План се увек изјалови

Наоштрио сам се јуче и све испланирао: пре подне за време паузе скокнем до бициклистичке радње да купим предње светло за бајс, и кад се Даца врати са посла седнем и кренем ка селу. Она са децом таксијем дође сутра (у суботу) ујутро.

А онда се појави још једна неочекивана сила послата од самог Марфија, као још једна епизода серије сјебавања планова. Увече ми моја драга добаци преко кухиње да се запушила судопера.

Мали квар решава се лако

Дивно! Обожавам да се „мала кућна срања“ дешавају увече кад планираш да се опустиш. Дај гуму за одпушавање — надркавај доле, надркавај горе… Ма излази бре негде ваздух, чујем луфт. Отворим вратанца на судопери — капље од оне металне решетке на споју сифона и судопере. Ма то се само мрднула гумица. Одврнем шраф да наместим гумицу а она се спрчила к’о да је цео живот провела на сунцу.

Контам: без доброг дихтовања улаза у сифон — нема отпушавања оном гумом. Размонтиравај све, извлачи судоперу да пробам проџарати сајлом. Ал’ оћеш стојка! Сајла дугачка 10 метара и не може да прође јер је гусана цев у облику латиничног слова „С“ (дупла кривина). Још се са женом изсвађам на сва звона јер не може да мота сајлу, а сајла не може да пролази ако се не мота. Још ме изнервира кад рече „мотање сајле је мушки посао“. Па јебем му матер, и прање судова је женски посао па ја некад оперем судове!

Зачепљена гусана лула сифона
Зачепљена гусана лула сифона

Мајстори, мајстори, мајке вам га мајсторске!

Смркло ми се, видим да ће данашњи дан да ми пропадне. До иза поноћи сам по нету тражио неког водоинсталатера у Крагујевцу, и не нађох га. Трачак наде ми даде Јозван са неким мајстором који одчепљује санитарије код његове тетке. Послаће ми његов телефон сутра. Нирвана — сутра ће мајстор да наиђе, среди то очас посла и настављам по плану — на бајс и у село.

Свануло, отишао на посао. У неко време ми дуне да појурим још неког мајстора, чисто да повећам шансу успешности. Дâ ми колега Милош телефон неког његовог мајстора. Позовем га: „може ал’ тек после шест“. Ај да видим прво шта ће да буде са овим Јозвановим, касно ми то шес’.

У неко време добијам Јозвановог мајстора, после кратког разговора каже за око сат, сат и по ће да наврати. Супер, то ће бити и пре краја радног времена! Ситуација се пегла…

Прође сат, сат и по, дође крај радног времена, нема мајстора да се јави па га ја зврцнем да видим је л’ долази, кад он мени ни пет ни шес’ него „не долазим, повердио сам ногу“. Па супер што си ми јавио на верме, да знам.

Сам свој мајстор

И сад контам — овај тек после шест, овај неће уопште. Ај да ја то средим сам, што су ти мајстори бољи од мене? Само треба одврнути шраф на дну луле.

Шраф на дну луле
Шраф на дну луле

Леле, какав хард-кор! Ово није одвртано од кад је направљена зграда… имааа… 40-50 година! Што кучине, што неких крпа што сам пре 10-15 година обавијао кад је почело да капље на шрафу. Узмем француски кључ, пробам да га одвијем — трт! Чекић, лупи од доле да отпусти, лупи са стране, натегни, повуци, удри, ма ни да мрдне! Узмем мало јаче чекићем да ударам по дршци француског, кад се одвали парченце са десне стране ове прве кривине и крете да излази вода у лаворчић.

Пу, јебем ти фамилију, и сифон, и француски, и чекић, и канализацију, и све ти јебем! Стао и гледам оно говно од сифона — шта да му радим? Сад и да одвијем шраф и протнем сајлу, како да закрпим ову рупу са стране? То све труло, ако наврнем шраф, пишаће поред њега. Да му јебем матер, бимбало и режи обе кривине, па ћу гибљиво црево да утнем у онај остатак цевке.

Мајсторска је мука преголема

Одем до колеге Бобана и узмем бимбало, успут купим гибљиво црево на бувљаку и предње светло за бајс у бициклистичкој радњи „Cyclemania“. Дођем кући и одфикарим скота. Онај гус не варничи кад га сечеш, ал’ зато прави неку ситну црну и масну прашину која је напала целу кухињу! А напала је и моје дисајне путеве — искашљавао сам бар десет минута црни шлајм. Ако не добијем неку ракчину да ме поједе, ништа нисам урадио.

Благо телећи поглед у цевку — зјеее! Значи, зато вода није ‘тела да пролази!?

Зачепљена одводна цев
Зачепљена одводна цев

Па овде бре ни игла не може да прође! Отфикарим и ово парче тако да пластична цев може да уђе вертикално, узмем и извадим једно кило и по којекаквог густог муља из цеви и бимбалом поравнам врх где сам је прекратио (да буде естетски лепо, к’о за изложбу).

Таман стигла Даца са посла па ми поможе да угурамо сајлу целих 9 метара, са све вртења (научила преко ноћи да врти сајлу за отпушавање цевовода). Пуштај врућу воду, дрндај сајлу напред–назад, оде вода, расчисти се цела цевка!

Штап и канап

Е, сад је лако. Узмем гумени редуцир, угурам га у гусану цевку. Ја да ставим пластичну цев у редуцир — оћеш малог Ђокицу! Много уско, све и да је пластика ужа за 2 милиметра у пречнику па не би ушло.

Енигма: кој’ мој сад да радим? Сама пластична цев зврји са по 5 милиметра простора до гусане цеви, а са редуциром не може да уђе. Ништа, да вратим Бобану бимбало и свратим у „Чар“ по силиконски кит и неко дуже пластично црево. Узмем једно од 20 cm са навојем на једној страни.

Назад кући, угурам онај навој у гусану цев, пасује к’о саливено, ни да мрдне пластика. Налијем около силикона, вратим судоперу (жена у међувремену почистила оно ђубре око „радног места“), вратим судоперу, навучем гибљиво црево, привијемо спој на судоперу, први тест — пролази по која спора кап на доњем споју гибљивог и пластичног црева. А јебем ти, да ти јебем! Залијем у навој силикона, залијем силиконом матицу. Сад ако има ‘де да капне, алал му плајваз!

Гибљиви сифон
Гибљиви сифон

Епилог

Е, сад кад је и то готово, дан је комплетно сјебан а планови осујећени! :( Вожња до села је сада немогућа мисија — нагутао сам се оне прашине од гуса, надувао силикона, кад бих кренуо бајсом пао бих на првом семафору под точкове неког џипа који се ето случајно нашао баш ту и баш тад. Убеди ме жена да путујем сутра ујутру. Они таксијем, а ја бајсом.

А тамо у току идуће недеље, додаћу један продужетак од судопере до пластичног сифонског корита, па онда гибљиво црево у сифонско корито, колико да кривина буде већа и да се лакше чисти прљавштина. Имам све, од раније, само ми се сада никако није радила још и та егзибиција!

Дакле, ако некоме треба мајстор за отпушавање судопере, зовите! Нећу много да вас одерем, ал’ ћу бар да дођем кад се договоримо ;) Ако вам треба уградња сифона, можете то и сами по овом упутству ;)

Доста је за данас. Одох да попијем кафу па да пробам да оперем руке и истерам овај смрад канализације из прстију.

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

11 thoughts on “План се увек изјалови”

  1. @Deda: Узео ја да избијам оно чиме је заливена цев у оном проширењу, ал’ не да може, оно заливено оловом!

    А кад се само сетим кад смо друг и ја пробушили главну доводну цев за воду у стан кад смо качили казанче (мојом кривицом). Био петак и зовем мајстора који ми је дан пре тога завршио замену водоводне инсталације, кад ми он каже мртав ‘ладан „а не могу сад да ти то урадим, могу тек у понедељак“. Па шта да радим до понедељка, да држиом прст на рупи три дана?! Мајстори су говеда! Чст изузецима, ал’ то је раритет.

    @Avram: Ма направио сам га к’о профи :D

  2. Šta reći, nego blago Daci! Da bude srećna što ima takvog muža i da mu kaficu sa sve ratlukom svako jutro u krevet donosi ;)

    A da je Marfi uvek tu negde i vreba iz prikrajka, to je tačno, grrr!

    I da se ne hvalim, koliko puta sam čistila sifon u kupatilu sama, cangle od komšije veće od mene. Jbt. zamisli ženu sa canglama .Strašno. I to još s namazanim noktima.Uh.

    Od kako sam u novom stanu, redovno (bar jednom u dva-tri meseca) sipam Cevka gde god vidim cevi.Trebalo-ne trebalo, za svaki slučaj.

    Rekoh mom jedinku jedared: ko mi popravi rernu od šporeta, udajem se smesta za tog, jerbo sam tanka na struji.
    Doš’o majstor Zolika, opravio i dete pita zgranuto: maaama, zar ćeš ti sad za njega da s’udaješ? A ja jedva dočekala da proluftiram stan, majstor verovatno nema vode u kupatilu već godima, blah.

    Post ti je odličan, podsetio me na Kishona ,,Kod kuće je najgore”. imaš dara :)

  3. Ako mi je čega žao u životu, onda je to što nisam upisala neku “majstorsku” školu. Zanat je zlatan. :D Baš nikada i ni zbog čega ne zovem majstora i ne dam mužu da bilo šta popravlja po kući, jer on obično napravi još veći problem.

    Moje poslednje remek delo je popravljanje veš mašine. Otvorim mašinu, utvrdim kvar, naručim deo koji da mi kupe, zamenim deo, zatvorim mašinu i sad radi ko nova. Kad pričam o majstorijama i kad nešto popravljam osećam se totalno euforično. Bolje da ućutim sada, a eto mi ideje za post. :D

  4. @rada: Ето, уместо да комшија припомогне, он ти само алат даје :) Те киселине што се сипају у рупе, то и није тако лоша ствар, само треба практиковати редовно.

    @Linga: Сад ми дође жао што сам био превише изнервиран да бих направио још фотки. Била би то права „посластица“ за дијету :)

    @Vule: Мени више личи на мртве аждаје, ал’ ај сад ;)

    @Charolija: Ето, сад кад више нема брига, опусти се уз неку веселу тему :)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *