На данашњи дан пре десет година, 24. марта 1999, отпочело је НАТО бомбардовање СРЈ. Због тога је из протеста изостало издавање недељника „Независна Светлост“ бр. 183 који је требало да се на киосцима и код колпортера појави 27. марта. Од броја 184, објављеног 3. априла, отпочела је серија текстова који прате дешавања под бомбама у Граду Крагујевцу. Ово је први текст о почетку агресије. Настави са читањем Бомбе на Шумарице
Ознака: људи
Биоскоп и ја
Биоскоп — место на коме се на великом филмском платну приказују филмови, док велики број људи распоређених на седиштима у партерима и ложама та остварења седме уметности гледа и реагује.
Своју прву посету биоскопу дугујем родитељима. Настави са читањем Биоскоп и ја
Војничке приче
Док сам мигрирао блог и остали садржај на нови сервер, те правио свежу резервну копију свега тога и уклањао оне застареле од пре пар година, налетим на датотеку са делом прекуцаних текстова из мог војничког дневника који је одавно нестао без трага и вероватно се већ распао на градској депонији :/ Настави са читањем Војничке приче
SAW V
Дошло време да се погледа и SAW V (а као да је јуче било време за III и IV). Оно што се мени овде свидело је правац у коме прича иде. Наиме, овај наставак прича две приче. Једна је ретроспектива претходних наставака, и иначе главна прича петог наставка, док је друга прича предвиђена за старе добре игрице које Џон поставља неваљалим јединкама из посрнулог друштва.
Овај наставак није онолико splatter колико смо навикли да то буде у претходним наставцима, па ће петица поделити љубидеље „Слагалице страве“ на оне који ће се разочарати, и оне којима ће се свидети нови поглед на целокупну ситуацију. Такође постоји и могућност стицања нових фанова, посебно љубитеља истраживачких трилера. Настави са читањем SAW V
Фузбал a.k.a. brainwashing
Седим ја синоћ за мојом пакленом машином и у неке крупне сате звони телефон.
Јављам се, кад оно мој другар brainkilla — „Де си Урке, шта радиш, је л’ гледаш дерби?”; изненађен кажем „Дерби?”. Помену ми он нека два фузбалска клуба, на шта се ја насмејах. А онда му кажем да мене то не занима, IT ruleZ! Углавном, остатак разговора је ишао у нормалном ИТ смеру.
Други део се наставља јутрос на послу. Прилазим фирми, колега излази из продавнице на улазу и поздравља ме у стилу протеклог дербија, сав очаран помињући синоћњу добру забаву. Гледам га бледо и одпоздрављам незаинтересовано.
Трећи део. Кување кафице, гужва око кухиње, и онда почиње. Две колегинице у трансу коментаришу како је који тим играо, ко је добар даса, ко како игра… Мислиииим!!! Страшно!!! Жене напаљене на фудбал, ништа горе нема.
Чеврти део. Скокнем мало до www.zion.co.yu да видим шта има, кад тамо тема „Брука” која управо говори о синоћњем „спектаклу”.
Сад, знам да се 80% света врти око лопте и фузбалера, да је то унјосан бизнис, чуда и муње, али ја једноставно не осећам трунку узбуђења кад чујем коментаре и питања у вези истог. Просто се најежим кад мен енко пита је л’ знам кад почиње утакмица, ко игра, ко је победио, ко је дао го… Шта више, на таква питања сложим фацу човека који се згадио на постављено питање и кажем да мене те глупости не занимају.
Моја филозофија, виђење фудбалске машинерије: двадесетак мајмуна скачу за лоптом по ливади док двадесетак хиљада још већих мајмуна гледа целу ту представу. Једина разлика је та што овај већи чопор мајмуна мора да плати да би гледала досадну представу, а овај мањи чопор за то што ради узима кинту. Мислим да је економски исплативије, а и социолошки, тај бачени новац корисно уложити у позоришну представу или биоскопску пројекцију. И најгори амерички нискобуџетни филм је занимљивији од фудбалске утакмице. Макар мени.
Сад, можда ће неко променити мишљење о мени због оваквог става, али је по мом скромном мишљењу фидбал једно велико „испирање мозга” у коме група превараната на глупост због жеље за примитивном забавом већине згрће огромну кинту. Чак је и „џепни билијар” занимљивија игра, јер имаш само своје лоптице и не мораш да излазиш из куће и ризикујеш да те разјарена маса прегази у стампеду.
Живели! И да, билијар је оно што ме забавља, голф такође. А и кошарка може да прође, али фудбал и тенис, аргх!