Врзма ми се по глави замисао да зарад потребе куцкања којекаквих текстова, што хонорарних, едукативних, блогерских, кôдерских и иних, прибавим преносни рачунар.
Стандардни лаптоп (преносна замена за десктоп) или нотбук (осакаћени лаптоп у нешто ситнијој варијанти) ми не треба јер имам велики монитор и „крш“ машину која још увек ради задовољавајуће. Додам на то потребу да ми машина ради 24/7, лаптоп као замена за десктоп не долази у обзир. Опет, лаптоп је довољно гломазна играчка за редовно носање којекуде (нисам нити „билдер“, нити „црнац“, и додатно волим слободне руке).
Логично изводим закључак да мојим потребама може да удовољи неки нетбук. Прегледам нет и видим свашта, а тог свашта нема баш увек уживо у Крагујевцу. Почео сам да обилазим рачунарске радње, кад их видим у пролазу, и погледам уживо како који нетбук изгледа. И онда се срећем са самоувереним продавцима–шабанима који према муштеријама имају приступ геније → дебил (у даљем тексту ГД) при чему је муштерија ово друго.
Случај 1.0
Неки дан улазим у чувену Крагујевачку радњу мајн компјутерс (у којој никад ништа нисам купио због „овчарског“ става према муштерији) прилазим полици са преносним рачунарима и видим MSI Wind U90. Један једини примерак. Загледам га, прилази ми љубазни млади продавац и каже „Изволи“. Нема везе што ме не познаје, ми смо иначе „на прс’ у дупе“ па је опхођење „пер ту“ у складу са ГД односом. Кажем да ме интересују нетбук рачунари, на шта самоуверени омладинац прозборава:
— А, немамо то, то само може да се наручи. Али данас су нам стигли ови најбољи лаптопови. Овај, овај, овај, ови овде. Још није стављена ни цена. Овај је најбољи, има бла-бла-бла звучнике, много је јак, екстра… бла-бла-бла…
Погледам у њега, погледам у ултра-гига-мега-екстра-до_јаја_брате-јебе_кеву преноснике тежине новорођенчета, захвалим се и изађем.
Случај 2.0
Десило се баш јуче поподне. Прилазим кружном изложбеном простору не-знам-које рачунарске фирме на првом спрату Рода центра, видим у витрини ASUS EeePC 1000HD. Питам продавца је л’ само тај нетбук имају, а онда до изражаја долази ГД:
— Само овај, али он је најбољи од свих које смо до сад имали.
— Одлично, могу да погледам?
Извади га човек и стави на пулт, испред мене. Гледам спецификације на папиру, видим пише OS: Linux. Пошто нема на оној декларацији са ценом, питам колико је гаранција, је л’ једна година. Одлази тип, претура по нечему, враћа се и промрмља „годину дана“. Добро, идемо даље.
— Извини, да не знаш која дистрибуција Линукса је на њему; зузе, убунту, дебиан или неки други?
Чини ми се да је чуо питање „а шта је ово линукс?“, па одговара:
— Има неки линукс бесплатно.
Гледам га, и не верујем својим ушима шта ми прича. Поновим питање:
— Је л’ знаш који је дистро у питању?
Капирам, кад је већ „стручњак“ јер се тако понаша, знаће шта га питам. Али, зајебах се, није он никакав стручњак, само још један надобудни продавац рачунара који није срао месец дана:
— Ма тај линукс бесплатан је безвезе, то служи само као бут дивајс да се инсталира икспе.
У том тренутку наилази другар, окрећем се леђима ка овом генију иза пулта, ПЛОНК!, и почињем причу са другаром.
Питам се, питам…
… зашто ти продавци рачунарске опреме на све потенцијалне муштерије гледају као на дебиле? Разумем ја да већина њихових муштерија то и јесу (знате, то су они који купују „компјутер пентијум четири са уграђеним интернетом“ на кило), али без обзира на то, циљ ти је ваљда(?!) да удовољиш потенцијалној муштерији и својом стручношћу и разумевањем од потенцијалне направиш задовољну муштерију. Или су ипак у већини случајева ти продавци заправо касапи који раде у „ИТ салонима“ да би их народ видео како продају компјутера (читај: „муда за бубреге“)? Част изузецима, али изуззеци су статистичка грешка.
И редовно, ако се распитујеш за једну компоненту а продавац је мушко, он ће ти обавезно, али под обавезно рећи да немају тренутно ту, али имају ову (неретко и потпуно другу компоненту) која је за три копља боља од те коју ти тражиш. Ах, да, и на десетине пута скупља од онога што тражиш.
Мада, разумем ја то. Клинци и „паљевине“ стреме ка томе да им тате купе што фришкије компоненте за баснословне новце, како би у очима друштва били што моћнији. То што им те компоненте неће зарадити нити десет пара (десети део динара) није битно. Деца су деца. Али где су ту родитељи и здрав разум? Па нису све потенцијалне муштерије деца, мајку му!
Не звучим ваљда као џангризава баба која са балкона врелом водом полива децу која се играју испред зграде? :)
Ne zvucis kao dzangrizava baba, naprotiv.
Pa meni, koji sam daleko skromnijeg znanja, smeta totalno neznanje prodavaca kopijuterske opreme i komponenti, cak mi se desava da pokusavaju da mi „uvale“ robu koja je aut po novim cenama?…
Na zalost, ljudi koji se razumeju su u manjini u takvim radnjama jer ih gazde ne mogu dovoljno platiti, pa uglavnom rade priuceni ili nedovoljno zainteresovani „prodavci“…
Nece se to jos dugo promeniti na bolje !
Roditelji su gori od dece.
Moj suprug je bio u prilici više puta da sklapa konfiguracije našim prijateljima i poznanicima. Prvo što bi ih uvek pitao je „čemu bi trebao da ti služi računar“ a odgovor je išao otprilike ovako „ma nije to za mene to je za malog. Ja pojma nemam a i ne interesuje me, ali malom ne treba ne znam koliko jako, samo da može internet i neku igricu.“
Problem svih trgovinskih radnji je identičan. Ljudi koji su prvi na „udaru“ moraju biti edukovni. Da bi tu radio edukovan narod, treba da se plati. A gazda neće da ih plati, jer zaboga „ko se pa danas ne razume u računare“, ali veruj mi mnogo je više onih koji izađu iz radnje sa utiskom da je prodavac „vrh“!
Ja sam uglavnom imao pozitivna iskustva do sada. Kupovao sam komponente u 4 ili 5 različitih radnji po Beogradu i nisam imao sličnih problema.
@Deda: У реду је да ти продавац, да кажемо, „ували“ ствар која „пије воду“ за оно што ти треба. Али ако не зна, боље да ми каже „извините, то је ново, ја о томе не знам, сачекајте колегу/навратите касније кад дође колега/потражите у другој радњи“, него да ме буквално отера својом глупошћу. Па ја кад ме избаве за осми март да продајем цвеће на улици (јесте, то раде „компјутераши“ у државним фирмама), и неко пита како се одржава неко цвеће, која је врста, и сл. кажем културно „извините, нисам стручан за биљке, најбоље је да позовете нашу стручну службу и они ће Вам дати потребне информације“. Али ја то цвеће продајем пар дана годишње, а они те рачунаре неће продавати два-три дана, него мало дуже.
@Suske: Ех, пусти родитељи. Они нису ни свесни да то „нешто што није много јако“ а што дете очекује кошта много више од онога што ће и теби и мени икад затребати.
И то за много више њих са позитивним утиском стеченим о таквим продавцима си у праву. Такви обично преко нета питају „како да уђем на фејсбук“ и „где је овде пасијанс?“. Не могу сви све да знају, ал’ није баш у реду терати по оној „ја би’ хтео, ал’ не умем“ :)
@Maladict: И ја имам две радње у којима купујем редовно, кад купујем — BOOX и PiT. Али треба обићи и друге радње, можда тамо има нечега што овамо нема. Неке ситнице сам куповао и у Abako, али углавном из оних фенси прчварница завршим у једној од прве две наведене фирме.
Solidno informatičko znanje? Primenjeno na prodavce računara? Kod nas? Čisto sumnjam da bi tako nešto moglo da se desi van onih pet procenata ljudi koji se bave prodajom računarske opreme. Ne bih da upirem prstom, ali kada uđem u prodavnicu računarske opreme ne znam da li da se smejem ili da plačem od situacija koju nađem…
Npr, zimus sam išao da kupim mrežni kabl, i to crossover, jer mi je trebao za povezivanje dva kompjutera u kući. Naravno, persona mi je uvalila običan jer je mislila da ne znam šta mi treba i da ona zna najbolje. E pa nije znala…
Ili, još bolja situacija, od letos kada mi je pregorela matična ploča. Odnesem računar u radnju (računajući da imaju lek za moju boljku, tj novu matičnu ploču, jer sam sam identifikovao kvar). Nakon finog „dođi za sat vremena“ i isteka tog perioda vratio sam se u radnji i dočekao „e, brate, mislim da ti je matična pregorela“. Bravo, kume-brate-sine (lik je u tom fazonu), hvala ti k’o kumu-bratu-sinu, nikada ne bih sam izvalio…
Kao nastavak na tu priču, sledećeg dana odoh da pazarim novu mašinu (nema nigde tak’e ploče) i dobio sam „da, ali, znaš, takav kompjuter ti nije dovoljno jak za najnovije igrice“, iako su dva giga rama u kombinaciji sa pola giga grafike i 300 giga na hardu sasvim dovoljna za surf netom i programiranje u Javi, a igre tu ne spadaju ni pod razno.
Sve sami biseri…
Se’am se da sam površno dodirnuo ovu temu kad sam pisao o kupovini računara. lepo što je neko detaljno obradio i drugu stranu. Kakvih sve iskustava imam bolje da ne pričam, samo se ja nikad ne okrenem već ih lepo izblamiram u prepunoj radnji pa tek onda odem…
Ali ima i pozitivnih primera, i uvek je lepo naći radnju gde svi zaposleni znaju šta rade i znaju gde su im ograničenja a gde počinje internet :)
U sto mi je ovo poznato:-)
Imam utisak da malo preterujes. Prodavci rade svoj posao, a njima takvi kao ti sto znaju sta hcoe udju uradnju jednom u mesec dana.
Kad ulazis u neku radnju, udji sa stavom da prodavac verovatno pojma nema i nemoj mu ni davati prostora da te masti. Ako krene saseci ka konstatacijom da znas sta trazis i da to to sto on nudi
ne treba.
Ja se nesto ne secam da sam u radnjama imao problema te vrste. Valja brzo uklavire da tacno znam sta hocu i ostave me na miru, bez neprijatnosti ni za koga odnas.
Cak su tada obicno mnogo raspolozeniji da pokazu sta imaju, a sta trazim, ili cak da raspakuju da to sto zelim mogu prvo da uzmem u ruke.
Uostalom, kakav si ti poznavalac kada prodavca pitas koji je distro na Asusu? Ako te ta tema iole interesuje, valjda to i sam znaš? :>
Čovek ti je lepo rekao, da je taj Linux što se dobija na računaru uglavnom ne preživljava već bude zamenjeni nečim drugim, što i jeste tačno.
Radio sam malo u prodavnici koja prodaje vodovodni i kanalizacini materijal neke 90-te godine. I dan danas znam skoro sve strucne nazive i mere koje se koriste, samo da bi mogao da zadovoljim potrebe musterija i da bi bio uspesniji trgovac. I tako jos nekoliko razlicitih materija, razmisljajuci da : sto se bolje ja edukujem, to ce prodaja bolje ici i imacu bolji pristup musterijama, a necu se blamirati.
Kada su racunari u pitanju, savladao sam osnove i sada tacno znam sta hocu i za sebe i za svoju decu. Kao sto si i ti naglasio, koristim neke krsotine koje mi zadovoljavaju osnovne potrebe koje imam, ali sam za dete narucio a Suskin muz mi to i obezbedio, racunar koji mom sinu moze da zadovolji potrebe a da pritom ne lupim neku ludacku lovu… Moj sin i nije svestan da je njegov racunar bolji dvesta puta od mog, ali sada moze da igra neke igrice koje ranije nije mogao, moze da mnogo brze i bez problema otvori sto prozora i sve tako nesto zbog cega se ranije mnogo nervirao. Mene recimo nervira to sto on voli da igra igrice i ne koristi racunar u pametnije svrhe, ali dete je jos , nadam se da ce ga uz moju preporuku koristiti na mnogo pametniji nacin. Poceo je da me uci nekim stvarima koje ja ne znam, pa mi milo i nije mi zao jednog jedinog dinara koji sam ulozio.
Odstupam od teme, poenta je da: mehanicar popravlja kola, pekar pece hleb, a trgovac racunarima zna sta treba da uradi a ne preko one stvari da „radi“ a pride , osim sto je neljubazan (kompenzacija za neznanje), nema blage veze, gori je cak i od mene, lol…
Ako ne znam, potrazim savet strucnjaka. Skoro sam iz Nisa zvao Suskinog muza za savet pre kupovine jedne komponente za racunar jer nisam verovao prodavacici koja je pride precutala i bila krajnje ljubazna dok sam telefonirao iz njene radnje. Naravno da je bila nasmejana kad sam kupio isti posle saveta kojeg sam dobio telefonom.
Zalosno je i to sto nisam edukovaniji iz ove oblasti, ali je problem sto ne mogu sve da pratim, a IT industrija svakog dana donosi nesto novo. Jos je veca zalost kad trgovci ovom robom ne prate i ne edukuju se pa da kvalitetnim objasnjenjima mogu da zadovolje prave znalce .
A najveca, NAJVECA zalost je sto je mnogo nepismenih koji kupuju na kilo a nemaju pojma gde se komp ukljucuje !!!
I na kraju: sto nisu svesni svoje nesvesti, tj. bezobrazlika kojim zrace kad se prave pametni pred ljudima koji znaju !!!
Lepo si rekao: priznaj kupcu, daj obavestenje, daj smernice i bice svi zadovoljniji…
@thnikkaman: Е да, баш тај рад :) И, овај, шта би са мрежним каблом? Јеси ли га укрстио? :)
@Walker: Како да избламираш продавца и фирму у препуној радњи кад сте у радњи само ти и продавац, и вероватно си му други или трећи од почетка дана а наиђеш око поднева? :)
@KGblog: Шта да ти причам кад све знаш ;)
@Predrag Supurovic: Да продају јабуке на кванташкој пијаци, онда бих се сложио да знају и раде свој посао. Овако, не могу да се сложим са тобом :)
Дакле, није довољно напоменути да тражиш одређену врсту сокоћала (специфично: нетбук), већ би требало нацртати им шта тражиш? И то само зато јер он _не зна_ да у радњи има то што тражим, и да заједно стојите испред/поред тога, те каже како може да се наручи? Ја то не бих оценио као „рађење свог посла“.
И ја давно нисам имао сличних искустава, јер оно што ми треба поручим преко нета или телефоном од наведене две радње. Али без обзира да ли купац зна шта му треба (каже конкретно шта хоће) или не зна (каже за шта му то треба), продавац мора на основу тога да му да релевантне информације. Учио сам то четири године у средњој школи, ја сам трговац по струци ;)
Што се оперативног система тиче, знам да може да се стави било који дистро, али ми у меморији мога сећања није стајао Xandros као дистро. Знам да на неке нетбукове стављају новелов зузе и убунту, и то треба да стоји на декларацији робе као списак основних карактеристика. Јер, сложићеш се, ако стоји икспе и виста (оба су Виндуоз), требало би да стоји и који линукс дистро иде :D
И на крају, веома битна ставка коју за мене рачунар, било који, мора да испуњава је да потпуно функционише са линуксом. Ако линукс на томе не може да ради, онда је то по мојим критеријумима крш за који нећу давати новац.
So true… Ja se ne secam kad sam poslednji put naisao na prodavca racunara koji se nije odma postavio u GD formaciju, i pokusao da mi objasni (u najfriskijem slucaju) da mi je mnogo bolje da uzmem C2Q nego C2D. Jel da? A ja mislio obrnuto. A razlika u ceni? Samo 10k. Ali vecina ljudi ne obraca previse paznje na to. Verovatno bi poceli kad bi im neko objasnio da je to kao da su usli u mesaru i trazili rozbratnu, a mesar im rekao „bolje vam je da uzmete kare“…:)
Не можеш да замислиш шта ми је радио месар у локалној месари. :) Ни ја ни жена нисмо знали тачно који делови иду за које јело и онда се сваки пут појавим са питањем: „хтео бих да направим ловачке шницле“, а он каже „може од прасећег“ :):)
ваљда му је било драго што сам искрен па ми је сваки пут дао супер парче :)
Mislim da je nerealno ocekivati neko „napredno“ tehnicko znanje od tih ljudi – kao sto si i sam rekao, plata je vrlo niska da bi neko potkovan znanjem prihvatio taj posao.
Problem je samo u stavu, ali to je generalno problem sa balkanskim mentalitetom. Videli ljudi da i bravar moze biti predsednik drzave pa misle da i oni mogu sve :)
Mene licno vise nervira (i uzasava) stav tih prodavnica kada je u pitanju vracanje falicne robe, to je nesto sto bi zakon i primena istog mogao da promeni, ali ne menja vec godinama.
meni se isto dešava, konstantno. ali, znaš šta mislim da je u pitanju. ti ljudi su trgovci koji (verovatno) nemaju pojma o računarima niti ih isti zanimaju, te se smaraju na poslu, posebno kada mušterija uđe i pokušava nešto da sazna o onome što ih smara . . . barem tako izgledaju.
juče sam ušla u Tehnomerket koji mi je prekoputa zgrade da pogledam monitore (moj je na samrti). tri prodavca, jedan mi je prišao kada sam ga pitala da li je moguće da imaju monitore samo jedne marke i to marke samsung, rekao je da. kada sam ga pitala da li postoji mogućnost da dobiju još neke rekao je ne zna i da sve što me zanima mogu da pronađem na njihovom sajtu . . .
lepo bogami . . .
Ovaj tvoj post me veoma podsetio na scenu kada sam kupovao PCI kontroler za SATA hard diskove (koji sam stavljao na tada Pentium 2). Glupi prodavac me pitao jedno 30 puta „jesi li siguran da ce to da radi?“ a izraz lica mu je bio kao da sam trazio nesto poput monitora koji se kaci u paralelni port za stampace :)
Прво да ти одговорим да ли личиш на џангризаву бабу?
Да :) и то главом и лавором! :)
У првој ситуацији продавац није персирао и уопште није знао шта је то нетбук. (прво неопростиво, друго неразумљиво)
Трудио се да прода најновију машину.
О-кет, данас људи углавном и купују преносни рачунар као једину машину и стога разумем што је пробао да ти ували моћнијег преносника.
У другој ситуацији је омаловажавао „тамо неки“ линукс и то му џангризава баба никада неће опростити. ;)
А то што не зна у прсте да наброји бар 12 врста линукса је равно кандидовању за смртну казну ;)
Мој утисак у вези продаваца је да можеш да налетиш на све и свашта и да ни један човек није исти и да ни једна радња и није иста. Ако је газда кретен или је шеф будалетина, продавци ће рефлектовати такво понашање и на купце али оно што сам доста често виђао по радњама је повећан проценат људи који се Заиста разумеју у то што продају и као Дон Кихоти се рву са купцима.
И таквих ми је у ствари жао јер у њима видим себе у сличим ситуацијама.
ОК. Шта је у ствари тема?
Треба ти Мали преносни рачунар(чић) од око килограма на коме
би да „куцкаш“ (да си овако описао потребе продавцима, добио би боље одговоре).
Имам Асус еее 701 који сам пазарио прошле године одмах после
пада цена у рану јесен. И ради то. под Xubuntu са додатком niceeepc и нема неких већих проблема (Обрисао сам застарели Xandros који је у ствари зачуђујуће био добро радио за подразумевани „тамо неки“ линукс :)
Мој је савет да пре свега обратиш пажњу на тастатуру.
Тастатура за 701 је премала за епохална писанија (мада је ја без икаквих проблема користим за табеле и такав унос текста)
1000 модел не знам какав је јер га нисам држао у руци али
он јесте нешто већи од 701 али по коментарима које сам чуо није му ни тастатура нешто значајно боља.
MSI Wind U90 је са тастатуром која је за класу боља али и са одговарајућом ценом. Acer је негде између, као што и цена каже.
Међутим. Желим да ти препоручим HP модел који је метализиран, са VIA процесором додуше али са тастатуром која је најбоља од свега побројаног. А посебно је екран неупоредиво бољег квалитета
(важно када читаш PDF књиге, веруј ми).
Да је у том тренутку био увезен, не бих ни помислио на 701 и купио бих HP и поред тога што су им цене небо и земља и што мене лично 701 изузетно задовољава, опет с обзиром на добру цену.
Све у свему HP и ништа друго (неки долазе без система а неки са SuSE ent. који сви обично одмах замене за OpenSUSE или нешто друго). Једино је квака 22 што су се сад појавили и други модели HP који немају „металну“ спољашност и неки који имају и атом уместо VIA итд. Оно што у ствари нико други нема а HP има, то је прикључак за спољну PCI-express картицу.
Eto kako nekolicina likova sroza poštenu profesiju :) A tako je iz prostog razloga, kako je Deda lepo primetio, što se prodajom i servisiranjem računara bave i oni ljudi koji o tome objektivno nemaju pojma, ali su imali lovu da ulože u neki posao i čuli su da se na koNJpjukterima mere dobra lova obrnut (eeeee, nekad bilo…).
„šišanje“ mušterija, prodaja neadekvatnih komponenti i konfiguracija, nestručan servis, loš konsalting i još gomila gluposti koje se manifestuju tim famoznim GD stavom samo otežava posao onima koji imaju znanje i volje da posao obavljaju kako treba. Zbog svega navedenog kupci bukvalno dolaze sa predubeđenjem da smo mi tu samo da ih „zavrnemo“ i oderemo. Na svu sreću, neumitni zakoni ekonomije, preferencije potrošača (i njihova obrazovanost) i ono što se narodski kaže „dobar glas daleko se čuje…“ vremenom iznivelišu tržište i sa te strane mislim da će se se situacija kretati na bolje.
Da ne bude da samo pljujem po kolegama (a ako se neko prepozna u prethodnom i oseti se prozvanim trebalo bi dobro da se zapita zašto je to tako) moram da kažem da je raditi sa ljudima vrlo izazovna delatnost (najblaže rečeno). Sto ljudi sto ćudi, ali ipak dobar trgovac mora da zna da kako da se ophodi prema svakome, na koji način da razgovara sa potencijalnim kupcem i kako najjednostavnije da pojasni sve nedoumice u skladu sa nivoom znanja mušterije. Izazovno, kao što rekoh. U osnovi svega ovoga, pored neophodnog znanja leži i malo domaćeg vaspitanja. „Izvolite?“ se podrazumeva…
E, još da dam link ka sajtu firme pa da mi Urke fakturiše reklamu :D
I kako sad ja da se upustim u tu pustolovinu zvanu „kupovina računara/laptopa/netbooka“, kad nit ja imam pojma o komponentama, a iz ovog teksta i komentara shvatam da ni prodavci (uglavnom, čast izuzecima) nisu baš kompetentni za prodaju ili savet u vezi računara?
Sve mi se čini da bi najbolje bilo da neko od vas, ko se razume u sve to, otvori neki blog tipa „Draga Saveta“ na kome bi mogli da (dobrovoljno ili uz neku nadoknadu?) posavetuju ovakve kao ja, da nas ne bi tamo neki nazovi-prodavci-stručnjaci sluđivali u radnjama :D
Nemojte pogrešno da me shvatite, nije da me ne zanima, al` što reče Deda, mnogo brate ima informacija i stalno se nešto novo izmišlja… :)
Pa valjda znas nekoga ko se razume? Ufatis ga lepo za rucicu, i put pod noge… :D
@Ketchua: Навикли људи. Кажем, проблем је због масе пинк-лајк купаца који купују рачунаре на кило. На срећу, има и озбиљних компјутерских фирми које тај луксуз (да отерају купца просеравањем) себи не допуштају.
@Иван Петровић: Промениш месару ;) А можда су то биле шницле од дивље свиње! :D
@Aleksandar Mastilovic: Феномен зван „рекламација“ је посебна прича, али исто може да се подведе под ГД :) Имаш фирме где те гледају испод ока што враћаш робу (из било ког разлога), а опет има оних других (додуше, у великој мањини) који не праве питање па ће ти заменити чак и миша од 100 динара после два дана употребе, само ако ти се не свиђа како ти лежи у руци.
@drveni_advokat: Техномаркет је специфична продавница у којој се продаје различита кућна техника, па њихов став „погледајте на сајту“ је коректнији од става „ма то ти не ваља, ово је екстра“. Знам да су у Крагујевцу они имали само Samsung, и чини ми се LG TFT мониторе, већ годинама.
То ме и не чуди превише то опуштено знање о роби у великим центрима, али у специјализованој рачунарској опреми, као што Кечуа даде пример месаре, проблем је и те какао забрињавајући.
@Sinisa Bobic: Па добро, је л’ ти то после прорадило? ;) Можда кад би газде стварно давале адекватну плату, можда би запослени обратили пажњу на познавање материје и односа према клијентима.
@nikolam: Е Никола, једна ретко корисна беседа твоја :P Немој Линукс да ми дираш :) Не тражим ја од њега да ми каже је л’ ради Gentoo на том хардверу, него да ми да пуну спецификацију производа који продаје. Да ли продавац телевизора мора да зна шта значи 50Hz и 100Hz? Не мора, али ће вероватно да те убеђује како ти је боље да узмеш 100Hz иако ћеш ТВ гледати преко собне антене. Резон — већа цифра, даје боље резултате.
Што се избора сокоћала тиче, најважнија ми је тастатура и колико се текста види на екрану, потом аутономија и живахност целе ствари. Изглед и меНталика у оклопу, те екстерни PCI прикључак ми ништа не значе. Ех, да, прилично ми је битан и складишни простор, т.ј. што већи хард диск, то боље.
@GoranSTX: Не бих се сложила да „неколицина сроза професију“. Углавном у свакој професии има гооомила фушера који су јефтини па опстају на овом тржишту. На срећу, има и озбиљних играча који свакако имају сталне муштерије које цене квалитет услуге пре од ниске цене. Јер, шта ће ми хардвер јефтинији 5% ако ћу имати проблем са рекламацијом или се осећати као да ме продавац мрзи што нисам узео још које парче хардвера да би данас имао за кафу и цигаре.
Тако да, верујем да у сваком месту има бар једна компјутеска фирма/радња која није из ГД бранше.
За фактуру „ће се договоримо“ :)
@Marija: Хеј, то је бар једноставно. Распитај се у месту која фирма није дилетантска, и лепо оди тамо и изложи свој захтев. Онда добијену информацију провери на нету, те ако је у реду, пазари. Никад се не треба залетати и на првом месту купити то што нам треба. Као бабе кад на пијаци обијају тезге да нађу јабуке јефтиније 50 пара од оних на улазу у пијац :)
И цела ме ова прича подсети на причу о „сервисеру“ који ми је „инсталирао“ СББ кабловски модем пре онолико година, а коју често понављам. Дошао, повезао каблове и каже „укључи Виндоуз да ти инсталирам модем“. „Немам виндоуз“, кажем му најнормалније, а он се запрепасти и сажали на моју муку: „па што си онда узимао ово, кабловски ради само на Виндоузу, како да ти инсталирам модем!!!“. Гре’ота, тада је само требало уписати ИП адресу, нет маску и DNS-ове за мрежни интерфејс на коме је кабловски модем.
Баш сам контраш :D
Hvala na savetu :D
Nisi prvi koji naleće na šustere u sferi kompova…Odlazim pre neki dan da pogledam neke TV karte i uredno pitam devojku u Pacomu imaju li TV karte na lageru, a ona me pita šta će mi to i čemu služi? Pa da prikačim na veš mašinu i menjam brzine dna spejsšatlu, eto za šta…Oko razgovora sa prodavcima o Linuxu neću ni da počinjem, uglavnom se njihova reakcija svodi na „Aaaaaa?“ i „Šta je to?“
Što se tiče slučaja 2.0, bio sam sa drugarom danas u Roda centru, i kada smo izašli iz marketa, reših da i ja okušam sreću sa EEE PC-em. Prolazim pored već pomenute radnje, tu su dva radnika, ja sve kulturno: Dobar dan, koje sve Net Book-ove imate? Prodavac me pogleda zamišljeno i mrtav ladan posle 5 sekundi razmišljanja odgovara: Net Book-ove? (Kao da je u sebi mislio šta je sad pa to, šta oće ovaj od mene) Nemamo ni jedan.
A ispred njega stoji već pominjan EEE PC 1000, taman sam hteo da ga pitam, a šta je ovo? Kad on posle 10 sekundi razmišljanja: EEE PC? Imamo EEE PC. To je pojačan model. :)
I tako kao pogledam cenu, malo isprobam tastaturu i zdravo, zdravo, krenem ka izlazu. Ali kada sam stigao do pokretnih stepenica, setih se da ga nisam pitao najbitnije pitanje, za Linux :)
Nisam mogao da odolim, vratim se, i opet fino: Izvini jel to varijanta koja ide sa Widnows-om ili Linux-om. On posle pauze od 2-3s: Sa Linuxom, sa Linuxom. Rekoh koji je Linux u pitanju? (Hteo sam da ga pitam koji distro, ali sam imao utisak da bih odmah dobio nekontrolisan napad smeha), i njegov odgovor: Neki Linux. Ja reko pa koji „neki“? Linux Linux, ne piše koji :)
@Marija: Служимо народу! ;)
@Punky: Манекенке у комерцијали/малопродаји не служе да дају релевантне информације образованим потенцијалним купцима, него да на њих балаве необразована говеда док из дебелог буђелара плаћају мачку у џаку. Тако да ме твој случај ни мало не чуди :) Да си питао „треба да ми се угради Интернет у компјутер“, вероватно би рекла да то они раде. И то је једна тужна и одавно позната ствар :(
@Mirko: Па добро Мирко, што зајебаваш човека? И то ДВА ПУТА?! :D Да га питаш која је разлика између „икспе хоум“ и „икспе профешнал“, не би знао да ти каже, а камо ли који дистро тера EeePC 1000HD :) Је л’ ми сад верујеш? :)
Pa znaš kako, ne očekujem da diplomirani programeri rade kao šankeri u prodavnicama računarkse opreme, ali ima zilion ljudi prate dešavanja na IT sceni više nego prethodno pomenuti, a imaju srednju školu… No u svakom sl. ako vec rade u takvimr adnjama, red bi bio da nauče osnovne stvari…