Господар времена

Пре неке четири године, на телевизији Метрополис појавио се Кале, Господар времена, лик који баца риме „лајв“. Тужно, смешно, јадно, генијално, уникатно? Просудите сами. Кале има MySpace страницу www.myspace.com/gospodarvremena иии… тако.

Забележио сам текст коју је избацио као „Господар времена“. Прочитајте, па прокоментаришите лик&дело Калета, легенде Београда.

Можеш ти то, можеш ти то,
ма ко те брате мислим пит’о.
Где си брате по Београду скит’о
ко те брате кад си гладан пит’о.

Да л’ си брате био на базену
ил’ си био са неком девојком у неком врту.
Зашто си био у зоолошком врту
када си био на зид смрти
тамо где су људи који су гаврани.

Они су гаврани, они су врани,
а доћиће апостоли који су изабрани.
И они ће владати духовно овим светом
и осталом овом малом планетом.

Људи не треба да се мрзе
треба да се воле,
и месо по некад треба да посоле.
Мене неки воле, неки ме мрзе,
ал’ нема везе, у томе је поента.

Не треба ратовати,
треба људи да потпишу мир,
јер то је брате као кад једеш сир,
и можда мало испржиш кромпир.

Али у ствари ти си добар човек
и сви те гледају и кажу
„види га овај добар човек“.
А кад кажу „а види га овај зао и Сунце је крао“.
Онда је то безвезе,
треба да будеш поштен брате
и да кажу сви „оу, јеа“.

К’о Ђура Јакшић,
или на пример Доситеј Обрадовић.
Како су били лепи
и нису били духовно слепи.
Они су били некако испред времена
и посејали су много семена.

Све је то тако, није лако,
ја пијем брате можда Синалко.
Можда ћу и ја да одем у свемир,
али можда је сада у мојој души немир.

Ја нећу брате да корозирам,
нећу брате к’о мотор да фризирам.
Нећу брате да људе убијам,
нећу брате да будем хулиган.
Видиш како је леп овај дан,
ја сам сунчан и радостан.

Можда имам сан
и скујем лични план.
О јеа, треба платити струју,
да мажеш после себи маргарин на хлеба,
и тако треба.

Ако хоћеш да будеш неко и нешто
мораш да даш себе духовно
да би после намакао материјално.

Не можеш да тражиш материјално
ако си после изгубио духовно.
Мора да имаш нешто
а да изгубиш оно друго
било све као да је прво.

Све што је прво, то није друго
све што је треће,
то је кад човек има среће.

Возови се крећу
а ја овако више живети нећу.
Оћу да будем у неком другом светлу
тамо где има више светла.

И можда ће да буде много петла,
петлови брате поју у пола пет
и они буде све људе.

То је природа, то је нешто
што не можемо да разумемо,
зашто петлови поју у пет.

Можда треба људи да устану у пола пет
и да нахране те кокошке.
Можда ће да им помогну,
да им дају јаја,
да не буду гладни.

Ако не будете имали кокошке,
бићете јадни, бићете гладни.
Онда ћете кукати.

На бетону нема ништа,
мора да се ради,
и кућа ће брате
из темеља да се гради.

Не можеш кућу да градиш,
прозоре па после темељ.
Јер си у ствари, овај,
мислим, изгубио свест.

Ако си у приземној свести,
онда си у обести.
Ти си у ствари човек
који нема духовне свести.

Не можеш да размишљаш
ако немаш мисао
к’о испеци па реци,
али деци, деци, деци, деци.
Мислим, испеци па реци деци.

Немој да се збуниш
ако ти ја ово причам.
Мораш сам да се са собом
да се договориш.
Ако се не договориш
сам са собом,
џаба ти било,
јер се у тами ђаво сакрио.

И он је мене искушао
као Дарт Вејдер,
јер је он брате неки безвезе човек.
Али Лук Скајвокер је праведан,
видиш како је леп овај дан, сунчан.

И некако, к’о да нас
неко гледа одозго.
И оно месец како овако
па Сунце овако.
А ти као нешто живиш,
и у себи се дивиш.

А оно у ствари у превозу је гужва,
али брате ко да је тамо нека спужва.

Ја нећу брате да будем
неко ко није ожењен.
Јер то је без везе.
Ако немаш децу,
немаш ни будућност.
А немаш ни брате
ни неки компромис са Богом.

Ако хоћеш да будеш сам,
буди сам у пустињи.
Али тражићеш од Бога
мало воде и духовне слободе.

Мораш да будеш са људима
а не у љубави, али не мржња,
не треба да буде у грудима.