Упалити или укључити?

Е јесте овај српски језик пун буџака у које велика већина конзумената упада сваког тренутка. Али сада нећу да „дробим“ о томе да ли је у упитној реченици исправно рећи „је л’“ или „јер“ (то ћу неки други пут ;) ), сада бих се сконцентрисао на радњу која се предузима у циљу почетка коришћења неког кућног апарата, хардвера, или софтвера. Дакле, „упалити“ или „укључити“ и „покренути“, питање је сад?!

На овај запис ме је подстакла Горанова ГНУчионица, али само као подсетник онога што свакодневно виђам на великом броју сајтова, форума (па и на форуму „Света компјутера“ који је тренутно ван функције :( ), блогова, па и у „живом“ животу.

Често се (или по правилу готово увек) за акцију започињања рада са нечим користи неадекватан термин „упалити/запалити“. Присетимо се колико пута се каже „упали телевизор“, „упали ауто“, „упали бојлер“, „упали шпорет“, „упали компјутер“, „упали фајрфокс“, „упали офис“, и др. Е сада замислимо да заиста све то „упалимо“ користећи зрнце шибице или упаљач. Шта би се десило? Очигледно да „то“ што „палимо“ не би прорадило већ би почело да гори и, на крају, потпуно изгорело (ако ватрогасци не стигну на време).

Да видимо: телевизор, бојлер, шпорет и компјутер могу да се укључе, ауто, фајрфокс и офис могу да се покрену, али зато шибица, упаљач, шпорет на плин и ватра могу да се упале. И када се уради то што сам „зацрнио“, онда „то“ што је укључено/покренуто/упаљено служи сврси и „ради“ оно што треба да ради. Оно јес’ да може и да се стартује, али тај термин оставимо за девојке и момке :)

Немојте се ви узрујавати, ја само (по обичају) гласно размишљам ;)

Објављено од стране

Александар

Данијелин супруг, Михаилов и Николин отац. Веб програмер и оснивач TechWebUX.

16 мишљења на „Упалити или укључити?“

  1. Lično govorim često „upaliti“, tek ponekad „uključiti“ a gotovo uvek mislim na ovo drugo. Šta ćeš, navika. Ipak, ne mislim da je to neka velika greška (mada, nije da nije :D) koliko je greška mešanje „je l'“ i „jer“, koji nemaju apsolutno nikakve veze jedno sa drugim, a ljudi to redovno mešaju.

    Evo gledam na nekom forumu jedan klinac uporno umesto „je l'“ govori „jer“ i obrnuto. Kao da namerno to radi. Znači, ni jednom do sad nije ispravno napisao :S

  2. Ах, ах, ах, да :) Види, као што „је л’“ и „јер“ није исто, тако није исто ни „упали“ и „укључи“, јер ватру не можеш да укључиш, а мобилни можеш да упалиш (баци га у ватру или стави на загрејану ринглу) ;)

  3. Кад смо већ код правописа, мислим да се „неби“ пише одвојено…

    „Očigledno da „to“ što „palimo“ nebi proradilo već bi počelo da gori i, na kraju, potpuno izgorelo (ako vatrogasci ne stignu na vreme).“

  4. Izraz „upaliti“ koji se koristi umesto „pokrenuti“ je verovatno prvu upotrebu imao uz mašine koje su se pokretale bukvalno tako – paljenjem.

    Tako možemo filozofirati da li je zaista neispravno „upaliti automobil“ – jer se u motoru zaista pali vatra prilikom ove radnje.

    Jadno je što nam je akademija nauka toliko indiferentna prema stanju jezika da čovek mora da se vucara i raspravlja po blogovima ne bi li dokučio šta je ispravno a šta ne.

  5. I par komentara vezanih za blog sistem koji koristiš:

    1. „Vaš komentar čeka urešivanje“ – verovatno greška u prevodu softvera (kako se na ispravnom srpskom kaže „softver“?)

    2. U formi za ostavljanje komentara – šta je „mrežno mesto“?

  6. Проблем је (био) у датотеци за локализацију теме. Не знам да ли сам грешку направио ја, или Милан Динић, аутор српског превода за WordPress. Оно што је битно, обе ствари су промењене (мада „web site“ јесте „мрежно место“, некако је устаљено да се код нас каже „веб сајт“, а пошто „сајт“ обичним људима не значи ништа, онда је то код мене сада „веб страна“ (у суседној Хрватској су „службене странице“ оно што је у нашем сленгу „званични сајт“).

  7. E kako me čovek iscima… Prečešljavam ja GNUčionicu i pitam se gde nađe inspiraciju za gramatičko-semantičke greške… Nebitno…
    Sigurno je da čovek treba da se trudi da priča (i piše) što je ispravnije moguće i stvarno je tragično pogledati postove po domaćim forumima. Em pišu ošišanim srpsko-engleskim alfabetom, em ne znaju da sastave rečenicu. Verovatno ne znaju ni da čitaju jer bi te greške ispravljali, a ne bi me čudilo i da ih mrzi da se samoproveravaju.
    Sa druge strane jezik nam je mnogo „prljav“ i teško je ponekad i razlučiti šta i kako treba…

  8. Хех, ситница која ти се промакла (наче ти упорно користиш „покретање“, тапш-тапш по рамену ;) ), али ти се поткрало ово:

    trebalo bi prilikom sledećeg paljenja da vidite proces podizanja vaše GNU/Linux distribucije.

    Ништа страшно, него ме то подсетило на Линуксоо и форум СК (админ сервера стиже са одмора вечерас, пресео му одмор, па се надамо да ће сутра све бити како треба).

    Ово за повишицу, обрати се директору, он доноси одлуке о повишицама и стимулацијам :P

  9. Српски језик је веома занимљива ствар — мач са две оштрице. Преко вишезначних речи до оних које звуче слично а значе различито, па мала непажња или навика направе карамбол :)

  10. Да додам и ја коју на ову тему (ћирилицом, видим да је „ошишана“ латиница проскрибована ;) ). Не бих се бавио етиМологијом речи упалити, што је за дискусију ирелевантно, већ етиологијом, тј. узроцима њене данашње употребе. Док су наши преци користили лојане, па воштане свеће за осветљавање својих домова није се имало шта укључивати, већ искључиво палити (упали свећу = упали светло), па је сасвим логично да се значење пренело и на електричну светлост онога тренутка када је засијала у српским домовима, а одатле и на све електричне уређаје, па и данашње рачунаре и мобилне телефоне… Отуд сматрам да употреба о којој говоримо није погрешна, јер само лингвистички лаици сматрају да реч има једно и искључиво значење, већ застарела и превазиђена, а то су ипак – сложићете се – различити појмови… Српски идиом пати од неких других, знатно бројнијих и озбиљнијих проблема, да не кажем недостатака, у овом језичком тренутку…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *