Кад је пре девет година заживео тренд Линукс дистрибуција које комплетно раде са цедеова и флешефа, појавио се „живи дистро“ заснован на најстаријој живој Линукс дистрибуцији – Slackware – Slackware-Live, који је након треће верзије добио једноставно име SLAX.
Главна цака код овог дистроа јесте мала величина, комплетан графички угођај и функционалност већине хардвера, плус модули који су проширивали могућности што додатним програмима, што драјверима.
Кад се број таквих „живих“ дистроа намножио, SLAX је пре три године догурао до шесте верзије и ту заспао.
Момак који стоји иза SLAX-а, Томас из Чешке, најавио је пре неколико дана да поново развија овај дистро, овога пута „пуно радно време“ захваљујући спонзорима, и да ће до децембра 2012. године бити објављена стабилна верзија 7, доступна за архитектуру i386 и x86_64, са локализацијом на 50 светских језика. Главни циљ су му (и овога пута) преносивост, величина и брзина.
