Бомбе на Шумарице

На данашњи дан пре десет година, 24. марта 1999, отпочело је НАТО бомбардовање СРЈ. Због тога је из протеста изостало издавање недељника „Независна Светлост“ бр. 183 који је требало да се на киосцима и код колпортера појави 27. марта. Од броја 184, објављеног 3. априла, отпочела је серија текстова који прате дешавања под бомбама у Граду Крагујевцу. Ово је први текст о почетку агресије.

Двадесетак минута после прве завијајуће сирене, која је означила почетак бомбардовања (среда, 24. марта, нешто после пола девет), Крагујевац је потресла јака детонација која је произвела ефекат сличан јаком земљотресу. Становници Месне заједнице „21. октобар“ и „Ердоглија“ који су најближи погођеним радионицама у касарни „Милан Благојевић“, али и остали у Крагујевцу, осетили су три снажна тупа ударца од којих су им се заљуљали зидови, а одмах потом из правца Шумарица примећен је дим и осетио се јак мирис барута. Сутрадан ујутру било је, међутим, сасвим извесно да су погођени војни циљеви у касарни која се налази у сред два крагујевачка насеља.

Крагујевцани који су наредног дана масовно посећивали места које су погодили НАТО-ви пројектили могли су и лично да се увере да је срушено неколико шупа и да се на лицу места, поред рушевине налазе три кратера. Прича се да је у непосредној близини погођеног објекта налазио војник на стражи, који је ово бомбардовање чудом преживео склањајући се у тренутку у ров. Поузданих потврда овог догађаја, међутим, нема.

Иначе, погођени војни циљеви налазе се на самом ободу Спомен парка Шумарице, на стотинак метара од зграде Историјског архива Шумадије и Поморавља и око двеста метара од Музеја геноцида, који је овде познатији као Музеј „21. октобар“. У непосредној близини, налази се „Споменик бола и пркоса“ (Нади Наумовић), а пре педесет година налазиле су се топовске шупе одакле су немачки војници изводили заточени народ Крагујевца на стрељање. Уз ограду погођене касарне налази се још једна хумка стрељанима 1941. године. Због свега тога Крагујевчани су овај удар схватили као удар на њихову светињу.

У непосредној близини места где су пале бомбе, на страни према Музеју „21. октобар“, налази се и трошна куца Николе и Зоре Божић из Крагујевца, која је највише страдала. Сва је срећа да се Божићи нису налазили ту у тренутку експлозије.
– Моја супруга и ја имамо стан у Ердоглији, а ово смо били издали самцима. Пошто је кућа тик уз касарну, рекао сам им да је, за сваки случај, раније напусте. Студенти су ме послушали и отишли својим кућама, каже Божић, показујући срушен кров и зид куће који се налази баш уз војне објекте. – Имам овде три козе и пет јарића и ниједно од њих није страдало, али су ми, од тридесетак кокошки, петнаест остале мртве у кокошарнику.

Од снажне експолозије грађанима који су насељени у Улици Први шумадијски одред (улица најближа доњој страни погођених објекта) испретуране су ствари по шупама и другим помоћним просторијама.