HTC One X, с моје тачке гледишта

У времену када се Нокија батрга да својом кривицом доживљени дебакл са Симбијаном поткрпи уређајима Лумија са Виндоузом, уместо да се упустим у свет истраживања тог новог подручја, окренуо сам се на другу страну — Андроид. Мислим да после толико година развоја и толиког удела на тржишту паметних телефона, сада могу да опипам и ту платформу. На страну то што је расположивост софтвера за Симбијан на Ови маркету почела дебело да заостаје за свим појмовима развоја и напретка.

Represent Communications ми је на пробу послао HTC One X модел S720e из стандардне понуде Теленора. Хвале вредан уређај који кориснику почиње да се допада узлазном путањом од тренутка када угледа паковање.

Паковање

У белој неугледној кутији облих ивица, израђеној од рециклиране хартије (похвално!), која се отвара као старе лимене кутије за бомбоне, спаковани су телефон, лепушкасти исправљач за пуњење, дугачки бели USB кабал за пуњење и повезивање са другим уређајима, беле слушалице које дају солидан квалитет звука, и неколико папирића са упутством за убацивање microSIM картице, услови гаранције и гарантни лист, али не на српском језику, што као велики пропуст намећем Теленору. Да ли сам напоменуо да не постоји упутство за кориснике за коришћење уређаја? Тако да, ако први пут озбиљно узимате Андроид уређај у руке, као ја, авантуристички дух ће вам требати да би сконтали како то заправо ради.

Хардвер

Стигао ми је бели примерак телефона, лепо заобљених ивица и без сувишних рупа, тежак свега 130 грама, димензија 134,4 x 69,9 x 8,9 mm.

Литијум јонска батерија капацитета 1800 mAh уграђена је у моноблок кућиште израђено од поликарбоната који бих најближе описао као прилично отпорна а жилава (мека) пластика, савршене завршне обраде. Десило ми се пар пута да сам позадину телефона умрљао мастилом хемијске оловке, али се сва прљавштина лако скида (опљунеш палац и протрљаш, или употребиш тканину панталона ;) ). Super IPS LCD2 екран (истоветан квалитет приказа под свим угловима гледања) дијагонале 4,7 инча способан да прикаже 16 милиона боја у резолуцији 1280×720 px заштићен је Gorilla Glass 2 стаклом отпорним на огреботине са кога се брзо и лако уклањају отисци прстију, масни трагови, прашина и друге „тврдокорне флеке“. Носио сам га и у џепу са ђунтом кључева, и на њему нису видљиви трагови таквих сусрета.

Изнад екрана се иза тананих рупица налази звучник слушалице телефона, а десно од њега предња камера резолуције 1,3 мегапиксела за видео позиве, аутопортрет или огледало, анализатор лица за откључавање уређаја, снимање 720p видеа и још које-какве керефеке. Испод екрана а на заштитном стаклу смештена су три тактилна тастера BACK, HOME и MENU.

На левој бочној страни налази се само рупа са miniUSB прикључком. На десној бочној страни је клик-клак тастер за регулацију јачине звука.

На горњој страни је рупица за микрофон левог канала у видео снимцима и за неутралисање околног звука приликом телефонирања, 3,5 mm прикључак за слушалице, тастер за укључивање/искључивање уређаја и иза њега слот за microSIM картицу која се вади гурањем неког шиљатог предмета у рупицу поред и повлачењем поклопца слота. Уз телефон се добија кључић са иглом за вађење картице. На доњој страници телефона је једино рупа за микрофон телефона (десни канал у видео снимцима).

Задња страна телефона је најшаренија. На врху је 8 мегапикселна камера са аутофокусом заштићена алуминијумским оклопом, и LED блиц. Камера може да снима стерео звук уз видео FullHD резолуције 1080p (1920×1080) у 24 fps, који и поред стабилизације мало трза при померању телефона и није савршен, а блиц може да се користи и као светло батеријске лампе. На средини је натпис бренда HTC, на дну се налази мрежа рупица иза којих је смештен „екстерни“ BeatsAudio звучник (за обавештења, звоно, звук у видео и аудио медијима) који је веома доброг квалитета и даје пун звук. Негде између логотипа и овог звучника, уз десну ивицу позадине телефона, налази се некаквих пет кружића за које нисам извалио чему служе а мрзи ме да гуглам :)

За крај приче о хардверу неколико података из спецификације на омоту кутије. NVidia Tegra 3 чипсет у који је убоден квадкор процесор на 1,5 GHz, 1 GB радне меморије, Bluetooth, WiFi, DLNA, GPS. За остале спецификације кликните овде.

Софтвер

Телефон је фабрички опремљен оперативним системом Android Ice Cream Sandwich 4.0 са додатком Sense 4 који употпуњује угођај и функционалност. Приликом првог укључивања уређаја, понуђена ми је надоградња на Android 4.0.4 и Sense 4.1 што сам прихватио и убрзо добио најсвежији софтвер на длану.

Након дугогодишње употребе Нокија са Симбијаном, коришћење Андроида на овом HTC уређају прави је осетни „апгрејд“, рецимо као кад сам у она давна, прадавна времена на мој времешни Пентијум 1 са 16 мега ЕДО рама убацио меморијски модул од 64 мега. Софтвер је прилично зрео, а на Гугл Плеј маркету сам једноставно бирао апликације преко лаптопа и кликом обављао инсталацију на телефон.

Истина, на маркету постоји по неколико различитих апликација за једну исту ствар, чак се слично и зову, а квалитет им невероватно варира — од неупотребљивих до савршених. Дакле, пуно је смеђа на маркету, али се прилично лако пронађе оно што ваља; ако знате шта вам треба.

Они који ме познају можда ће ме подсетити на мој прошлогодишњи став да је Андроид полупроизвод. Оно што сам тада знао да је проблем, више није проблем (контакти по групама, мелодије звона по групама и појединачним контактима, MP3 као мелодија звона). Али, знате како кажу, времена се мењају :)

Оригиналну апликацију за пошту сам веома брзо заменио апликацијом Gmail јер је једноставно функционалнија када је сам Гмејл у питању, а како само њега користим за управљање свим осталим налозима електронске поште, ето разлога за боље решење.

Од осталог софтвера додао сам сјајни ES File Explorer File Manager, Barcode Scanner, KeePassDroid који подржава базу из KeePass-а, Timesheet – Time Tracker, TuneIn Radio кад већ нема ФМ радија. Наравно, користио сам и неке друге апликације које користе сви од реда, па их нећу набрајати појединачно.

Искуство

Прво што сам приметио приликом упознавања са новим љубимцем је проблематична батерија коју сам успео да испразним за мање од три сата играњем игре Monster Shooter. Да би вам било јасније колико је то проблематично, уз искључен звук и све додатне потрошаче, са осветљењем екрана на минимум, преосталих 9% снаге батерије пружило ми је тек нешто мало преко два минута времена за игру пре него што се телефон искључио. Ако планирате да га користите за савремено сурфовање (фејсбук, јутјуб, новине) преко бежичне мреже из комшилука (или своје, ако је имате), не рачунајте на уживање дуже од неколико сати.

Једноставно, ако га користите као мобилни телефон за разговоре и поруке, који у позадини проверава пошту, батерија ће издржати до 24 часа. Али ако га користите као паметни уређај, свуда са собом у џепу носите кабал за пуњење и исправљач (пуњач), адаптер за ауто или неки други извор енергије.

Од укупно уграђене 32 GB меморије, кориснику је за употребу доступно максимално 25 GB, што имајући у виду да не постоји слот за меморијску картицу, у једном тренутку може да буде недовољно.

Хардверски недостатак који ми се није свидео је непостојање HDMI порта па није могуће истовремено прикачити телефон на пуњач и на LED телевизор, већ се веза са телевизором остварије помоћу miniUSB-to-HDMI адаптером.

Софтверско-хардверске стварчице које су ми се свиделе јер су потпуно „јузер френдли“:

1. позивање контакта једним додиром на иконицу контакта у виџету
2. укључивање спикерфона окретањем телефона на екран
3. класично „мутирање“ звона позива окретањем телефона на екран
4. апликација за телефонирање се не ротира па не морам да јурим по екрану дугме за јављање/одбијање позива
5. сваком дефинисаном аларму може да се додели индивидуални тон звона
6. увоз контаката и календара директно са Нокија телефона
7. спајање контаката из адресара са онима на друштвеним мрежама
8. уграђена swipe функција за куцање текста

Умало да заборавим, у појединим ситуацијама ми је веома недостајала хардверска QWERTY тастатура са мог тешкаша Nokia E7. И кад сам већ код њега, осећај узимања у руку тог уређаја након вишедневног дружења са HTC One X је као узимање цигле од опеке после читања стрипа о Загору. Тешко, мало, недовољно моћно.

Некако је неизбежно очекивати да на овако скупим уређајима камера буде квалитетна. Можда сам презахтеван јер очекујем да телефон услика фотку као DSLR, али на екрану телефона слике изгледају фантастично, засићених боја, доброг контраста и детаљне. Међутим, када се погледају 1:1 уочава се хроматска аберација, висок ниво шума и несавршеност услед сићушне оптике и високог степена компресије. Наравно, далеко од тога да су фотке неупотребљиве, само нису савршене.

За ових месец дана снимио сам неколико видео снимака, али ни један није баш репрезентативан, па ћу показати овај један 720p снимак са отварања сајма „ЛОРИСТ“ у Новом Саду 25. септембра 2012. године.

Набавка

Цена по којој се HTC One X продаје (705-751 € нов, 350+ € полован), мало је повисока за обичне смртнике. У Теленору може да се пазари за тричавих 70.000 РСД без уговорне обавезе (или за 79.000 у МТС-у), али ако већ немате неки пакет са неограниченим Интернетом, који ће вам ђаво овакав паметни уређај?

Дакле, ако овакав уређај намеравате више да користите као средство нет комуникације и организовање свог времена него седења на телефонској жици и есемесовања, и не желите пуно да плаћате тарифни пакет, по цени од незанемарљивих 54.960 РСД са урачунатим ПДВ на 6 месечних рата можете да добијете HTC One X уз тарифни пакет „Пренеси и сурфуј 500“ уз уговорну обавезу на две године (990 РСД месечно за 150 минута ка свим мрежама, додатних 1000 минута у Теленор мрежи, 500 SMS порука и неограничени нет при чему се само 500 MB месечно преноси максималном брзином а остало иде на 64 kbps).

Нисам се нешто посебно бавио анализом понуда осталих мобилних оператера, али ми Теленорови пакети „пренеси и сурфуј“ делују као најповољнији за паметне мобилне телефоне. Ако грешим, исправите ме :)