Prodavci magle
Svako ko se iole razume u računare i upustio se u potragu za specifičnim primerkom po lokalnim radnjama, verovatno se u bar nekoliko radnji susreo sa prodavcima koji su „popili svu pamet ovog sveta“ i prema potencijalnim i inim mušterijama neguju odnos „genije → debil“. Ovo su „moja dva centa“ na tu temu.
Vrzma mi se po glavi zamisao da zarad potrebe kuckanja kojekakvih tekstova, što honorarnih, edukativnih, blogerskih, kôderskih i inih, pribavim prenosni računar.
Standardni laptop (prenosna zamena za desktop) ili notbuk (osakaćeni laptop u nešto sitnijoj varijanti) mi ne treba jer imam veliki monitor i „krš“ mašinu koja još uvek radi zadovoljavajuće. Dodam na to potrebu da mi mašina radi 24/7, laptop kao zamena za desktop ne dolazi u obzir. Opet, laptop je dovoljno glomazna igračka za redovno nosanje kojekude (nisam niti „bilder“, niti „crnac“, i dodatno volim slobodne ruke).
Logično izvodim zaključak da mojim potrebama može da udovolji neki netbuk. Pregledam net i vidim svašta, a tog svašta nema baš uvek uživo u Kragujevcu. Počeo sam da obilazim računarske radnje, kad ih vidim u prolazu, i pogledam uživo kako koji netbuk izgleda. I onda se srećem sa samouverenim prodavcima–šabanima koji prema mušterijama imaju pristup genije → debil (u daljem tekstu GD) pri čemu je mušterija ovo drugo.
Slučaj 1.0
Neki dan ulazim u čuvenu Kragujevačku radnju majn kompjuters (u kojoj nikad ništa nisam kupio zbog „ovčarskog“ stava prema mušteriji) prilazim polici sa prenosnim računarima i vidim MSI Wind U90. Jedan jedini primerak. Zagledam ga, prilazi mi ljubazni mladi prodavac i kaže „Izvoli“. Nema veze što me ne poznaje, mi smo inače „na prs’ u dupe“ pa je ophođenje „per tu“ u skladu sa GD odnosom. Kažem da me interesuju netbuk računari, na šta samouvereni omladinac prozborava:
— A, nemamo to, to samo može da se naruči. Ali danas su nam stigli ovi najbolji laptopovi. Ovaj, ovaj, ovaj, ovi ovde. Još nije stavljena ni cena. Ovaj je najbolji, ima bla-bla-bla zvučnike, mnogo je jak, ekstra… bla-bla-bla…
Pogledam u njega, pogledam u ultra-giga-mega-ekstra-do_jaja_brate-jebe_kevu prenosnike težine novorođenčeta, zahvalim se i izađem.
Slučaj 2.0
Desilo se baš juče popodne. Prilazim kružnom izložbenom prostoru ne-znam-koje računarske firme na prvom spratu Roda centra, vidim u vitrini ASUS EeePC 1000HD. Pitam prodavca je l’ samo taj netbuk imaju, a onda do izražaja dolazi GD:
— Samo ovaj, ali on je najbolji od svih koje smo do sad imali.
— Odlično, mogu da pogledam?
Izvadi ga čovek i stavi na pult, ispred mene. Gledam specifikacije na papiru, vidim piše OS: Linux. Pošto nema na onoj deklaraciji sa cenom, pitam koliko je garancija, je l’ jedna godina. Odlazi tip, pretura po nečemu, vraća se i promrmlja „godinu dana“. Dobro, idemo dalje.
— Izvini, da ne znaš koja distribucija Linuksa je na njemu; zuze, ubuntu, debian ili neki drugi?
Čini mi se da je čuo pitanje „a šta je ovo linuks?“, pa odgovara:
— Ima neki linuks besplatno.
Gledam ga, i ne verujem svojim ušima šta mi priča. Ponovim pitanje:
— Je l’ znaš koji je distro u pitanju?
Kapiram, kad je već „stručnjak“ jer se tako ponaša, znaće šta ga pitam. Ali, zajebah se, nije on nikakav stručnjak, samo još jedan nadobudni prodavac računara koji nije srao mesec dana:
— Ma taj linuks besplatan je bezveze, to služi samo kao but divajs da se instalira ikspe.
U tom trenutku nailazi drugar, okrećem se leđima ka ovom geniju iza pulta, PLONK!, i počinjem priču sa drugarom.
Pitam se, pitam…
… zašto ti prodavci računarske opreme na sve potencijalne mušterije gledaju kao na debile? Razumem ja da većina njihovih mušterija to i jesu (znate, to su oni koji kupuju „kompjuter pentijum četiri sa ugrađenim internetom“ na kilo), ali bez obzira na to, cilj ti je valjda(?!) da udovoljiš potencijalnoj mušteriji i svojom stručnošću i razumevanjem od potencijalne napraviš zadovoljnu mušteriju. Ili su ipak u većini slučajeva ti prodavci zapravo kasapi koji rade u „IT salonima“ da bi ih narod video kako prodaju kompjutera (čitaj: „muda za bubrege“)? Čast izuzecima, ali izuzzeci su statistička greška.
I redovno, ako se raspituješ za jednu komponentu a prodavac je muško, on će ti obavezno, ali pod obavezno reći da nemaju trenutno tu, ali imaju ovu (neretko i potpuno drugu komponentu) koja je za tri koplja bolja od te koju ti tražiš. Ah, da, i na desetine puta skuplja od onoga što tražiš.
Mada, razumem ja to. Klinci i „paljevine“ streme ka tome da im tate kupe što friškije komponente za basnoslovne novce, kako bi u očima društva bili što moćniji. To što im te komponente neće zaraditi niti deset para (deseti deo dinara) nije bitno. Deca su deca. Ali gde su tu roditelji i zdrav razum? Pa nisu sve potencijalne mušterije deca, majku mu!
Ne zvučim valjda kao džangrizava baba koja sa balkona vrelom vodom poliva decu koja se igraju ispred zgrade? 
Piše: Aleksandar
Kategorije: Život, Kritika, Filozofija
Oznake: asus eeepc, GNU/Linux, laptop, msi wind, netbook, notebook, kompjuter, kragujevac, kupac, kupovina, mušterija, odnos, prodavac, računar, srbija
25 komentara na „Prodavci magle“
15. februar 2009. u 10:16
Ne zvucis kao dzangrizava baba, naprotiv.
Pa meni, koji sam daleko skromnijeg znanja, smeta totalno neznanje prodavaca kopijuterske opreme i komponenti, cak mi se desava da pokusavaju da mi „uvale“ robu koja je aut po novim cenama?…
Na zalost, ljudi koji se razumeju su u manjini u takvim radnjama jer ih gazde ne mogu dovoljno platiti, pa uglavnom rade priuceni ili nedovoljno zainteresovani „prodavci“…
Nece se to jos dugo promeniti na bolje !
15. februar 2009. u 10:17
Roditelji su gori od dece.
Moj suprug je bio u prilici više puta da sklapa konfiguracije našim prijateljima i poznanicima. Prvo što bi ih uvek pitao je „čemu bi trebao da ti služi računar“ a odgovor je išao otprilike ovako „ma nije to za mene to je za malog. Ja pojma nemam a i ne interesuje me, ali malom ne treba ne znam koliko jako, samo da može internet i neku igricu.“
Problem svih trgovinskih radnji je identičan. Ljudi koji su prvi na „udaru“ moraju biti edukovni. Da bi tu radio edukovan narod, treba da se plati. A gazda neće da ih plati, jer zaboga „ko se pa danas ne razume u računare“, ali veruj mi mnogo je više onih koji izađu iz radnje sa utiskom da je prodavac „vrh“!
15. februar 2009. u 10:34
Ja sam uglavnom imao pozitivna iskustva do sada. Kupovao sam komponente u 4 ili 5 različitih radnji po Beogradu i nisam imao sličnih problema.
15. februar 2009. u 11:18
@Deda: U redu je da ti prodavac, da kažemo, „uvali“ stvar koja „pije vodu“ za ono što ti treba. Ali ako ne zna, bolje da mi kaže „izvinite, to je novo, ja o tome ne znam, sačekajte kolegu/navratite kasnije kad dođe kolega/potražite u drugoj radnji“, nego da me bukvalno otera svojom glupošću. Pa ja kad me izbave za osmi mart da prodajem cveće na ulici (jeste, to rade „kompjuteraši“ u državnim firmama), i neko pita kako se održava neko cveće, koja je vrsta, i sl. kažem kulturno „izvinite, nisam stručan za biljke, najbolje je da pozovete našu stručnu službu i oni će Vam dati potrebne informacije“. Ali ja to cveće prodajem par dana godišnje, a oni te računare neće prodavati dva-tri dana, nego malo duže.
@Suske: Eh, pusti roditelji. Oni nisu ni svesni da to „nešto što nije mnogo jako“ a što dete očekuje košta mnogo više od onoga što će i tebi i meni ikad zatrebati.
I to za mnogo više njih sa pozitivnim utiskom stečenim o takvim prodavcima si u pravu. Takvi obično preko neta pitaju „kako da uđem na fejsbuk“ i „gde je ovde pasijans?“. Ne mogu svi sve da znaju, al’ nije baš u redu terati po onoj „ja bi’ hteo, al’ ne umem“
@Maladict: I ja imam dve radnje u kojima kupujem redovno, kad kupujem — BOOX i PiT. Ali treba obići i druge radnje, možda tamo ima nečega što ovamo nema. Neke sitnice sam kupovao i u Abako, ali uglavnom iz onih fensi prčvarnica završim u jednoj od prve dve navedene firme.
15. februar 2009. u 12:43
Solidno informatičko znanje? Primenjeno na prodavce računara? Kod nas? Čisto sumnjam da bi tako nešto moglo da se desi van onih pet procenata ljudi koji se bave prodajom računarske opreme. Ne bih da upirem prstom, ali kada uđem u prodavnicu računarske opreme ne znam da li da se smejem ili da plačem od situacija koju nađem…
Npr, zimus sam išao da kupim mrežni kabl, i to crossover, jer mi je trebao za povezivanje dva kompjutera u kući. Naravno, persona mi je uvalila običan jer je mislila da ne znam šta mi treba i da ona zna najbolje. E pa nije znala…
Ili, još bolja situacija, od letos kada mi je pregorela matična ploča. Odnesem računar u radnju (računajući da imaju lek za moju boljku, tj novu matičnu ploču, jer sam sam identifikovao kvar). Nakon finog „dođi za sat vremena“ i isteka tog perioda vratio sam se u radnji i dočekao „e, brate, mislim da ti je matična pregorela“. Bravo, kume-brate-sine (lik je u tom fazonu), hvala ti k’o kumu-bratu-sinu, nikada ne bih sam izvalio…
Kao nastavak na tu priču, sledećeg dana odoh da pazarim novu mašinu (nema nigde tak’e ploče) i dobio sam „da, ali, znaš, takav kompjuter ti nije dovoljno jak za najnovije igrice“, iako su dva giga rama u kombinaciji sa pola giga grafike i 300 giga na hardu sasvim dovoljna za surf netom i programiranje u Javi, a igre tu ne spadaju ni pod razno.
Sve sami biseri…
15. februar 2009. u 12:45
Se’am se da sam površno dodirnuo ovu temu kad sam pisao o kupovini računara. lepo što je neko detaljno obradio i drugu stranu. Kakvih sve iskustava imam bolje da ne pričam, samo se ja nikad ne okrenem već ih lepo izblamiram u prepunoj radnji pa tek onda odem…
Ali ima i pozitivnih primera, i uvek je lepo naći radnju gde svi zaposleni znaju šta rade i znaju gde su im ograničenja a gde počinje internet
15. februar 2009. u 12:59
U sto mi je ovo poznato:-)
15. februar 2009. u 13:07
Imam utisak da malo preterujes. Prodavci rade svoj posao, a njima takvi kao ti sto znaju sta hcoe udju uradnju jednom u mesec dana.
Kad ulazis u neku radnju, udji sa stavom da prodavac verovatno pojma nema i nemoj mu ni davati prostora da te masti. Ako krene saseci ka konstatacijom da znas sta trazis i da to to sto on nudi
ne treba.
Ja se nesto ne secam da sam u radnjama imao problema te vrste. Valja brzo uklavire da tacno znam sta hocu i ostave me na miru, bez neprijatnosti ni za koga odnas.
Cak su tada obicno mnogo raspolozeniji da pokazu sta imaju, a sta trazim, ili cak da raspakuju da to sto zelim mogu prvo da uzmem u ruke.
Uostalom, kakav si ti poznavalac kada prodavca pitas koji je distro na Asusu? Ako te ta tema iole interesuje, valjda to i sam znaš? :>
Čovek ti je lepo rekao, da je taj Linux što se dobija na računaru uglavnom ne preživljava već bude zamenjeni nečim drugim, što i jeste tačno.
15. februar 2009. u 13:15
Radio sam malo u prodavnici koja prodaje vodovodni i kanalizacini materijal neke 90-te godine. I dan danas znam skoro sve strucne nazive i mere koje se koriste, samo da bi mogao da zadovoljim potrebe musterija i da bi bio uspesniji trgovac. I tako jos nekoliko razlicitih materija, razmisljajuci da : sto se bolje ja edukujem, to ce prodaja bolje ici i imacu bolji pristup musterijama, a necu se blamirati.
Kada su racunari u pitanju, savladao sam osnove i sada tacno znam sta hocu i za sebe i za svoju decu. Kao sto si i ti naglasio, koristim neke krsotine koje mi zadovoljavaju osnovne potrebe koje imam, ali sam za dete narucio a Suskin muz mi to i obezbedio, racunar koji mom sinu moze da zadovolji potrebe a da pritom ne lupim neku ludacku lovu… Moj sin i nije svestan da je njegov racunar bolji dvesta puta od mog, ali sada moze da igra neke igrice koje ranije nije mogao, moze da mnogo brze i bez problema otvori sto prozora i sve tako nesto zbog cega se ranije mnogo nervirao. Mene recimo nervira to sto on voli da igra igrice i ne koristi racunar u pametnije svrhe, ali dete je jos , nadam se da ce ga uz moju preporuku koristiti na mnogo pametniji nacin. Poceo je da me uci nekim stvarima koje ja ne znam, pa mi milo i nije mi zao jednog jedinog dinara koji sam ulozio.
Odstupam od teme, poenta je da: mehanicar popravlja kola, pekar pece hleb, a trgovac racunarima zna sta treba da uradi a ne preko one stvari da „radi“ a pride , osim sto je neljubazan (kompenzacija za neznanje), nema blage veze, gori je cak i od mene, lol…
Ako ne znam, potrazim savet strucnjaka. Skoro sam iz Nisa zvao Suskinog muza za savet pre kupovine jedne komponente za racunar jer nisam verovao prodavacici koja je pride precutala i bila krajnje ljubazna dok sam telefonirao iz njene radnje. Naravno da je bila nasmejana kad sam kupio isti posle saveta kojeg sam dobio telefonom.
Zalosno je i to sto nisam edukovaniji iz ove oblasti, ali je problem sto ne mogu sve da pratim, a IT industrija svakog dana donosi nesto novo. Jos je veca zalost kad trgovci ovom robom ne prate i ne edukuju se pa da kvalitetnim objasnjenjima mogu da zadovolje prave znalce .
A najveca, NAJVECA zalost je sto je mnogo nepismenih koji kupuju na kilo a nemaju pojma gde se komp ukljucuje !!!
I na kraju: sto nisu svesni svoje nesvesti, tj. bezobrazlika kojim zrace kad se prave pametni pred ljudima koji znaju !!!
Lepo si rekao: priznaj kupcu, daj obavestenje, daj smernice i bice svi zadovoljniji…
15. februar 2009. u 13:45
@thnikkaman: E da, baš taj rad
I, ovaj, šta bi sa mrežnim kablom? Jesi li ga ukrstio? 
@Walker: Kako da izblamiraš prodavca i firmu u prepunoj radnji kad ste u radnji samo ti i prodavac, i verovatno si mu drugi ili treći od početka dana a naiđeš oko podneva?
@KGblog: Šta da ti pričam kad sve znaš
@Predrag Supurovic: Da prodaju jabuke na kvantaškoj pijaci, onda bih se složio da znaju i rade svoj posao. Ovako, ne mogu da se složim sa tobom
Dakle, nije dovoljno napomenuti da tražiš određenu vrstu sokoćala (specifično: netbuk), već bi trebalo nacrtati im šta tražiš? I to samo zato jer on _ne zna_ da u radnji ima to što tražim, i da zajedno stojite ispred/pored toga, te kaže kako može da se naruči? Ja to ne bih ocenio kao „rađenje svog posla“.
I ja davno nisam imao sličnih iskustava, jer ono što mi treba poručim preko neta ili telefonom od navedene dve radnje. Ali bez obzira da li kupac zna šta mu treba (kaže konkretno šta hoće) ili ne zna (kaže za šta mu to treba), prodavac mora na osnovu toga da mu da relevantne informacije. Učio sam to četiri godine u srednjoj školi, ja sam trgovac po struci
Što se operativnog sistema tiče, znam da može da se stavi bilo koji distro, ali mi u memoriji moga sećanja nije stajao Xandros kao distro. Znam da na neke netbukove stavljaju novelov zuze i ubuntu, i to treba da stoji na deklaraciji robe kao spisak osnovnih karakteristika. Jer, složićeš se, ako stoji ikspe i vista (oba su Vinduoz), trebalo bi da stoji i koji linuks distro ide
I na kraju, veoma bitna stavka koju za mene računar, bilo koji, mora da ispunjava je da potpuno funkcioniše sa linuksom. Ako linuks na tome ne može da radi, onda je to po mojim kriterijumima krš za koji neću davati novac.
15. februar 2009. u 17:08
So true… Ja se ne secam kad sam poslednji put naisao na prodavca racunara koji se nije odma postavio u GD formaciju, i pokusao da mi objasni (u najfriskijem slucaju) da mi je mnogo bolje da uzmem C2Q nego C2D. Jel da? A ja mislio obrnuto. A razlika u ceni? Samo 10k. Ali vecina ljudi ne obraca previse paznje na to. Verovatno bi poceli kad bi im neko objasnio da je to kao da su usli u mesaru i trazili rozbratnu, a mesar im rekao „bolje vam je da uzmete kare“…:)
16. februar 2009. u 00:54
Ne možeš da zamisliš šta mi je radio mesar u lokalnoj mesari.
Ni ja ni žena nismo znali tačno koji delovi idu za koje jelo i onda se svaki put pojavim sa pitanjem: „hteo bih da napravim lovačke šnicle“, a on kaže „može od prasećeg“ 
:)
valjda mu je bilo drago što sam iskren pa mi je svaki put dao super parče
16. februar 2009. u 01:06
Mislim da je nerealno ocekivati neko „napredno“ tehnicko znanje od tih ljudi – kao sto si i sam rekao, plata je vrlo niska da bi neko potkovan znanjem prihvatio taj posao.
Problem je samo u stavu, ali to je generalno problem sa balkanskim mentalitetom. Videli ljudi da i bravar moze biti predsednik drzave pa misle da i oni mogu sve
Mene licno vise nervira (i uzasava) stav tih prodavnica kada je u pitanju vracanje falicne robe, to je nesto sto bi zakon i primena istog mogao da promeni, ali ne menja vec godinama.
16. februar 2009. u 01:16
meni se isto dešava, konstantno. ali, znaš šta mislim da je u pitanju. ti ljudi su trgovci koji (verovatno) nemaju pojma o računarima niti ih isti zanimaju, te se smaraju na poslu, posebno kada mušterija uđe i pokušava nešto da sazna o onome što ih smara . . . barem tako izgledaju.
juče sam ušla u Tehnomerket koji mi je prekoputa zgrade da pogledam monitore (moj je na samrti). tri prodavca, jedan mi je prišao kada sam ga pitala da li je moguće da imaju monitore samo jedne marke i to marke samsung, rekao je da. kada sam ga pitala da li postoji mogućnost da dobiju još neke rekao je ne zna i da sve što me zanima mogu da pronađem na njihovom sajtu . . .
lepo bogami . . .
16. februar 2009. u 11:35
Ovaj tvoj post me veoma podsetio na scenu kada sam kupovao PCI kontroler za SATA hard diskove (koji sam stavljao na tada Pentium 2). Glupi prodavac me pitao jedno 30 puta „jesi li siguran da ce to da radi?“ a izraz lica mu je bio kao da sam trazio nesto poput monitora koji se kaci u paralelni port za stampace
16. februar 2009. u 16:59
Prvo da ti odgovorim da li ličiš na džangrizavu babu?
i to glavom i lavorom! 
Da
U prvoj situaciji prodavac nije persirao i uopšte nije znao šta je to netbuk. (prvo neoprostivo, drugo nerazumljivo)
Trudio se da proda najnoviju mašinu.
O-ket, danas ljudi uglavnom i kupuju prenosni računar kao jedinu mašinu i stoga razumem što je probao da ti uvali moćnijeg prenosnika.
U drugoj situaciji je omalovažavao „tamo neki“ linuks i to mu džangrizava baba nikada neće oprostiti.
A to što ne zna u prste da nabroji bar 12 vrsta linuksa je ravno kandidovanju za smrtnu kaznu
Moj utisak u vezi prodavaca je da možeš da naletiš na sve i svašta i da ni jedan čovek nije isti i da ni jedna radnja i nije ista. Ako je gazda kreten ili je šef budaletina, prodavci će reflektovati takvo ponašanje i na kupce ali ono što sam dosta često viđao po radnjama je povećan procenat ljudi koji se Zaista razumeju u to što prodaju i kao Don Kihoti se rvu sa kupcima.
I takvih mi je u stvari žao jer u njima vidim sebe u sličim situacijama.
OK. Šta je u stvari tema?
Treba ti Mali prenosni računar(čić) od oko kilograma na kome
bi da „kuckaš“ (da si ovako opisao potrebe prodavcima, dobio bi bolje odgovore).
Imam Asus eee 701 koji sam pazario prošle godine odmah posle
pada cena u ranu jesen. I radi to. pod Xubuntu sa dodatkom niceeepc i nema nekih većih problema (Obrisao sam zastareli Xandros koji je u stvari začuđujuće bio dobro radio za podrazumevani „tamo neki“ linuks
Moj je savet da pre svega obratiš pažnju na tastaturu.
Tastatura za 701 je premala za epohalna pisanija (mada je ja bez ikakvih problema koristim za tabele i takav unos teksta)
1000 model ne znam kakav je jer ga nisam držao u ruci ali
on jeste nešto veći od 701 ali po komentarima koje sam čuo nije mu ni tastatura nešto značajno bolja.
MSI Wind U90 je sa tastaturom koja je za klasu bolja ali i sa odgovarajućom cenom. Acer je negde između, kao što i cena kaže.
Međutim. Želim da ti preporučim HP model koji je metaliziran, sa VIA procesorom doduše ali sa tastaturom koja je najbolja od svega pobrojanog. A posebno je ekran neuporedivo boljeg kvaliteta
(važno kada čitaš PDF knjige, veruj mi).
Da je u tom trenutku bio uvezen, ne bih ni pomislio na 701 i kupio bih HP i pored toga što su im cene nebo i zemlja i što mene lično 701 izuzetno zadovoljava, opet s obzirom na dobru cenu.
Sve u svemu HP i ništa drugo (neki dolaze bez sistema a neki sa SuSE ent. koji svi obično odmah zamene za OpenSUSE ili nešto drugo). Jedino je kvaka 22 što su se sad pojavili i drugi modeli HP koji nemaju „metalnu“ spoljašnost i neki koji imaju i atom umesto VIA itd. Ono što u stvari niko drugi nema a HP ima, to je priključak za spoljnu PCI-express karticu.
16. februar 2009. u 20:50
Eto kako nekolicina likova sroza poštenu profesiju
A tako je iz prostog razloga, kako je Deda lepo primetio, što se prodajom i servisiranjem računara bave i oni ljudi koji o tome objektivno nemaju pojma, ali su imali lovu da ulože u neki posao i čuli su da se na koNJpjukterima mere dobra lova obrnut (eeeee, nekad bilo…).
„šišanje“ mušterija, prodaja neadekvatnih komponenti i konfiguracija, nestručan servis, loš konsalting i još gomila gluposti koje se manifestuju tim famoznim GD stavom samo otežava posao onima koji imaju znanje i volje da posao obavljaju kako treba. Zbog svega navedenog kupci bukvalno dolaze sa predubeđenjem da smo mi tu samo da ih „zavrnemo“ i oderemo. Na svu sreću, neumitni zakoni ekonomije, preferencije potrošača (i njihova obrazovanost) i ono što se narodski kaže „dobar glas daleko se čuje…“ vremenom iznivelišu tržište i sa te strane mislim da će se se situacija kretati na bolje.
Da ne bude da samo pljujem po kolegama (a ako se neko prepozna u prethodnom i oseti se prozvanim trebalo bi dobro da se zapita zašto je to tako) moram da kažem da je raditi sa ljudima vrlo izazovna delatnost (najblaže rečeno). Sto ljudi sto ćudi, ali ipak dobar trgovac mora da zna da kako da se ophodi prema svakome, na koji način da razgovara sa potencijalnim kupcem i kako najjednostavnije da pojasni sve nedoumice u skladu sa nivoom znanja mušterije. Izazovno, kao što rekoh. U osnovi svega ovoga, pored neophodnog znanja leži i malo domaćeg vaspitanja. „Izvolite?“ se podrazumeva…
E, još da dam link ka sajtu firme pa da mi Urke fakturiše reklamu
16. februar 2009. u 23:47
I kako sad ja da se upustim u tu pustolovinu zvanu „kupovina računara/laptopa/netbooka“, kad nit ja imam pojma o komponentama, a iz ovog teksta i komentara shvatam da ni prodavci (uglavnom, čast izuzecima) nisu baš kompetentni za prodaju ili savet u vezi računara?
Sve mi se čini da bi najbolje bilo da neko od vas, ko se razume u sve to, otvori neki blog tipa „Draga Saveta“ na kome bi mogli da (dobrovoljno ili uz neku nadoknadu?) posavetuju ovakve kao ja, da nas ne bi tamo neki nazovi-prodavci-stručnjaci sluđivali u radnjama
Nemojte pogrešno da me shvatite, nije da me ne zanima, al` što reče Deda, mnogo brate ima informacija i stalno se nešto novo izmišlja…
17. februar 2009. u 00:03
Pa valjda znas nekoga ko se razume? Ufatis ga lepo za rucicu, i put pod noge…
17. februar 2009. u 07:46
@Ketchua: Navikli ljudi. Kažem, problem je zbog mase pink-lajk kupaca koji kupuju računare na kilo. Na sreću, ima i ozbiljnih kompjuterskih firmi koje taj luksuz (da oteraju kupca proseravanjem) sebi ne dopuštaju.
@Ivan Petrović: Promeniš mesaru
A možda su to bile šnicle od divlje svinje! 
@Aleksandar Mastilovic: Fenomen zvan „reklamacija“ je posebna priča, ali isto može da se podvede pod GD
Imaš firme gde te gledaju ispod oka što vraćaš robu (iz bilo kog razloga), a opet ima onih drugih (doduše, u velikoj manjini) koji ne prave pitanje pa će ti zameniti čak i miša od 100 dinara posle dva dana upotrebe, samo ako ti se ne sviđa kako ti leži u ruci.
@drveni_advokat: Tehnomarket je specifična prodavnica u kojoj se prodaje različita kućna tehnika, pa njihov stav „pogledajte na sajtu“ je korektniji od stava „ma to ti ne valja, ovo je ekstra“. Znam da su u Kragujevcu oni imali samo Samsung, i čini mi se LG TFT monitore, već godinama.
To me i ne čudi previše to opušteno znanje o robi u velikim centrima, ali u specijalizovanoj računarskoj opremi, kao što Kečua dade primer mesare, problem je i te kakao zabrinjavajući.
@Sinisa Bobic: Pa dobro, je l’ ti to posle proradilo?
Možda kad bi gazde stvarno davale adekvatnu platu, možda bi zaposleni obratili pažnju na poznavanje materije i odnosa prema klijentima.
@nikolam: E Nikola, jedna retko korisna beseda tvoja
Nemoj Linuks da mi diraš 
Ne tražim ja od njega da mi kaže je l’ radi Gentoo na tom hardveru, nego da mi da punu specifikaciju proizvoda koji prodaje. Da li prodavac televizora mora da zna šta znači 50Hz i 100Hz? Ne mora, ali će verovatno da te ubeđuje kako ti je bolje da uzmeš 100Hz iako ćeš TV gledati preko sobne antene. Rezon — veća cifra, daje bolje rezultate.
Što se izbora sokoćala tiče, najvažnija mi je tastatura i koliko se teksta vidi na ekranu, potom autonomija i živahnost cele stvari. Izgled i meNtalika u oklopu, te eksterni PCI priključak mi ništa ne znače. Eh, da, prilično mi je bitan i skladišni prostor, t.j. što veći hard disk, to bolje.
@GoranSTX: Ne bih se složila da „nekolicina sroza profesiju“. Uglavnom u svakoj profesii ima gooomila fušera koji su jeftini pa opstaju na ovom tržištu. Na sreću, ima i ozbiljnih igrača koji svakako imaju stalne mušterije koje cene kvalitet usluge pre od niske cene. Jer, šta će mi hardver jeftiniji 5% ako ću imati problem sa reklamacijom ili se osećati kao da me prodavac mrzi što nisam uzeo još koje parče hardvera da bi danas imao za kafu i cigare.
Tako da, verujem da u svakom mestu ima bar jedna kompjuteska firma/radnja koja nije iz GD branše.
Za fakturu „će se dogovorimo“
@Marija: Hej, to je bar jednostavno. Raspitaj se u mestu koja firma nije diletantska, i lepo odi tamo i izloži svoj zahtev. Onda dobijenu informaciju proveri na netu, te ako je u redu, pazari. Nikad se ne treba zaletati i na prvom mestu kupiti to što nam treba. Kao babe kad na pijaci obijaju tezge da nađu jabuke jeftinije 50 para od onih na ulazu u pijac
I cela me ova priča podseti na priču o „serviseru“ koji mi je „instalirao“ SBB kablovski modem pre onoliko godina, a koju često ponavljam. Došao, povezao kablove i kaže „uključi Vindouz da ti instaliram modem“. „Nemam vindouz“, kažem mu najnormalnije, a on se zaprepasti i sažali na moju muku: „pa što si onda uzimao ovo, kablovski radi samo na Vindouzu, kako da ti instaliram modem!!!“. Gre’ota, tada je samo trebalo upisati IP adresu, net masku i DNS-ove za mrežni interfejs na kome je kablovski modem.
Baš sam kontraš
17. februar 2009. u 09:53
Hvala na savetu
17. februar 2009. u 22:37
Nisi prvi koji naleće na šustere u sferi kompova…Odlazim pre neki dan da pogledam neke TV karte i uredno pitam devojku u Pacomu imaju li TV karte na lageru, a ona me pita šta će mi to i čemu služi? Pa da prikačim na veš mašinu i menjam brzine dna spejsšatlu, eto za šta…Oko razgovora sa prodavcima o Linuxu neću ni da počinjem, uglavnom se njihova reakcija svodi na „Aaaaaa?“ i „Šta je to?“
18. februar 2009. u 02:09
Što se tiče slučaja 2.0, bio sam sa drugarom danas u Roda centru, i kada smo izašli iz marketa, reših da i ja okušam sreću sa EEE PC-em. Prolazim pored već pomenute radnje, tu su dva radnika, ja sve kulturno: Dobar dan, koje sve Net Book-ove imate? Prodavac me pogleda zamišljeno i mrtav ladan posle 5 sekundi razmišljanja odgovara: Net Book-ove? (Kao da je u sebi mislio šta je sad pa to, šta oće ovaj od mene) Nemamo ni jedan.
A ispred njega stoji već pominjan EEE PC 1000, taman sam hteo da ga pitam, a šta je ovo? Kad on posle 10 sekundi razmišljanja: EEE PC? Imamo EEE PC. To je pojačan model.
I tako kao pogledam cenu, malo isprobam tastaturu i zdravo, zdravo, krenem ka izlazu. Ali kada sam stigao do pokretnih stepenica, setih se da ga nisam pitao najbitnije pitanje, za Linux
Nisam mogao da odolim, vratim se, i opet fino: Izvini jel to varijanta koja ide sa Widnows-om ili Linux-om. On posle pauze od 2-3s: Sa Linuxom, sa Linuxom. Rekoh koji je Linux u pitanju? (Hteo sam da ga pitam koji distro, ali sam imao utisak da bih odmah dobio nekontrolisan napad smeha), i njegov odgovor: Neki Linux. Ja reko pa koji „neki“? Linux Linux, ne piše koji
18. februar 2009. u 06:56
@Marija: Služimo narodu!
@Punky: Manekenke u komercijali/maloprodaji ne služe da daju relevantne informacije obrazovanim potencijalnim kupcima, nego da na njih balave neobrazovana goveda dok iz debelog buđelara plaćaju mačku u džaku. Tako da me tvoj slučaj ni malo ne čudi
Da si pitao „treba da mi se ugradi Internet u kompjuter“, verovatno bi rekla da to oni rade. I to je jedna tužna i odavno poznata stvar 
@Mirko: Pa dobro Mirko, što zajebavaš čoveka? I to DVA PUTA?!
Da ga pitaš koja je razlika između „ikspe houm“ i „ikspe profešnal“, ne bi znao da ti kaže, a kamo li koji distro tera EeePC 1000HD 
Je l’ mi sad veruješ? 
20. februar 2009. u 01:42
Pa znaš kako, ne očekujem da diplomirani programeri rade kao šankeri u prodavnicama računarkse opreme, ali ima zilion ljudi prate dešavanja na IT sceni više nego prethodno pomenuti, a imaju srednju školu… No u svakom sl. ako vec rade u takvimr adnjama, red bi bio da nauče osnovne stvari…