100 дана без ноктију

У публици посматрача живота индивидуе једну столицу заузима група зависности. Оне су разно-разне; од баналних до озбиљних, и мање или више својим деловањем утичу на психофизичко здравље главног глумца. По некад се учини као добар избор занемарити их и оставити иза себе. У зависности да ли то желиш да учиниш, потом то чиниш уз подршку окружења или без њега и крајње реакције пошто зависност престане, зависи степен задовољства „проблематичне“ особе постигнутим. Успех? Није загарантован, бар не увек.

Мој бивши „проблем“ су нокти. О да, оне капице на врховима прстију, млечно беле до провидне боје (провидне боје?!). Од када памтим, нокте на рукама нисам секао већ сам их одувек грицкао. На срећу, нисам био „екстремиста“ по том питању па ми нису урастали у врхове јагодица, али су редовно бивали поштено оглодани. Гледам филм, решавам неки проблем, руке саме пронађу пут до секутића. А још кад нешто неизвесно очекујем, поједем и јагодице. То је постала рутина, без свесне контроле.

Неколико пута, у потоњих пет година, покушавао сам да престанем са тим. Не због „прљавштине и бактерија које се скупљају испод ноктију“ — испод мојих ноктију који су непрекидно били у устима прљавштина није имала када да се завуче. Једноставно, требало ми је нешто чиме бих отварао сва она места која су предвиђена да се отварају ноктима (поклопци за батерије на даљинцу, поклопци за прикључке на апаратима, ножићи, ситан кусур у продавници и слично), а и лепше изгледају руке са ноктима него без њих :D

Да то могу учинити, трајно, схватих приликом летовања — уз морску воду немаш кад да гризеш нокте. И тако би ми нокти на мору израсли и постали „нормални“, тако би их по повратку кући и првом филму/серију учинио „неноралним“.

Па кад људи могу да оставе цигарете, алкохол, наркотике и друге ђаконије, могу ваљда и ја нокте! И тако 29. јуна 2008. године у јутарњим часовима грицнух нокат свог десног палаца (на руци, не на нози!) по последњи пут.

Данас, ево пред крај дана могу са поносом рећи да не грицкам нокте већ пуних 100 дана и да ће то постати моја мала традиција!

Реци НЕ ноктима у устима :D

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

11 мишљења на „100 дана без ноктију“

  1. Cuj, posto se svi zavisnisnici odvikavaju postepeno, unoseci manje doze (narkomani metadon, duvandzije lepe nikotinske flastere…), jesi razmisljao da ti otvoris neki servis?

    Kad si vec resio da ne grickas sebi nokte, da to cinis drugima, uz nadoknadu? Pomognes i sebi i drugima :D

  2. Ne bi da ti ubijam euforiju oko uspeha, ali…
    Ja sam u vise navrata pokusavala da se odviknem. Evo, sada recimo ne grickam nokte vec duze od godinu dana. Ali, uvek imam tu tendencuju da guram prste u usta cak i pri najmanjem stresu, recimo zapnem negde u sudoku i paf ruka mi vec u ustima.
    I nije mi ovo prvi put, vec sam u dva-tri navrata uspevala da ne grickam nokte na duze vreme (+3-4 meseca) a onda odjedared shvatim da ih opet vise nema :(
    Meni nekako ovo moje tridesetogodisnje iskustvo govori da je to mrkotrpna borba do kraja zivota.
    U stvari, mislim da je problem u tome sto su mi prsti u ustima, a nokti nastradaju zato sto su u blizini. Razvila sam teoriju da zavisni od niktiju postaju ljudi koji su dugo sisali palceve (i druge prste :O). Vec par njih se uklopilo u ovu teoriju. Ne znam kako je to kod tebe?

    Paz’ ti sto ja od ovog pravim nauku. :D

  3. @Marica The Naileater ;): Ја нисам сисао палац као мали, дали сам зато „јео“ ћошкове на јастучницама и звао их „глођалка“ :) Чак ни цуцулу нисам конзумирао јер је глођалка била најукуснија. Ваљда сам после тога открио нокте.

    Гурнем ја и сада прст у уста, махинално га постављајући у положај за грицкање, али се пре угриза тргнем и извадим прст из уста. Још увек чак ни зацепио нокат нисам, а видећу докле ће тако :)

    Убр, свака част на читавој години, то је већ прави успех!

  4. auuu kakva tema! izvinjavam se na kasnom javljanju, ali bolje sad no nikad!
    daklem, kao patuljak sam obavezno imala palac u ustima, pred spavanje naravno, ali nokte nisam grickala. čini mi se da sam uvek mislila da mi lepše stoje negrickani :)
    i da još jednu teoriju razbijem, kad sam već tu: ja sam duhan ostavila jednog dana kad sam rekla sebi da mi se neće više… i ima tome već sasvim dovoljno dugo, jedini problem je što sam skoro pa posvađana sa svim pušačima kekeke :)

  5. @Ominotago: Чудно је како су сви бивши пушачи гори противници дувана од непушача. Али ниси једина, знам још најмање две особе које су такве, а својевремено су сатирали и по пар пакли дневно.

  6. e ja nikad nisam toliko konzumirala duhan! da se oma razumemo! a i kad jesam zvocala sam drugima, ali to ej valjda u opisu moje licnosti & divne persone :) no cijenim da je mozda situacija takva zato sto smo se trovali dovoljno dugo da sad mozemo drugima da zvocamo :)

  7. ja imam ovu ruznu naviku :(

    i pokusavala sam da prestanem – zbog prljavstine, a i zensko sam, pobogu!

    i prestanem, a onda malo narastu, jedan se zacepa, ja ga zubima dokusurim, pa i onaj pored, pa jos jedan…

    evo od sutra – sutra je ponedeljak – necu vise! :-D

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *