@Веб 5.0

Поводом пет година опстанка „Записа“ на вебу и колико–толико редовним читаоцима, ових дана сам одвојио мало (више) времена и направио ову једноставну тему симболично је назвавши „5Years“.

О теми „5Years“

Користио сам XHTML 1.1 стандард, минимално слика и популаран шаблон 960 Grid System за хоризонталну организацију објеката, док сам за вертикалну покушао да се придржавам основне висине линије текста од 18 тачака користећи Syncotype. Настави са читањем @Веб 5.0

Жив је! Кењон је жив!

Јутрос сам био веома срећан након открића да је Canon објавио нову верзију CAPT драјвера 1.80 који (наводно?) доноси подршку за мој (нови) штампач Canon i-SENSYS LBP-3010 на ГНУ/Линукс. Ох мојој срећи није било краја, данас су се догодиле две е-среће — јубилеј блога и коначно драјвер за штампач (јупи, нема више Виндоуза у VirtualBox-у када треба нешто штампати)… Тада наивно помислих да ћу га поподне очас посла наместити и урадити нешто симболично за блог. Но, Марфи и гремлини воле округле бројеве (о „округлим бројевима“ у наредном запису). Настави са читањем Жив је! Кењон је жив!

Веб стилиста

Пошто у 22″ монитор зверам заваљен у фотељу са удаљености од неких метар до метар и двадесет (док су ноге подигнуте на кућиште које зуји испод стола!), подразумевана величина текста на Фејсбуку ми је преситна и тешко читљива.

Уместо повећавања фонта „зумирањем“ комбинацијом тастера Ctrl и KP_ADD (плус на нумеричкој тастатури), или постављања веће најмање подразумеване вредности величине фонта у самом Фајерфоксу, доскочио сам проблему на други начин. Наиме, постоји сјајан додатак за Фајрфокс једноставно назван Stylish. Настави са читањем Веб стилиста

Јуче ђаци остали без ужине!

У Крагујевачким основним школама, бар што се тиче школе „Радоје Домановић“ (није присутна на вебу) и „Вук Стафановић Караџић“, ђаци нису добили ужину! Разлог за ово је тај што „ужина није плаћена“!?

НАПОМЕНА: Остатак записа садржи експлицитне изражаје незадовољства и „српских“ псовки. Настави са читањем Јуче ђаци остали без ужине!

Војничке приче: Прича о обичном животу

Живот је једно велико срање које је део стварности а нико га не схвата озбиљно, у оној мери у којој је за човека опасан и ограничен. А сама та граница условљава ту његову опасност. Настави са читањем Војничке приче: Прича о обичном животу