Корисници ГНУ/Линукса у Србији

Душан Недељковић Dootzky је пре 2 дана објавио у јавности пуштање бета верзије самосталног пројекта пребројавања корисника ГНУ/Линукса по дистрибуцијама и местима у Србији под називом ГНУ/Линукс мапа Србије.

За почетак ће ово бити информативно-статистичка презентација, али је за касније планирано да се на овој страници поставе линкови до свих релевантних чинилаца домаће заједнице слободног софтвера како би се постојећи и будући корисници слободног софтвера са територије Србије лакше сналазили у Линукс водама.

Свакако је занимљиво видети актуелну ситуацију коришћења Линукса у Србији, обзиром да је она на пројекту The Linux Counter (280650) недовољно ажурна (раније пријављени корисници више не користе Линукс, а нови се још увек нису пријавили), а сличан пројекат „Бројач“ покренут пре око годину дана на Linuxo форуму после иницијалне еуфорије посустаје у експанзији корисника (тренутно је тамо пријављено 249 корисника).

У тренутку док ово пишем ГЛМС има 178 регистрованих корисника. Најзаступљеније дистрибуције су Ubuntu (86), Slackware (18) и Debian (16), док је најзаступљенији у Београду и Новом Саду.

НАПОМЕНА: Како је Dootzky члан Ubuntu LoCo тима Србије, логично је да у старту ова дистрибуција поведе јер је прво оглашавање пројекта обављен на форуму. Такође, како је вест објављивана на различитим заједницама, тако је расла заступљеност одређених дистрибуција и градова (ЛУГ Нови Сад, Линуксо, Дебиан Србија, Федора Србија, Свет компјутера, итд).

Ако се већ нисте уписали а користите ГНУ/Линукс, шта чекате? Трк на linux.dootzky.com ;)

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

7 thoughts on “Корисници ГНУ/Линукса у Србији”

  1. Sve je to lepo i podržavam i učestvujem u svim akcijama, ali meni se linux zajednica u Srbiji čini totalno nekoherentnom. Jedini svetao primer je LUGoNS. Momci stvarno rade punom parom. Svi ostali su u svojim vilajetima. Linuxo ekipa na svom forumu, Ubuntuovci na svom, svaka ekipa vezana za FLOSS ima svoje mesto okupljanja. Dobro, većina se poznaje međusobno i sreću se u tim virtuelnim zajednicama, ali ništa ne može da zameni face 2 face kontakt. Jel moguće da zajednice kao što su FSN i ostale ne mogu da dogovore i organizuju linux festival jednom godišnje sa par aktivnosti tipa predavanja o FLOSS-u i predstavljanje srpskih LUG-ova i drugih zejdnica? Možda se meni sve ovo samo čini jer sam iz provincije i nemam mnogo direktnih kontakata sa BG-om u kome definitivno treba da bude većina dešavanja, s’ obzirom na broj korisnika…

  2. @GoranSTX: Ево ситуације у Крагујевцу. Знам за пар корисника који сигурно користе слободан софтвер и држе се тога. Први је Браца са OpenSUE-ом, други је Петар са Ubuntu-ом. Још пар људи које знам повремено праве излете, углавном у Ubuntu, али Линукс не користе као подразумевани систем.

    Међутим, из контаката знам за још можда десетак људи који користе Линукс али сам са њима или само једном, или ни тај један пут нисам контактирао, а готово сам сигуран да има још најмање стотинак корисника за које нисам чуо.

    Како? Па тако што рецимо „BOOX“, водећа Крагујевачка рачунарска фирма пружа услуге иснталације, одржавања и др. Линукс система у мрежама, исто ради и „Mine“, а верујем и још неке фирме. Лично сам видео Ubuntu на касама у продајним објектима „Таково Swiss Lion“ из Горњег Милановца. Момак који је организовао Ubuntu дан у Крагујевцу пре неког времена такође користи Ubuntu (извињавам се што сам му заборавио име), а том предавању је присуствовао већи број заинтересованих (кажу, ја нисам био тамо због одсуства, на жалост).

    Значи, слободан софтвер у Крагујевцу је присутан, али свако вуче на своју страну. Исто је и на нивоу Србије – свако хоће свој део колача и у складу са међународним трендом (свако село има своју дистрибуцију), свако ради за себе.

    @Walker: Тему сам морао да променим јер ми се веома допала на први, други и трећи поглед :) А додатно је и за неких 30 KB лакша од најсиромашније претходне теме, а обзиром да сам имао густин са протоком пола прошлог месеца, ово је био логичан корак :) Знам да је контраст лош, али је бар пријатно за очи ;)

  3. Teško da će se ikada moći napraviti precizna statistika jer ti se profesionalcima (uglavnom) neda posjećivati takve stranice. Evo, npr. moja malenkost spada u tu skupinu, iako se za mene ne bi moglo reći da sam FLOSS profesionalac. Profesionalci uglavnom koriste RHEL ili SLE (u poslovnom okruženju) i Debian (neprofitne i obrazovne institucije). Najveći postotak korisnika koji će se odazvati na takve akcije su ti uglavnom obični kućni korisnici i hobisti (koji najčešće imaju samo jedno računalo, za razliku od profesionalaca koji znaju imati po nekoliko desetina ili stotina Linux računala na poslu), a takvi najčešće koriste Ubuntu. I onda obično po takvim brojačima ispada da je Ubuntu najpopularnija distribucija, ali u praksi vidim da to baš i nije tako. Sve u svemu, dobro je raditi takva istraživanja i poboljšavati metodiku brojanja Linux baziranih računala.

  4. Ovaj projekat je odlicna stvar tako da ne sumnjam u njegov uspeh,ako i ima nekih nedostataka poravice se to !!!Sto se tice nekog Gnu Linux festivala koji bi okupio jednom godisnje sve zajednice u Srbiji,to je dobra ideja !!!Evo ja sam na primer bio inicijator predavanja Ivana Jelica i Marka Milenovica u Paracinu u kulturnom centru 2007. god.Nadam se (verovatno) da ce ove godine biti neko predavanje Ubuntu zajednice u Paracinu.Naravno da ce biti pozvana i Fedora zajednica u neko dogledno vreme da se predstavi (naravno ako zele)u Paracinu !!!Cim nas bude vise korisnika Gnu Linuxa ovde u Paracinu osnovacemo jedan Gnu Linux klub.Moguce da ce uskoro i u Jagodini doci do nekog Gnu Linux druzenja,postoji zainteresovanost.Bio sam u Kragujevcu i samnom je isao jedan decko iz Cuprije,tako da stvari polako idu u pravom smeru !!!

  5. Nažalost mnogi ljudi u Srbiji misle da su jedini operativni sistemi Windows i DOS, za Linux nisu ni čuli a misle da su Mac računari zasnovani na Windowsu što naravno nije tačno. Da ne pominjem stare babe sa sela koje internet viđaju samo na TV-u.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *