Овде је крај пута

Јуче се мраком вратих са пута, али сам био уморан да бих ишта записао, па ту неправду исправљам сада.

Све је почело пре два дана, изгледало је као да ће проћи савршено, без иједног проблема, али није.Полазак из Крагујевца за Београд бусом у 10 је почео одлично, са том иронијом да смо седели на „десном точку“, а бус се распадао, возач цимао у вожњи, тако да је искуство било је*ено. Стигли ми тамо, паузирали мало код моје сестре, убацили које парче ‘ране у кљун, па наставили шеснаестицом до Института на НБгд. Е, онда тамо испаде проблем са неовереним упутом од стране СИЗа у Крагујевцу. Добро, ајде, примише Дацу у стационар, око пет поподне, па ја и Каћа кренемо назад. Око осам пред вече одемо на окупљање, на старо добро познато место, и ту све буде супер одлично. Слике ћу да обесим у току данашњег или сутрашњег дана. Има и два видео записа, па ћу вероватно и то да публикујем :) После испијања пар пива, и изједања пар одрезака пице, вратим се до стана и преноћим.

Е, сутрадан, т.ј. јуче, после извршеног детаљног ултразвучног прегледа, бебица је у одличном стању, расте, формирано је срце, екстремитети, мозак… све је у најбољем реду. Али, проблем настаје код отпуштања, због „неодговарајућег упута“, па смо морали да искеширамо нешто кинте да би добили отпусну листу. Ајде, добро, платим то, рефундираћу у Крагујевцу (сра*е направљено због изгледа непознавања доктора који је издао упут да каже да треба да се исти овери и у СИЗу) и културно „побегнемо“ одатле. Још је испало како уопште није морала Даца да буде у стационару, пошто имамо рођаке у Београду, зато што нема никакве припреме, и да следећи пут, за четири недеље, дођемо тачно на дан када се ради ЕХО до 11 сати ујутру. Мислим, катастрофа! Сва срећа па је дан у стационару око 50 динара, па је то издржљиво. Е сад, укупна цена коштања анализа је далееееко већа од тих 50 динара :(

После клопе и одмора, кренемо на бус, али оћеш, нисмо оверили повратну карту у БАСу, па замало да извисимо за место. Сва срећа да је у бусу било довољно места, па смо се сместили и довезли до Крагујевца.

Тако за следећи пут имамо још пар нових ствари научених: купујемо повратну карту, упут оверавамо и у СИЗу, одлазимо бусем у 7 или 8 сати изјутра, оверимо повратну карту на БАСу, од станице до Зеленог венца пУшака, тамо у шеснаестицу до института, тамо се пријавимо, одради се шта треба, онда назад шеснаестицом до Зеленог венца, свратимо до мојих, мало се одморимо и клопамо па онда назад на бус, са већ овереном картом. Завалимо се у седиште и уживамо до Крагујевца. Само још да не буду отказани аутобуси :)

Кажу, свака школа се плаћа… нека кинтом, нека живцима :)

Објављено од стране

Александар

Самостални веб програмер. Дугогодишње искуство у развоју веб софтвера коришћењем WordPress, PHP, jQuery, HTML5, CSS3 (SASS/LESS).

6 мишљења на „Овде је крај пута“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *