А после судара… судњи дан?

Задњих Последњих 14 година, на око 100 метара испод границе између Швајцарске и Француске, физичари у CERN-у („Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire“ — Европски савет за нуклеарна истраживања) градили су LHC („Large“ — Велики сударач хадрона), највећи акцелератор у историји људске врсте. У овом пројекту учествовали су и блистави умови Србије! Претходних пар месеци трајала је припрема за оно што се догодило данас у 9:30 сати по нашем времену.

Large Hadron Collider (LHC)

Данас су започели тестови чији је циљ симулација великог праска (енг. Big):

…да се разбистре досадашњи погледи на универзум, мистерију његовог порекла и разне тајне света елементарних честица.

Извор: Б92

Први резултати са осматрачких станица требало би да се добију за неких месец дана.

Е сад, поред свих циљева које физичари и научници имају са овим акцелератором, већ неко (дуже?) време развијају се теорије о томе „шта ако нешто крене наопако?“, пошто су и сами реализатори пројекта признали да постоји вероватноћа (мала, али ипак постоји) да се појаве мини црне рупе (енг. black) сразмерне величини електрона, а које би због своје нестабилности исчезле за веома кратко време (кажу, од 10–100 секунди).

Кад чујете појам „црна рупа“, одмах на ум навире извесно непозната судбина онога што пређе хоризонт догађаја (енг. Event). Па још ако се присетите и истоименог филма, ето главобоље.

Ето једне лепе теме за размишљање, ко је докон, сумњичав, параноичан, поштовалац теорија завере, или га чисто интересује ова прича.

Корисне адресе:
Званична веб презентација CERN-а
Видео презентација CERN-а

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

12 мишљења на „А после судара… судњи дан?“

  1. Ma opušteno, odavno je poznato da su sve verovatnoće 50%, ili će se neka stvar desiti ili neće. :D
    Meni lično je cela priča fascinantna pogotovo kad znam da teorijski iza cele priče stoji Stiven Hoking, Za ljubitelje tematike teorijske fizike elementarnih čestica preporučujem dela „Prva tri minuta“ Stivena Vajnberga i „Božija čestica“ Lea Ledermana (u potonjoj je detaljno obrazložen značaj Higsovog bozona).

  2. Taj Higsov bozon je ono što fali standardnom modelu da bi bio kompletan. Do sada prihvaćena teorija je uspešno objasnila tri od četiri elementarne sile (slaba i jaka nuklearna, elektromagnetna i gravitaciona). Još samo da nađu Higsovo bozon i kompletirali su se.
    Ono što će biti zanimljivo jeste ako se desi ono što se dešavalo u zadnjih pedesetak godina prilikom razbijanja (tako se mislilo) elementarnih čestica – uvek su otkrivane još manje i elementarnije! :D
    Obožavam ove naučne španske serije…

  3. Što se tice distinkcije „prvi – poslednji“ vs. „prednji – zadnji“, sasvim je prihvatam i sam je koristim. Međutim, koristiti reč „zadnji“ u smislu „poslednji“ JESTE ISPRAVNO; Klajn u svom „Rečniku jezičkih nedoumica“ kaže sledeće o ovom problemu: „zadnji u značenju poslednji nije pogrešno: nastalo je normalnim proširenjem prostornog značenja (ono što je zadnje u nekom redu istovremeno je i poslednje pri brojanju). Kako je pokazao i M. Stevanović, takva upotreba prideva zadnji sreće se kod mnoštva dobrih pisaca, počev od Vuka i Daničića pa do naših savremenika.“ U ovakvim situacijama presuđuje lično jezičko osećanje, a ne nekakvo rigidno pravilo…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *