Од када сам први пут на нету видео слику Нокијиног тада будућег детета E7, рекао сам себи „то је то“. А онда сам сасвим случајно пре десетак дана (или мање?) на Фејсбуку видео обавештење о последњем дану за пријављивање за тестера новог E7. Не чекавши да се нећкам, кликнуо сам на везу, попунио формулар и послао пријаву.
Који дан касније, позвао ме је Горан и честитао на избору за једног од 7 тестера у Србији. Телефон сам преузео у петак у галерији New Moment у Београду и тако постао #E7testerRS.
Након повратка у Крагујевац истог дана сам распаковао прилично компактну плаву кутију на којој је писало Nokia E7 Blue, а захваљујући мојој драгој женици која је пажљиво снимала, забележио и свој први утисак о телефону — може да послужи и као хладно оружје! :)
У већ поменутој омањој плавој кутији спаковани су телефон, пуњач AC-10E, кабал за повезивање са рачунаром CA-179, кабал USB CA-157, HDMI кабал CA-156, слушалице „за у уво“ WH-205 са додатне две величине измењивих гумица (лично имам утисак да су слушалице код N8 квалитетније, ако ни због чега другог а оно зато што имају мултимедијалне контроле на сред кабла) и локализовано „Упутство за кориснике“ на српском језику. Као и код старијег брата N8, у пакету нема батерије јер је она уграђена у сам телефон.
Спољашност
Велики, кристално јасни AMOLED екран дијагонале 4 инча обогаћен је ClearBright технологијом и налази се на покретном делу телефона. Изнад екрана са леве стане је ознака модела E7, тешко уочљиви сензор осветљења, на средини су сребрни логотип NOKIA и изнад њега велики прорез звучника, а одмах поред њих са десне стране налази се предња VGA камера намењена видео разговорима. Испод екрана, на средини, налази се тастер за Мени по чијој средини се налази LED за светла обавештења.
Дугмад и рупе на статичном делу телефона, т.ј основе боље су оптимизовани и распоређени од оних код модела N8. Сада је прикључак за пуњач интегрисан у micro USB прикључак смештен уз леву ивицу горње стране основе. Ту је и индикатор пуњења. Десно од њих је HDMI прикључак сакривен иза пластичног поклопца који се много лакше скида него онај код старијег брата. У продужетку је дугме за укључивање и искључивање телефона и 3,5 mm прикључак за слушалице које истоврмено имају и улогу антене за FM радио пријемник и предајник.
Са леве стране се налази само потезно дугме за закључавање и откључавање екрана.
На десној страни су смештени слот за СИМ картицу која се ставља у специјално лимено лежиште и може да се мења „на живо“. Следи двосмерно потезно дугме за појачавање и смањивање звука, одн. зумирање камере у режиму фотографисања и снимања видеа, а може да зумира и слике које се прегледају. На крајњој десној страни је једностепени окидач за камеру који треба држати притиснут мало дуже да би се активирала функција камере.
На самом дну бочних страница налази се једино рупица за микрофон, наравно поред текста „мејд ин Финланд“, ознаке модела и других основних техникалија.
На полеђини телефона у горњем левом углу налази се екстерни звучник (за звоно, аларме и музику), док су две рупице за микрофон за снимање видео материјала смештене у доњем десном углу на полеђини. У горњој половини десне стане полеђине налазе се фиксна камера резолуције 8 мегапиксела са два LED блица. Камера код модела E7 има тзв. Full Focus као и она код модела C7, и не омогућава фотографисање објеката ближих од пола метра, мада су и они на мање од метра прилично мутни. Отуда и само један степен окидача за камеру, јер не постоји потреба за предфокусом.
Сакривена испод покретног дела са екраном, налази се хардверска QWERTY тастатура, која заслужује да јој посветим читав један запис, што ћу и урадити. Тастатура код примерка на тестирању је српска латинична, због чега јој је распоред тастера QWERTZ.
Техникалије
Nokia E7 заснива се на истом хардверу као и N8. Опремљена је са 16 GB меморије која није проширива. USB On-The-Go, WiFi, GPS, HDMI и Bluetooth (сада у верзији 3.0) долазе као стандардна опрема. Од технологија за мобилну телефонију поседује све што ће вам затребати бар у наредних годину дана.
Капацитивни AMOLED екран са Clear Black технологијом способан је да прикаже слику у резолуцији 640×360 пиксела у 16 милиона боја и на њему комплетан интерфејс изгледа прегледно и довољно крупно. Контраст је одличан а слика живих, мало топлијих и засићенијих боја што одаје утисак нестварне лепоте фотографија (буквално изазива реакције „ВАУ! Како добра фотка!“, а без Фотошопа :) ). Акцелерометар се стара да правилно окрене слику у портретски и пејзажни режим приказа, и то веома добро функционише.
Сензор за близину предмета одлично функционише па ће екран бити закључан док је у џепу а неко вас зове, и откључаће се и приказати слику тек кад га извадите из џепа. (очекивани поступак, али примерак модела N8 који сам претходно тестирао то није радио).
Управљање хардвером поверено је Symbian^3 оперативном систему у верзији 1.1 који то ради прилично добро подпомогнут арсеналом осталих софтверских алатки као што су Java MIDP 2.1, Qt 4.6.2 и Flash Lite 4.0.
Првих пар сати играња са новом играчком
Док га нисам узео у руку, био сам убеђен да су Nokia N900 и N8 велики и тешки телефони. А онда сам осетио грандиозност E7. Готово 180 грама мат елоксираног алуминијума небо плаве боје са четвороинчним капацитивним екраном осетљивим на додир који је потпомогнут ClearBlack технологијом једноставно остављају без даха.
Детаљно тестирање и играње тек предстоји, па ћете нове записе са најзанимљивијим информацијама о телефону Nokia E7 моћи да читате веома брзо:
Reklo bi se da je ovoj igracki jedino kamera slaba tacka.
Има више слабих тачака, ал’ о томе у наредним данима ;)