању уложе на писање преводилаца у lisp-у, решили су да напишу програм за обраду битмапираних слика. Иако ниједан од њих двојице није имао контакта са ликовном уметношћу, имали су техничког предзнања за реализацију таквог пројекта. Тако су Спенсер Кимбал (Spencer Kimball) и Питер Матиз (Peter Mattis) утемељили корене програма за манипулацију сликама „General Image Manipulation Program“ (GIMP).

Пре него што су објавили прву јавну верзију 0.54 (јануар 1996.) која је представљала функционалан производ, на GIMP-у су радили око десет месеци. У првом издању, GIMP је имао доста уграђених алата, садржао је систем додатака (PlugIn), па су други развојни тимови могли да пишу самосталне програме који се безбедно могу додати у главни програм без нарушавања његове функционалности. Постојали су основни алати за цртање и операције над каналима, акција за опозив акције (Undo), што други програми ове намене нису имали. GIMP је постао омиљен програм међу корисницима, заштићен под ГНУ Општом јавном лиценцом и имао је занимљиво и једноставно име које се лако памти. Упркос могућностима, програм се често рушио, што због грешака у главном програму, што због грешака у додацима.

У почетку је био базиран на Motif графичкој библиотеци, што је представљало проблем великом броју корисника, обзиром да је Motif веома скупа комерцијална платформа (ради се о хиљадама долара). Из истог разлога, велики број програмера који су желели да дају свој допринос пројекту пишући сопствене додатке, нису то могли да раде.

Као и сваки други пројекат на почетку развоја, и GIMP је имао веома мали број корисника који су подржавали његов развој. Спенсер и Питер нису очекивали већи успех свог програма, били су задовољни чињеницом да је њихов пионирски пројекат колико толико заживео.

Представљање јавности

Један од првих корака у циљу промоције програма након издања 0.54 био је организовање дописног друштва за развојни тим. Ауторима је била потребна повратна информација о употребљивости њиховог чеда, а дописно друштво је био један од начина да корисници ураде тако нешто. Када су почела да пристижу питања везана за основну употребу програма, 5. јула 1996. године gimp-list је подељен на gimp-user и gimp-developer. Убрзо је пројекат добио подршку и у виду главне Интернет презентације на серверима Берклија. Зич Бин (Zach Beabe – Xach), као и велики број других корисника, почели су са прављењем упутстава типа „корак по корак“ како извести неку операцију у програму.

TUX кога је Larry Ewing нацртао у првом GIMP-у 0.54

Један од напреднијих корисника био је Лери Ивинг (Larry Ewing), који је у првом издању GIMP-а „нацртао“ чувену маскоту ГНУ/Линукс оперативног система – пингвина познатијег као Tux.

Нова графичка основа – серија 0.60

Питеру је било доста Motif-а, па је одлучио да напише сопствену графичку основу од почетка. Назвао је gtk (Gimp Tool Kit) и gdm (Gimp Drawing Kit). Никада није ни замишљао да би једног дана gtk могао да постане једна од најкоришћенијих графичких основа; хтео је само да направи основу за GIMP. Убрзо након појаве gtk-а, дошло је до промене пуног назива GIMP-а из General Image Manipulation Program у GNU Image Manipulation Program.

Развој 0.6x издања био је експерименталан. Систем додатака није био компатибилан са старим API-јем из верзије 0.54, тако да додаци писани за то издање нису могли да се користе у новом. Аутори додатака су споро преводили своје радове на нови API. Проблем је настао и око документације јер нико није желео да пише документацију за серију 0.6x која је била привремена и у развоју.
Реално, ово издање је имало мању употребну вредност од претходног 0.54 издања; програм се учесталије блокирао. Број преузимања нове верзије знатно је опао и поред представљања нових могућности програма на Берклијској презентацији (рад са слојевима, аутоматизација послова скриптама, добро осмишљене трансформације).

Серија 0.6x дала је развојном тиму могућност да се угради велики број унапређења, повећа стабилност у раду као и да се дода већи број алата за цртање. Овај период еволуције GIMP-а најбоље јеописао Андреас Дилгер цитатом: „It’s good to see that the next version of GIMP is here. Let the enhancing begin!“

Серија 0.99 – дуг пут до 1.0

Издање 0.99 објављено је 26. фебруара 1997. године. Основни циљ је био превођење додатака на нови API, који је изостао у претходном 0.60 издању. Објављено је и ново издање gtk/gdk названо GTK+2. У овој верзији су уграђена револуционарна унапређења претходног gtk модела.
Убрзо је објављено освежено издање 0.99.9, након чега је настала дужа пауза. Трент Јарви је направио велики број ситних измена на овом издању, а Спенсер и Питер су 9. јуна 1997. године објавили нова издања GTK+ и GIMP 0.99.10. То је био њихов последњи рад на пројекту.

Спенсер и Питер су дипломирали, запослили се и више нису имали времена да раде на пројекту. Нису одредили наследника који би наставио њихово руковођење, а чак су заборавили и да најаве напуштање пројекта.

Пред-11 издања

Напуштање пројекта од стране иницијатора успорило је његов развој. Појавило се неколико неофицијелних предиздања. Пошто је прикупљање закрпа постао велики проблем, нови привремени носилац пројекта Мет Ховкинс (Matt Hawkins) објавио је издање pre-11.
Нови носилац пројекта постао је Федерик Мин Квинтер (Federico Mena Quintero – Quartic), који је на прво место ставио стабилност и употребљивост програма. За издање 0.99.14, Квартик је најавио заустављање додавања унапређења и отклањање грешака, све до издања 1.0. Нека од занимљивих унапређења, која су већим делом била готова, нису уграђена због инсистирања на стабилности програма.
Квартик је одржао GIMP у развоју, све док није прешао на друге пројекте. Ипак, није било већих пауза између његовог одласка и доласка новог носиоца пројекта.

Нове комуникације

Дописна друштва су корисна када функционишу а веб стране су одличне за давање савета и представљање могућности пројеката. Међутим, ништа се не може поредити са разговором уживо. Фебруара 1997. године пројекат GIMP је добио IRC канал #gimp на серверу irc.freenode.org. Канал је био отворен за дискусије и отклањање откривених проблема. Веома брзо је постао један од главних извора техничке подршке за кориснике програма. На послетку је постао и извор информација о жељама и потребама корисника за новим могућностима програма, као и информисање о начину на који појединци могу да помогну пројекту. Преко канала је ширена и идеја о одржавању пројекта у животу од стране чланова развојног тима.

Нови развојни модел

Отишли су зачетници пројекта, Спенсер и Питер, а потом и Квертик. GIMP се поделио у пројекат развоја графичке основе (GTK+) и пројекат развоја програма. Дошао је тренутак да оба пројекта добију носиоца.

У новој подели, именовани су чланови тимова: Мејнш Синг (Mainsh Singh – yosh) је задужен за објављивање нових издања. Едријан Лајкинс (Adrian Likins) за одржавање података. Лери Ивинг (Larry Ewing – lewing), Метју Вилсон (Matthew Wilson – msw) и други су радили на проналажењу и отклањању грешака.

И сада је било доста људи који су истовремено радили на више пројеката, али су сви они радили као тим без вође. Сваки појединац је радио на свом доприносу пројекту и увек се знало коме се треба обратити за неки савет или када нешто запне.

Различитост

Зеч је 13. априла 1997. године започео пројекат GIMP News, који је стекао популарност свакодневним извештајима о развоју GIMP-а. Ако је неко направио нови додатак, Зеч га је пронашао и о томе обавестио јавност. Ако је издата нова верзија програма, слао је на дописна друштва вест и о томе. Његова упутства и формулар за пријаву грешака, који је касније додат, били су директно повезани на страну са вестима.
Тада се појавио и велики број нових додатака па је покренут и Регистар додатака, који омогућава ауторима да освеже своје додатке, и осталима да најаве своје планове у вези са развојом нови додатака. Ако сте аутор, пријавићете свој додатак на овој адреси, тако да корисници увек имају увид у његов развој. Сваки корисник одавде може да преузме и преведе додатак кога нема у званичној дистрибуцији GIMP-а. Ту чак постоји и „корпица“ у коју можете убацити све додатке које желите, а онда ће сви они бити спаковани у једну TAR архиву доступну за преузимање.

Крајем маја 1997. године Сит Баргис (Seth J. Burgess) започео је пројекат GIMP Bugs. Ту је прихваћен велики број пријава грешака које су раније слате на дописно друштво gimp-developer, и организоване за лакши увид развојног тима и отклањање грешака. У почетку је све рађено ручно, уз помоћ неколико Perl скрипти, пошто је дневно пријављивано само неколико грешака, да би се касније цео процес аутоматизовао.

Често занемаривана област пројекта била је документација, па су два корисника, Керин и Олаф Кејлендер (Karin и Olof S. Kylander) 7. октобра 1997. године започели пројекат Gimp Users Manual, који је представљао свеобухватан попис могућности у GIMP-у, описаних на преко 200 страна документације. Данас овај пројекат садржи преко 600 страна и налази се на серверима ITC у Вирџинији.
Почетком априла 2000. године заживео је пројекат Gimp user group који окупља кориснике GIMP-а.

Комерцијализација

Насупрот многим пројектима слободног софтвера, код GIMP-а постоји јавна комерцијализација. Поједини чланови развојног тима GIMP-а видели су шансу да зараде прилагођавајући кôд или пишући додатке у комерцијалне сврхе. Такође су продавали CD-ROM-ове са GIMP издањем 1.0, употпуњене одговарајућом битмапираном графиком и допунским програмима. Оформљен је и WilberWorks.
Ипак, ово не може нашкодити развоју GIMP-а пошто је сав рад на пројекту и даље заштићен ГНУ Oпштом јавном лиценцом и новац није главни мотив учешћа у развоју.

Централизација

Као одговор на потребу да се сви извори везани за GIMP пројекат централизују, Шон Оумундсон (Shawn Amundson – Snorfle) је 7. октобра 1997. године регистровао домен gimp.org. Овде се налази велика количина података која ће вас информисати о самом пројекту, од изворног кôда до савета и трикова. Основа за овај текст преузета је из Историје GIMP-а са ове адресе.

Публикације

Мајкл Хемел (Michael J. Hammel) је у периоду од октобра 1997. до јануара 1998. године у часопису Linux Journal написао четворобројни серијал о GIMP-у. Иако је програм описан само површно, урадио је то на прави начин. Добро написани и квалитетни текстови представили су GIMP Линукс заједници, као и свим другим читаоцима Линукс литературе. GIMP је такође постигао публицитет захваљујући Graphic Muse текстовима у Linux Gazette.

Ко је Wilber?

Wilber The GIMP

Маскота GIMP-а је Вилбер (Wilber). Вилбера је 25. септембра 1997. године осмислио Томас Косменен (Tuomas Kuosmanen – tigert). Постао је препознатљив знак који асоцира GIMP. Глобално гледано, Вилбер је за GIMP оно што је TUX за ГНУ/Линукс.

А шта је било после?

Сећате се GTK+? Неки чланови развојног тима GIMP-а су дошли на сулуду идеју да је то одлична основа за писање разних алата и да се, између осталог, на њему може изградити читаво радно окружење. У почетку је и ова идеја, као и мног друге, сматрана немогућом мисијом. Данас смо сведоци изузетне употребљивости GNOME окружења, пројекта који је заснован на Gtk+ графичкој подлози.

Коначно се догодило „чудо“ о коме Спенсер и Питер нису ни сањали. 5. јуна 1998. године у 17:17 по средњем европском времену објављено је GIMP издање 1.0. Био је довољно стабилан програм који се могао изборити и са професионалним захтевима обраде битмапиране графике.

У следеће две године радило се на развојном издању 1.1. GIMP се већ развио у изузетно стабилан и веома коришћен програм, када је 24. децембра 2000. године објављено стабилно издање 1.2.0. Ово је био почетак једног новог поглавља у историји GIMP пројекта. Наиме, наредне две године није објављено ни једно стабилно издање GIMP-а. Тек је 14. јуна 2003. године објављено издање 1.2.5 које је садржало велики број исправки и побољшања. После тога започет је рад и међу члановима развојног тима објављено је и издање 1.2.6, али оно није угледало светлост дана за нас обичне смртнике. Међутим, развој GIMP-а са издањем 1.2.0 није стао. Током наредног периода рађено је на развојној серији 1.3.x. Прво стабилно издање ове серије, 1.3.0 објављено је 13. новембра 2001. године. Током наредне две године издата су још 23 издања из ове серије, а последње 1.3.23 је објављено 24. новембра 2003. године. Комплетан кôд је написан од почетка, употребљен је Gtk+ 2.x API, исправљен велики број грешака, унапређене су опције подешавања алата, додат је нови алат за векторе, додата подршка за датотеке веће од 2 GB и кеширање од преко 4 GB, додата манипулација EXIF информацијама у заглављу JPEG датотека, интерни претраживач помоћи је пребачен на GtkHtml2.

У току 2004. године, тачније од 7. јануара, развијано је стабилно издање 2.0. После четири предиздања и једног кандидата (RC), 2.0.0 издање је објављено 23. марта 2004. године, имплементиран је Gnome 2 HIG стандард (Human Interface Guidelines), унапређен алат за писање текста, отклоњно је доста ситних грешака. У следећих седам месеци развијана је стабилна серија 2.2. Издање 2.2.0 објављено је 19. децембра 2004. године. Исправљено је доста грешака од прошле стабилне верзије, додата могућност увоза Photoshop (.act) палета, додати прикази резултата у филтерима, живи приказ резултата трансформација, акције у току се могу обуставити притиском Escape тастера, додати нови филтери, увоз SVG (SVG на Википедији) контура као путање, подешавања пречица са тастатуре, Copy&Paste између GIMP-а и других програма. За ово издање је био организован конкурс за уводни екран (splash).

Сума сумарум

GIMP је састављен од преко 230.000 линија C кôда, од чега је највећи број линија написан од почетка у току еволуције издања 1.2 на 2.0. Са становишта корисничке употребе програма, GIMP 2.x је у основи остао сличан издању 1.x; могућности су сличне онима које су постојале на издањима из 1.x серије, тако да се корисници ранијих верзија могу снаћи и у новом окружењу. Кôд је пречишћен и омогућено је лакше додавање нових могућности у програм, мада се тај део мање тиче корисника.

Програм је захваљујући пројекту локализације на српски језик prevod.org преведен на српски језик током 2003. године.

НАПОМЕНА: Текст „Звезда је рођена“ писао сам јануара 2005. године за други број магазина GNUzilla поводом јубилеја пројекта – „Десет година GIMP-а“.

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *