Записи

Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања“ о изборном СМС спему у сред „шутње“, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?“). Шаље он мени:

Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)

… а одговарам ја њему:

Друже, ја свој глас чувам за Краља. Лицемерним среброљубцима не поклањам тај племенити ресурс и користим слободу избора да тај дан проведем у кући са својом породицом, а не на циркуској позорници. Ако си Србин, Православац, подсети се друге Божије заповести!

Нисам му написао „Јебо те Тома!“, ал’ ће ваљда да скапира.

П.С. Сад видех, пре 3 минута завршило се гласање за друга преЦедника Републик Србије у другом кругу. Баш сутра да видим шта сам пропустио.

Ознаке: 2008, izbori, komunikacija, србија, politika, predsednik, serbia, sms

Овај унос је објављен недеља, 3. фебруар 2008. у 20:07 у категорији Живот, Скандал, Филозофија. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. Можете скочити на крај и оставити коментар. Пинговање тренутно није дозвољено.