Зграда у којој са породицом живим, саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.
За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, од сунца, кише, снега, ветра, гдáда и осталих „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропушта воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије.
Већ неколико година носим се мишљу и „маштам“ о томе да ову дотрајалу дрвенарију заменим савременим материјалима попут алуминијумске и ПВЦ столарије, што због естетског изгледа и употребљивости, што због промаје, кише, грáда, и других елементарних непогода. Последња олуја која је задесила Крагујевац 10. августа ове године направила је русвај у стану, па сам дефинитивно решио да по цену свега ову старудију склоним с очију.
Од неколико понуда за уградњу ПВЦ столарије, изабрао сам занатску радњу „Цитадела“ из Крагујевца, због најповољније понуде. Одлучио сам се за комбинацију петокоморног ПВЦ профила са термоизолационим вакуум стаклом и венецијанерима. За три собе (које су на јужној страни) требао сам да припремим око 1.400 €. Узео сам кредит у Грчкој (Војвођанској) банци и обавестио мајсторе да припреме материјал и договоримо се око термина уградње.
После одлагања договорене уградње прошлог викенда због лошег времена, договорили смо да прозори буду уграђени јуче (26. октобар). Два момка су довезла спаковане незастакљене прозоре и оквире од ПВЦ профила, и у 9 сати изјутра започели са скидањем старе дрвенарије. Нисам мерио, али им је требало око сат-два да одраде све три собе.
Комплетну уградњу оквира и прозора, кантовање, пурпенирање и типловање одрадили су до 14 сати. Остало је да у току дана дође лик и угради стакла у профиле, као и да у понедељак буду испоручени и уграђени венецијанери.
Око 17 сати долази момак и креће са уградњом вакуум сендвич стакала, и коментарише да су мере погрешне. Пет оквира ширине 99,5 cm пријављени су као 90 cm, што значи да за скоро 10 cm у ширини стакла фали за пет оквира, и то у две веће собе по два и у мањој соби једно стакло. Решење? Да се до сутра (данас) ујутру уграде та ужа стакла, па данас да се замене одговарајућим (док направе нове сендвиче). Ајде, боље ишта него ништа. Угради момак уже сендвиче.
А онда почне да се смркава. Упалим светло у соби, нема венецијанера, завеса, ничега. Зверају ми из околних зграда у кућу као да сам на сред ливаде. Екстра што почиње да дува ветрић и да буде хладно. Падне ми на памет да искористим стиропоре са алуминијумском фолијом којом сам сенчио собе лети од прејаког сунца, па у задњој соби изрежем траке одговарајуће ширине и поставим у „фалцеве“ од стакла, и прекријем прозоре целим стиропорима како би могли да преспавамо. Соба је изгледала као циркуска шатра, али боље ишта него ништа.
Јутрос око поднева долази нови лик и уграђује нове, одговарајуће сендвиче. Све супер, брзо завршене све три собе…
… АЛИ! Не лези враже. Пошто је од прилике у исто време, само мало доцније, дошао мајстор Горан који ће закрпити „рупе“ у зидовима око прозора, па смо седели са њим и причали, стаклар је без надзора одрадио свој део посла, тако како га је одрадио. Да занемарим то што је по белим ПВЦ лајснама ударао црномм страном гуменог чекића и измазао прозоре домаћински, али не могу да занемарим што није све лајсне уградио како треба (нису „клакнуле“) већ је неколико њих на више места оставио лабаве. И додатно, на више места је гуму која треба да спречи да вода од прања прозора не улази у профиле, уместо да прави успон на стаклу, уштинуо и направио увале. Наводно, то ће сâмо да се исправи од топлоте. Ма да.
Зовне Даца газду фирме, и он рече да ће у понедељак, кад момци буду дошли да уграде венецијанере, да среде лајсне и гуме.
Да се не баци
Старе прозоре сам продао комшијином брату, по цени прозора на отпаду. Јебига, боље да извучем који динар него да за „Џ“ бацим све на депонију, и још платим превоз и одлагање. Остао сам добар за нешто преко 60 €.
Суштина?
Суштина целе приче је нешто од овога из наслова записа, не стриктно везано за овај мој случај са прозорима у три етапе (уградња, застакљивање у две епизоде и венецијанери у трећој), већ глобално за све области живота. Фирма у којој радим је због неколико стубића једног клијента завлачила месец и јаче по плаћању предрачуна за извођење радова, јер нисмо имали да испоручимо те стубиће. Врли провајдер „широкопојасног“ Интернета СББ уредно већ месецима испоручује веома низак проценат услуге од онога што је плаћено. Па онда велики могул Мајкрософт који испоручује канцеларијски пакет последње генерације, последњи „крик“ технологије, у коме програм не уме исправно да израчуна резултат два помножена броја.
Глобално је договорено и условљено плаћање фиксне цене, али се подразумевају флуктације у квалитету и квантитету испоручене услуге или робе. Ти мораш, а ја могу али не морам.
Извињавам се на подужем запису, али краће није могло :)
bem ti majstore. I ja mislio da stavim PVC prozore u decjoj sobi zbog istih razloga kao i ti, ali sad cu da razmislim dobro…
Па генерално, нема шта да размишљаш пуно.
Прва ствар, узмеш услугу код реномиране фирме са референцама. Видиш како су раније радили тај посао, и определиш се.
Друга, веома битна ствар, наговестиш „газди“ да ће радови бити исплаћени кад _све_ буде било уграђено по ПС-у.
Трећа ствар, пратиш мајсторе у стопу и у лету их, ако треба (а треба сигурно), исправљаш и враћаш да одраде како треба део који нису одрадили како треба.
П.С. Леле, штага грешака у куцању има у овом запису…
Urke ti si jos i dobro prosao… posle 40 godina problemi sa stolarijom…
U mojoj zgradi koja je sagradjena 2003, ja sam se uselio 2006. godine a prozori su vec 2007. prsli :) Pricao sam bas sa tobom onaj dan kad mi je ispao ceo stok iz zida. Naime u mojoj sobi je najveci prozor u stanu (po mojoj slobodnoj proceni ima oko 30-40kg) i iskreno nije neka lepota al bio tu pa sta da se radi. Ali nije kriv prozor krivi su indijanci koji su ga ugradjivali. Oni tako tezak prozor ugradjuju po sledecem principu:
1. sa spoljne strane su ga naslonili na izolaciju
2. sa unutrasnje nije bio naslonjen ninasta
3. izmedju su tu i tamo negde stavili malo pur pene
kad sam se doselio u stan iskreno sam prvo nameravao da moj radni sto duzine 3x1m namestim ispod tog prozora ali zbog monitora i ostalih stvari koje mogu da sprece otvaranja istog sto sam postavio na zid pored a ja sedim dok radim ispod prozora :) e sad zamisli sedis i radis na kompjuteru recimo u 3 ujutro, ne znas gde se nalazis i poklopi te prozor od preko 30kg (bolje da ne zamisljas). U trenutku kada je moj prozor otpao ja sam bio u slicnoj situaciji doduse pricao sam sa tobom na jabber-u i cekao neke goste pa sam stalno bio u pokretu i srecom video kad je prozor poeo da se klima :) Problem je resio caletov kolega sa posla sa dosta pur pene i srafovima (velikim) koje smo poredjali ispod lajsni i sa jedne i sa druge strane i sad to sve lepo vec par meseci stoji. Fora je da sva novogradnja ima iste ovakve prozore i da su svi ugradjivani od strane iste firme u mom komsiluku a slucajno je ispod bas parking pa cemo videti kako ce se ta prica zavrsiti. Moj plan je da sredim u skorije vreme sve prozore u stanu cisto iz bezbednosnih razloga (pored 2 imam krevete)
Сећам се тог немилог догађаја. Ја не могу да се пожалим на уградњу, јер су момци (’81. и ’83. годиште) одрадили свој посао како ваља. И први стаклар првог дана је одрадио свој посао како ваља. Али ми се не свиђа комплетна организација посла, а нормално је да су за то одговорне газде, директори и шефови.
За то што се теби десило могао си да тужиш грађевинску фирму и узмеш који динар одштете, јер ти је директно био угрожен живот. А онда, да тражиш од грађевинске инспекције ревизију радова. Па кад се установи да прозори нису уграђени према спецификацијама и правилима грађевине, или чему другом, ето белаја.
Индијанци треба да иду у шуму и веру се по дрвећу, а не да праве људима куће/станове у којима ће живети до првог момента кад ће плафон да се људима сручи на главу док спавају мирним сном.
Vala i to sto kazes. Pre par godina se na Karaburmi srusila cela zgrada i to nova cela sazidana. Mene jedino interesuje kako zgrade na one nadzidane odolevaju vremenu (ako nisi upucen pre 2-3 godine pola dvospratnica nadogradjeno je na 7-8spratnice)
Не знам за БГ, али знам за надоградње у Крагујевцу, с тим што су четвороспратнице надзидане једним, евентуално са још два спрата, али никако толико колико ти кажеш.
Иначе, те старе грађевине одолевају времену јер нису зидане преко ноћи и од материјала сумњивог порекла. Тада се није штедело на материјалу. Цигла и армирани бетон, боље држе од стиропора и панел плоча :)
E Urke a smejao si se meni ….. vidis koliko sexa ima i oko najmanjeg „gradilista“ u kuci/stanu…
Смех је здрав ;) А ово и није толико лоше колико сам мислио да јесте :D
Jbga ..“tko leti,vrijedi…tko ne leti ,ne vrijedi “ :-)
Nije mi jasno kako je bilo ko iz tvoje kuće (otac, ti) dopustio da prozori budu u onakvom stanju, kad je sasvim lako svake desete godine, ako ne ranije, ošmirglati, pokrpiti i ofarbati prozore. U tom slučaju nikada ne bi došli u raspadnuto stanje, prvi put vidim takve prozore u stanu u kome se živi. Ja sam žensko i upravo farbam svoje prozore, ali lako ide kad nisu tako raspali. Ne treba mnogo novca, dve kantice emajla, šmirgla, četka i razredjivač i puno dobre volje. Za izolaciju postoje odlične trake koje se lepe na ramove i rade posao. Prilično je zapušten taj dom u kome živiš, ne valja to tako.
Знаш како Весна, док смо преживљавали тај период од неких 10-12 година од претходног већег сређивања стана, није нам „падало на памет“ да ишта поправљамо. Ти си научила да фарбаш столарију, ја сам учио да радим нешто друго.
Кад се пре 7 година ситуација променила, и кад сам могао да приуштим „поправку“, поправка је и урађена (овај запис је написан баш тада, пре 7 година).
На жалост, оца су ми убили пар година након претходне поправке прозора (1998), па он није доживео да их поправи кад су се поново покварили.
Надам се да ти је сада јаснo зашто смо покојни отац и ја допустили да прозори буду у онаквом стању? Успут, сада ми дом није запуштен ни најмање.
Све најбоље (препоручујем ти да дрвенарију замениш ПВЦ столаријом, енергетски је ефикасније а и мања бука допире споља).