Управо „прелиставам” е-књигу „Digital Photography Hacks” и добро се насмејем уводу у 21-ви савет, који гласи овако:
Quote:Зашто се дешава да кад год морате да се фотографишете за личну карту, на фотографији морате да личите на криминалца или терористу? Понекад једноставно немате избора, као што је случај са возачком дозволом (или фотографисањем за окружни затвор). Али када дође време фотографисања за пасош, можете да употребите сопствене фотографије, што вам и препоручујем.
Насмејало ме ово „на фотографији морате да личите на криминалца или терористо”. Знам бар десетак људи који на фоткама у личној карти изгледају управо тако, као да су фотографије украдене са потернице. Да зло буде веће, ни моја у новој личној карти није много боља. Добро, некима те фотографије изгледају и као да су скинуте са умрлице, па у зајебанцији кажемо „мртви се лепши сарањују”.
Па сад мало размишљам, кад год сам требао да се сликам за неки документ, радио сам то на брзину, у журби, и колико год се трудио да испаднем као у природи, увек те фотографије испадну најодвратније. Што бре ти фотографи не наштелују те њихове скаламерије, кад већ толико кошта (рецимо, мене је фотографисање за личну карту у јануару ове године коштало 300 динара), и направе људе да личе бар на оно на шта личе у природи? Све нешто бледо, испрано, вуче на зелено или црвено, зрнасто или замућено, као да се труде да та фотографија за документ испадне што горе.
Једва чекам да се промене ове личне карте, или ћу бити приморан да „изгубим” ову стару нову да бих извадио нову са ауто портретом.
Ајд одох да читам даље ову књигу :)
