Данас сам коначно започео са радовима у стану, тачније у купатилу. До сада сам успео да поскидам све плочице и санитарију (осим ВеЦе шоље, злу не требало ;). Ако ме нема да одговарам на коментаре и пишем нове записе, да знате да су ми пребијени прсти и не могу да куцам… или сам се прерадио :)
Ех да, пар слика су у албуму Радови, као рецимо ова:
Хтео сам ја ово да урадим још пре пар недеља, али све нешто нисам имао времена. Те посао, па онда стигнем кући па нешто узмем да радуцкам, мало у шетњу са породицом, мало овамо, мало онамо, и никако да запишем скоро изузетно битне детаље који се одиграше у протеклом периоду након последњег записа, а још се не завршише.
Неочекивано, једног дана уђох у Националну штедионицу да видим има ли шта од оних пара за Николу, кад се имах чиме изненадити. Уплаћено 63k динара на рачун. Покуша изузетно љубазна шалтерска радница да ме обесхрабри речима да тога дана могу да подигнем само 50к, на шта ја разјапљених очних јабучица пристадох, занемаривши њен забринути поглед ка мени. Дај шта даш, а сутра ћу по остатак. И тако у два дана покупим заслужену кинту. Није нека сума, али се да искористити.
Остало је још свега осам дана до локалних избора у Србији. Силом прилика, или судбине, рођен сам и живим у Крагујевцу, граду на Лепеници, срцу Шумадије. На жалост, као ни остали, ни мој град нису заобишли „утописти” — ловци на градоначелничку фотељу. Ваљда је то леп спорт.
Већ дуже време покушавам да у офлајн варијанти пронађем касету Љубе Мољца коју сам имао почетком деведесетих, али ми је неко „цапнуо”, не знам кад и не знам где. Иначе, она датира још ваљда од средине осамдесетих. На DC++ мрежи сам нашао две верзије беседа Љубе Мољца, али то није то. Ово што сам ја имао је мнооого боље и дуже. Од преко 45 минута провала, у сећању ми је остало само ово:
Јутрос ме је обрадовала вест коју сам прочитао на блогчету госпођице Лилит – она и Данило су коначно започели пројекат Планета Србија.
Настави са читањем Планета Србија = сви српски блогери на једном месту