Тражим монолог Љубе Мољца

Већ дуже време покушавам да у офлајн варијанти пронађем касету Љубе Мољца коју сам имао почетком деведесетих, али ми је неко „цапнуо“, не знам кад и не знам где. Иначе, она датира још ваљда од средине осамдесетих. На DC++ мрежи сам нашао две верзије беседа Љубе Мољца, али то није то. Ово што сам ја имао је мнооого боље и дуже. Од преко 45 минута провала, у сећању ми је остало само ово:

Љуба започиње аудио сусрет овим речима:

Рођен сам у мешовитом браку — отац ми је мушко а мајка женско.

Онда иде нека прича, у сличном; духовитом фазону. Између осталог, ту се појављују следећи легендарни фазони:

Био сам ја и у једној правој правцатој лудници… кад иза мене иде једна женска и стално понавља: „Јао што си ти леп, јао што си ти леп…“. Ја реко’ – „Нећеш ти скоро одавде“.

Винска карта и јеловник
Пасуљ — пас у уљу
Вешалице — то је џелат. Веша лице — онај који веша неко лице.
…
Ташта на кинеском је „чим-чим-даље тим-тим-боље“. Јесте, „чим-чим-даље тим-тим-боље“.
На (кубанском?) је јавни мушкарац „кунфурац“, а јавна женска „кунфукса“.
…
Решио сам да своју ташту пошаљем на Ирачко-Иранску границу, да шета жена по миљским пољима, да бере булке… па сад, ако нагази — нагази, Боже мој. Кад су у оном руском филму цигани могли да лете у небо, може и моја ташта. Да имам летећу ташту. Да имам ташту на „мамлазни погон“.

После остатка такође добрих фазона, причу завршава реченицом која звучи од прилике овако:

…а на гробу ће ми писати, то сам оставио у тестаменту: Овде лежи Љуба Чубурац, умро на време, боли га … брига.

Ако неко има негде ову касету, или је то дигитализовао, или зна где бих могао да пронађем ово и у оригиналу, молио бих га да ми се јави преко формулара на страни контакт, или једноставно остави овде коментар са потребним подацима о „извору“.

Хвала свима унапред на помоћи!