Живо је! Живо је!

И би субота, 31. јануар 2004ог лета господњег, кад још један обичан смртник на овој сићушној планети, Урке, угледавши се на друге гикове из клана блудних хуманоида који пркосе мрежом Србије, пожеле да има свој лични веб дневник. А било је то, није да није, на брдовитом Балкану, недалеко од места где су четрдесет и неке прошлога века неки зли нељуди одузели животе маси недужних људи… Хладно је, односно није толико хладно колико је зима штипајућа…

Л&М, није све тако црно, има по нешто још црње. Пребирам сад по глави финансијски учинак у протеклих пар месеци, и он, најједноставније речено, мени изгледа импозантно. Прво сам купио оптичког миша и нешто квалитетнију тастатуру, намеравајући да старе притопим старом компу који сам продавао тих дана, али сам тастатуру ипак оставио себи (и исплатило се касније). Након тога сам купио екстерни модем, и то ми се исплатило. После њега је на ред долазио УСБ скенер који ће ми служити на Линуксу, али сам у излету узбуђења превалио мисли са скенера на дигитални апарат, па сам га и купио, истовремено прибављајући и пуњиве батерије са брзим интелигентним пуњачем. И ево, данас докупих 128 МБ меморије за апарат, да се не цимам на неколико слика да их пребацујем на комп да бих сликао даље. Пази, пет година сам радио са компом који је имао дупло мање меморије него што сада ждере мој апарат… ццц…

Хммм… да ли беше после или пре апарата отворих овај домен и узех хостинг, сад не могу да се сетим, али, све што је на рате, и Богу је драго… само кад помислим сад на силне кредитне рате…

Ја се искрено надам да у мојим будућим записима нећу оволико траћити скупо плаћени веб простор тешко зарађеним новцем, ринтајући свакодневно (сем викендом, празницима, и у току радне недеље по неколико дана) на изузетно тешким и напорним пословима (е сад, ово баш јесте тачно… тамо где и шта ја радим, не би баш свако пожелео да ради ако зна право стање ствари), па да ми понестане простора за неке друге ствари… Хем, које ли су то друге ствари…

Мада, постоји ситница једна – почео сам да градим презентацију од нуле, користећи по неко парче текста из претходне верзије, али ме толико мрзи да наставим (а може се завршити за дан-два) да је то просто непојмљиво. До сада сам средио стране за пројекте и приказ могућности/квалитета моје тазе пазарене дигиталне камере – фотоапарата.

Иначе, мислим да бих требао напоменути зашто ће овај мој блог да се зове баш „Уркетови записи“. Елем, на нету одавно коритим надимак „Урке ММИ“. Урке по презимену и зато што ме тако зову од краја ’96., а ММИ (пише се латиницом MMI) не значи годину 2001-ву, како 99% људи то тумачи, већ представља особу спремну да едукује друге — као скраћеница за „Multitude Manual Inoculate“. Већину ствари које сам радио чинио сам на дискусионим групама YU хијерархије, па тако може да се добије занимљива свита мог јавног рада на Google Groups.

Е, смара ме ово куцање глупости :) Пази, мене смара куцање глупости… уместо да узмем и прерадим ону причу коју треба да прерадим, пошаљем је и узмем неку кинту, ја ћердам време покушавајући да смислим неки текстић за први запис у мојим Веб записима…

Добро, битно је да ради, да је живо… Живо је! Живо је! ЛОЛ

П.С. Пази, да је ћирилица! ;)