Биоскоп и ја

Биоскоп — место на коме се на великом филмском платну приказују филмови, док велики број људи распоређених на седиштима у партерима и ложама та остварења седме уметности гледа и реагује.

Своју прву посету биоскопу дугујем родитељима. Настави са читањем Биоскоп и ја

Музиком од игре до романтике

Некада давно, док сам се играо са првим кућним рачунаром Sinclair ZX Spectrum, заволео сам мелодију са почетка игре Phoenix. Лагана романса. Гуглао сам, тражио свуда, али безуспешно — нисам знао ни како се зове, ни ко је изводи, а још мање ко је аутор. Вечерас поставих питање на хабу, Твитеру и Фејсбуку, а другар Младен Петровић избаци „хинт“… Настави са читањем Музиком од игре до романтике

SAW V

Дошло време да се погледа и SAW V (а као да је јуче било време за III и IV). Оно што се мени овде свидело је правац у коме прича иде. Наиме, овај наставак прича две приче. Једна је ретроспектива претходних наставака, и иначе главна прича петог наставка, док је друга прича предвиђена за старе добре игрице које Џон поставља неваљалим јединкама из посрнулог друштва.

Овај наставак није онолико splatter колико смо навикли да то буде у претходним наставцима, па ће петица поделити љубидеље „Слагалице страве“ на оне који ће се разочарати, и оне којима ће се свидети нови поглед на целокупну ситуацију. Такође постоји и могућност стицања нових фанова, посебно љубитеља истраживачких трилера. Настави са читањем SAW V

Марфи, не можеш ми ништа

Малопре сам направио почетничку грешку после подуже времена – игнорисао сам питање које ми је програм поставио и махинално одговорио са: ЕНТЕР. Биланс: погрешан одговор! Настави са читањем Марфи, не можеш ми ништа

Das Experiment

Управо сам одгледао немачки филм Das Experiment (а.к.а. Black Box) из 2001. године и одушевио се.

Филм је базиран на истинитом догађају „Stanford Prison Experiment“. Наиме, на универзитету у Стенфорду (Калифорнија) 1971. године спроведен је скеперимент симулације психолошког утицаја окружења на затворенике и чуваре у затвору. У припремљеној затворској јединици под видео надзором, надгледаној од стране организатора пројекта, стављени су мушкарци добровољно пријављени по огласу у дневној штампи у коме је понуђена новчана накнада за учешће у експерименту.

Примамљив једноставан посао од 14 дана привукао је неколицину људи различитих психолошких карактера. Случајним избором подељени су на чуваре и притворенике, и експеримент је почео. Већ после два дана створена је реалистична ситуација у затворским јединицама, а сукоб „преступника“ и „чувара закона“, пресија, лични мотиви и све што уз то иде довели су до неуспеха експеримента.

Довољно сам рекао, а уз топлу препоруку да овај филм обавезно погледате, без обзира што је на немачком и није хиперпродукција у питању, вреди сваког одгледаног минута.

Оцена од 1 до 10: 9,5 (оно 0,5 не знам на шта бих одбацио, али рецимо на бол у јагодицама због погрицканих прстију, укочене задњице и врата, као и лошег титла :))