Пошто је популарно оплести коју филозофску реч о изборима, реших да после данашњег лобирања на послу напишем и ја који редак. Нека остане да ме подсети за пар година оно што ћу тада и да видим. Али пре тога, блиц ретроспектива.
Пре два дана, дошао мој школски другар да покупи лаптоп на који сам му стављао Windows 98 како би могао да ради још један део посла који иначе ради. Умало се не посвађасмо на крв и нож кад је почео да прича о Николићу и радикалима као једином правом излазу за Србију. Бла, бла, човек са села, разумем га. Деведесетих је, док сам ја причао о монархији, он следио мисли диктатора Милошевића, што је и нормално; у таквом окружењу је он растао. У Книћу, одакле ми је мајка, за време рата, комунисти су узимали сву летину од мог деде за „народну власт“, остављали породице тежака са шаком кукуруза.
Данас на послу се поведе нека прича, и протеже се канцеларијом „идемо на гласање“, а мени се оте просто „ја не идем“. Запрепасти се предпостављени па ме позва да међусобно разменимо пар речи. „Немој да си тврдоглав, да изађеш на гласање и да гласаш за Тадића.“ Хвала, али не хвала.
Пре две године или нешто више изашао сам из приче која се зове политика, потпуно. Незаинтересовано гледам и слушам на ту тему. До синоћ нисам ни знао ко је председник а ко премијер Србије. Мој предпостављени то данас окарактериса као „политичку неписменост“. Од седмог разреда основне школе, до пре те две године, мислио сам да појединац у групи може да регулише токове политике. А онда сам се освестио. За мене је политика демагошко губљење времена.
Синоћ сам имао жељу да погледам део Дуела председничких кандидата. Промашио сам почетак, али сам у пар минута видео оно што сам и предпостављао да ће бити.
Тадић је више читао припремљени текст са папира него што је говорио својом главом. Дакле, то што је причао, интерпретација је његовог изборног штаба, саветника, и других маркетинг стручњака. Лош глумац и очигледна фигура у причи која се зове „политика“. На питања/провокације Николића одговарао је благим скретањем са питања и просипањем муда за бубреге. На прошлим изборима сам чуо коментаре „гомиле“ жена које су гласале за њега јер је „прави мушкарац“. Е па јебига онда!
Николић је оставио потпуно другачији утисак на мене. Није користио „кошуљицу“ (или јесте али у десетак минута, колико сам пратио, то нисам приметио), говорио је из главе, самоуверено, али помало патетично и агресивно. Исто тако је постављао болна питања овом другом, поништавајући релевантна питања која би њему могла да се поставе а он то вероватно не би желео да се догоди.
Колико сам схватио, предизборна обећања су Косово у Србији и Србија у Европи. О овом првом слушам већ скоро двадесет година и смучило ми се, о овом другом слушам већ десетак година, и такође ми се смучило.
Због нападног деловања секташа из једне и друге секте које предводе ове две креатуре, ни у другом кругу председничких избора нећу удостојити изборну комисију на бирачком месту коме припадам (који су ту иначе због кинте а не праћења регуларности избора, био сам бар десетак пута за кутијама), нећу им упутити осмех док пролазим испред њих, нећу потрошити мастило у мојој хемијској оловци и дати мој безначајни глас некоме од ликова који су ових дана хит. Јер, мој глас никакав утицај на крајњи исход нема, а ако буде имао, онда сам дакле ја веома значајнији од тих председничких кандидата. Браво за ја! :)
И по цену да будем „политички неписмен“, дркаџија, малограђанин, сељак, говнар, и не знам које све још „епитете“ могу да ми прилепе, нећу да будем лицемер и трендиста. Ма ко да буде ту, да би преживела моја породица, мораћу да зарадим. Да бих зарадио, мораћу да радим. Као што радим већ десет година. Дакле, осетио сам и једну и другу „власт“ потенцијалних председника, па ми, који год да победи, ништа неће бити ново или страно.
У сваком случају ће Србија да „стигне“ у Европу, пре или касније. Такође, Косово ће постати независно, пре или касније. И зашто сада лупати главу да једно буде пре а друго касније, док народ ђуска уз пинк и гранд, државом харају криминалци у државном врху, у свим институцијама царују мито и корупција, шути истерују рогате а Срби никако да се сложе.
E, fala ti što si ovo napisao, da mogu ljude da uputim na ovaj link kad me pitaju šta mislim.
Ali moram ti reći da sam izašla na izbore, izaći ću i u drugom krugu – samo da bih poništila listić. U smislu – ja imam svest o svojoj gradjanskoj dužnosti ali i pravu, ali nemam za koga da glasam.
Pozdrav, cicika
Lepo kazes, u modi je oplesti koju po ovim looserima koji nas vode u „bolje sutra“. I ja sam imao koju rec o tome pre par dana, koliko vidim u svemu se slazemo osim u jednom. Srbija nikada nece biti clanica nikakve Evropske Unije.
A sad natrag na posao, za razliku od politicara mi svoju platu moramo i da zaradimo :)
Eh, kad me pitaju, samo cu da proslijedim link, ako ih bas interesuje sta mislim, da ne gubim vrijeme. Ovdje imaju zvanično saopštenje šta mislim.
Jednimo se ne slažemo oko vrijednosti glasa. Društvo se toliko godina i sa toliko krvi izborilo za njega i ne treba ga potcjenjivati. Pa makar, i samo izaći da poništti listić.
Ne znam da li ste primjetili oni koiji su za jednog kandidata su toliko radikalno protiv drugog, da ne mogu da uopšte da pričaju o slabostima svog.
@Dinke, misliš li da mi trebamo da idemo u EU? Ja mislim da mi jednostavno ne smijemo da idemo tamo. Kada pričaju o EU svi navode putovanja. Ne znam da li se to odnosi da onda svi možemo da se islimo odavde, pa je to dobro. Što se tiče industrije, koja je neophodna za one koji ostanu, pa to bi bila kataklizma. Mi jednostavno nemamo novac koji će ispuniti njihove standarde.
Ал’ ја добих бесплатну француску визу за мало више од сат времена прекјуче. Ја ћу ипак гласати у недељу.
Sve u svemu, skoro pa mi ote reči iz usta ;)
A meni od cele priče zasmetala samo jedna stvar. Ajd što si instalirao „falš“ win98 prijatelju, nego što širiš pirateriju, i o tome pričaš na blogu… :-)
Uvek mi bude žao kada od kulturne, emancipovane (takvo sam bar shvatanje stekao prateći blog) dođu ovakve reči.
Prosto ne mogu da shvatim kako u ovakvoj Srbiji kakva jeste, neko takav izabere nedelanje kao akciju. Takođe ne mogu da shvatim kako nekome može „svejedno“ da li mu zemlju predstavlja Nikolić ili Tadić.
Da su svi stalno birali nedelanje, izbori 2000-te se ne bi ni desili. Ne, ovo nisu ti isti sudbonosni izbori, ali su izbori jedini način da utičemo na politički put ove zemlje.
Moje mišljenje: http://www.vesic.org/blog/politika/drugi-krug-svi-napolje-na-glasanje/