Биоскоп и ја

Биоскоп — место на коме се на великом филмском платну приказују филмови, док велики број људи распоређених на седиштима у партерима и ложама та остварења седме уметности гледа и реагује.

Своју прву посету биоскопу дугујем родитељима. Пре основне школе су ме водили да гледамо неки филм са Љубом Мољцем. Искрено, био сам превише мали, можда 4 или 5 година, да бих се уопште сећао који је филм био и о чему се радило.

Да ли у првом или другом разреду са школом сам ишао да гледам филм Тајна старог тавана и био фасциниран „научном фантастиком“.

https://www.youtube.com/watch?v=6zEdx2i7edw

Мали филмофил

Од трећег разреда сам почео самостално да посећујем биоскопске представе, и то у трећем и четвртом основне са друговима Нешом. Први филм који смо одгледали скупа у биоскопу „Шумадија“ је Мој сусед је вампир (Fright Night, 1985). Одушевљење, размена утисака данима након тога. Клинци самостално у биоскопу, па још гледају хорор! :)

https://www.youtube.com/watch?v=vPY8d0mtI7M

Следеће што смо одгледали, убрзо потом, су Гремлини (Gremlins, 1984). Е то је било право уживање.

https://www.youtube.com/watch?v=cpL_MxjSu1M

Паузу са посетама биоскопима направио сам од четвртог основне. Чини ми се (нисам сигуран, али се сећам неке зелене боје и неких експеримената) да је филм био Реаниматор (Re-Animatorм, 1985) у биоскопу „Пионир“.

Друштво клинаца, нас 5-6, сели смо у последњи ред прилично празног биоскопа, а онда кад су се завршиле рекламе и кренуо филм почели смо гласно да коментаришемо, смејемо се, прескачемо седишта, гађамо се семенкама, па је дошао чика киноператер, одвео нас џумлаја у пројекциону собу, узео нам податке и рекао да ће нас пријавити полицији ако још једном дођемо у биоскоп.
Толико о тактичности са децом и застраживању народном милицијом :)

Свој човек

Кад смо се Даца и ја упознали, постали смо редовни у „Шумадији“, одгледали смо пројекцију сваког новог филма (слободни, без деце и обавеза, лепо беше). А онда је дошао 23. март 1999, (чини ми се) реприза премијере филма Нож (критика Динка Туцаковића у недељнику „Време“ бр. 439 од 20. марта 1999). Сала је била препуна, током филма нико се није шетао испред платна, нико није кашљао, хркао, шушкао. Пројекција је испраћена са одушевљењем публике. Сећам се да сам при изласку из сале видео под биоскопа бео од љуски семенки. Али буквално, сваки ред био је прекривен отпадом.

https://www.youtube.com/watch?v=KxR_oNwfjyk

Зашто је (су?) биоскоп(и) празни?

На жалост, то је последњи пут да сам био у биоскопу. Крагујевац тренутно нема квалитетну салу за пројекције, од три биоскопа који су радили у време кад сам као клинац ишао у њих, сада функционише само „Шумадија“ (која заправо и није биоскоп већ градска дворана — конгресна сала). Да ли ће се нешто променити по том питању?

Онда се питамо зашто биоскопи лоше послују? Да ли је од бледе и дрхтаве слике, поцепаног и таласастог платна, крчавог и испрекиданог звука, неудобних, поцепаних и тесних седишта, хладних сала и лоше вентилације боље издвојити коју стотину динара за изнајмљивање филма на ДВД-у и гледања у „кућном биоскопу“ уз све чари кревета или фотеље, топлог дома, добре слике и квалитетног окружујућег звука? Да не изоставим, и мањка ликова којима штрчи глава баш испред вас, који нон-стоп нешто чаврљају, чешкају се, мрдају, жваћу, кикоћу се, коментаришу, прде и смрде. Да су клинци, као ми крајем осамдесетих, па да човек разуме; али матори коњи?!

Мени ипак кућна варијанта звучи као бољи избор од ова два.

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

5 мишљења на „Биоскоп и ја“

  1. Iskreno, meni je ceo merak u tom „pocepanom i talasastom platnu, krckavom i isprekidanom zvuku…“. Doduse, meni je uvek bio problem sto nema mesta da se ljudski sedne (ako imas 2.05)… U principu, ono sto meni uzasno, i nepopravlljivo smeta kod bioskopa je skoro pa nemogucnost izbora.

  2. @Ketchua: Ма хајде, какав ти је мерак кад напрежеш уши да би чуо оно што се прича у филму, напрежеш очи да разазнаш контуре особа на филму, штелујеш филтер у ушима да неутралише чаврљања, прдења, шушкања, кикотања и остале глупости из околине. А само си дошао да уживаш у филму :)

  3. Uh, u Beogradu nisu prazni, ali sam se ja nekako odvikao, bio dvaput za zadnjih godinu/dve… Nisam kao mali išao u bioskop (jer sam živeo na selu, hvala bogu za modem i inflaciju koja je umanjivala ogromne telefonske racune, inače bih tamo i ostao)…

    Kasnije kad sam se preselio u Smederevo, bio sam redovni gost u očajnom bioskop gde su posetioce činili mali broj ljudi koji su iz nekog razloga dolazi u bioskop (nebih ulazio u razloge :). Odlazak u bioskop nije bio ništa zanimljiviji od odlaska u video klub, osim što je meni ipak bilo cool da filmove gledam u bioskopu nego kod kuce, kolko god loš bio bioskop, veliko platno je veliko :)

    E onda, onda sam video kako treba da izgleda bioskop. 2001. kad sam se preselio u Banja Luku, dočekao me je tek otvoreni multipleks (Kozara, ako se ne varam). Ogromna gužva, mnogo dece, sve sredjeno pod konac, kafe ispred, ponuda svih mogućih grickalica, ogromne kese kokica i slično… Samo videti kako ono izgleda, bez filma, čovek se oseća bolje. Izlazak u bioskop je posatao ono što treba da bude, celovečernja zabava.

    Kad sam se vratio nazad, nije mi baš delovalo zanimljivo da idem u bioskop koji deluje smoreno, crno, i u polu urušenom stanju… A i u Beogradu nije mnogo bolje stanje, u domu sindikata možda kvalitet projekcije nije tolko očajan, ali sve okolo što se vidi pre početka filma i po izlasku je blagi užas, ko bi rekao da je reč o nečemu u sred ovolkog grada… Tux multipleks je malo bolji, ali i dalje ne može da dovede doživljaj odlaska u bioskop na potreban nivo, već je to i dalje samo gledanje filma, ništa više…

    Ostale u Beogradu nisam posećivao, a ima sigurno još par njih koji potencialno mogu doživljaj da dovedu na potreban nivo…

  4. U Somboru bioskop „Zvezda“ koji je pravljen kao bioskop ne radi decenijama, izdat je za lokale kinezima i domaćim preprodavcima, a „Lav“ radi u glavnoj ulici u nekoj prepravljenoj kući i kad sam bio poslednji put (Batman begins) projekcije su kasnile 3-4 meseca za Arenom u NS, a planina ljuski od suncokreta u dnu sale dosezala je platno… Ne daj bože nikom drugu projekciju…

    Problem sa bioskopima je kao i sa školama – svi su se osilili jer nema nikakve kazne. Isto kao što bodu profesore jer znaju da im niko neće ništa, tako se i ne ponašaju u bioskopu, a onda sve manje ljudi odlazi tamo, manje se para zarađuje, manje se ulaže, manje ljudi dolazi, manje se zarađuje…

    To da je piraterija ubila bioskop je glupost, jer malo ko bi rado zamenio HI-Definition sliku od 15m sa piratskom VHS kasetom ili xvid snimkom u 460×300 da nije jednostavno bilo nemoguće nešto videti u bioskopu normalno… Ok, danas postoje HDTV snimci i 20″ ekrani ali takva situacija je tu tek godinu dana, a bioskopi propadaju decenijama…

  5. Borski bioskop je jednom dobar i godinama se nekoliko ljudi bori kako bi ga odrzala funkcionalnim. Uspevaju nekako u tome ali samo zato sto hitove od filmova pustaju medju prvima, cak mnogo pre nego sto to urade bioskopi u Beogradu, recimo.
    Setio sam se kad sam ja bio mladji: gledamo neki film Brus Lija a posle filma izadjemo u jedan parkic iza bioskopa pa se pomlatimo kao na takmicenju, isprobamo sve moguce finte koje smo videli…
    ps. nije bioskop za svakoga, lol :P

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *