Звук у Adobe Flash-у на Линуксу по некад уме да смара, зато што га нема. Једно решење за звук под KDE-ом на Fedora Core (и не само њој), дао је Владимир Каназир у свом упутству. И то је супер радило на верзијама 7 и 9 бета, док се није појавила коначна верзија 9. Од тог тренутка, ништа није могло натерати Flash да „свира“. Настави са читањем Flash 9 са звуком!
Аутор: Александар
Данијелин супруг, Михаилов и Николин отац. Веб програмер и оснивач TechWebUX.
Нови вид комуникације…
Захваљујући мом другару Авраму и његовом „Hacking Windows Live ID“ запису, регистровао сам нови MSN Passport [email protected] на коме ћу (повремено) бити доступан преко MSN-а.
Не, није грешка; иза енглеског назива за један део грађевинског објекта или превозног средства, познатијег као прозор, стоји наставак .SUX. Настави са читањем Нови вид комуникације…
Крагујевачка „дипломатија”
Апропо прошлонедељне афере „Индекс”, када је ухапшено десетак професора Правног факултета у Крагујевцу (ево мало електронске жуте штампе о томе: Б92, Глас јавности, Б92 и Глас јавности), кренуле су да се кују шале и пошалице на ту тему. Преносим две које сам чуо, а саму аферу нећу коментарисати јер није ништа ново. Настави са читањем Крагујевачка „дипломатија”
„Ситне“ дораде
Полако, али сигурно, сређујем део по део изгледа записа. Но, далеко сам од тога да кажем „готово!“.
Настави са читањем „Ситне“ дорадеВечито питање, одломак други
Настављам са презентовањем мог никад недовршеног есеја „Вечито питање“. Овде можете погледати први одломак, а ево и другог:
Време пролази, а ја се питам како ти сада замишљаш мене, како ово пишем, нешто мислим и радим? Како схваташ, и да ли уопште можеш бар нешто мало примити у своју ризницу схватања и норми од овога што ти покушавам рећи? А како ја тебе видим, сада док ово читаш. Па то је питање судбине, а нико никада неће чинити исто док буде читао, па ни ти нећеш бити једини који ово чита. Зато је теби лакше. Не вама већ теби. Ти си један, човек, без обзира на године, пол и све остале поделе универзалног човека, који је само један. Мада ни ја нисам једини који сада нешто пише, али ово само ја пишем; ово што сада ти читаш. Па размисли и упореди наше положаје. Ти универзалан и ја овде заточен човек. Ко је на повољнијем положају од нас двоје? Ти или ја?
Ево, и поред свега тога, рећићу ти шта мислим о теби. Ти си само још једно биће, предмет постојања Земљине орбите и свега што је окружује. Дакле, постојиш, негде, некада, из неког разлога. Можда си баш ту само зато што то ти и једино ти желиш, можда те је судбина натерала да се појавиш на месту где се сада налазиш, можда ти је срећа отворила врата или пак окренула леђа. У свакој од ових ситуација у бољем си положају од мене. Ја морам да мислим и пишем све ово, а ипак, признао ти то или не, нешто се мора смислити пре него што се нађе на белој хартији. Ето, ти имаш могућност да просудиш које је величине папир на коме ово пишем, ако је уопште папир у питању. Размисли. Питања се и даље мотају по мојој али и по твојој глави, само што немамо коме да их поставимо, а и ако их кажемо, нећемо добити одговор ни на једно, а чему онда узалудан труд? А и ти имаш одређене одговоре. Можда ће у поговору писати када сам ја написао ово, па ћеш бар то да знаш, али ја не знам када ћеш ти ово читати. Па шта и да знам, колико бих тога морао знати. Али ипак, ти си срећна особа, бар из разлога који кријеш од других, јер имаш у рукама ово назови дело и читаш га. Сазнајеш нешто ново. Мада чисто сумњам да ћеш из овога извући нешто што је ново и тек откривено. Ја говорим о неким старим једноставним стварима, и ништа не измишљам. Топла вода је измишљена већ одавно, зашто се други пут беспотребно трудити за исту ствар када већ постоји? Па има ли то икаквог смисла?