Nepažnja, neodgovornost ili nemar?

Zgrada u kojoj sa porodicom živim, sagrađena je početkom šezdesetih godina prošlog veka. Čim je zgrada sagrađena, moj pokojni otac se sa svojim roditeljima uselio u ovaj stan.

Za proteklih četrdesetak godina stolarija je farbana jednom početkom devedesetih (da ja pamtim), i možda još jednom pre toga, mada čisto sumnjam. Pošto je stan na južnoj strani, od sunca, kiše, snega, vetra, gdáda i ostalih „alaudža“, drvenarija na prozorima je već duži niz godina na ivici upotrebljivosti. Rasušeno i ispucalo drvo propušta vodu kada pada kiša skoro pa isto kao da su prozori širom otvoreni. Zato je stalno neko morao da dežura u kući, i da menja i cedi peškire, krpe i druge sakupljače tečnosti, kada pada kiša. O „dihtovanju“ pri čak i najslabijem povetarcu neću ni da pričam. Zimi prosto osećaš kako između štoka i prozora prolazi hladnoća i uvlači s u prostorije.

Već nekoliko godina nosim se mišlju i „maštam“ o tome da ovu dotrajalu drvenariju zamenim savremenim materijalima poput aluminijumske i PVC stolarije, što zbog estetskog izgleda i upotrebljivosti, što zbog promaje, kiše, gráda, i drugih elementarnih nepogoda. Poslednja oluja koja je zadesila Kragujevac 10. avgusta ove godine napravila je rusvaj u stanu, pa sam definitivno rešio da po cenu svega ovu starudiju sklonim s očiju.

Od nekoliko ponuda za ugradnju PVC stolarije, izabrao sam zanatsku radnju „Citadela“ iz Kragujevca, zbog najpovoljnije ponude. Odlučio sam se za kombinaciju petokomornog PVC profila sa termoizolacionim vakuum staklom i venecijanerima. Za tri sobe (koje su na južnoj strani) trebao sam da pripremim oko 1.400 €. Uzeo sam kredit u Grčkoj (Vojvođanskoj) banci i obavestio majstore da pripreme materijal i dogovorimo se oko termina ugradnje.

Posle odlaganja dogovorene ugradnje prošlog vikenda zbog lošeg vremena, dogovorili smo da prozori budu ugrađeni juče (26. oktobar). Dva momka su dovezla spakovane nezastakljene prozore i okvire od PVC profila, i u 9 sati izjutra započeli sa skidanjem stare drvenarije. Nisam merio, ali im je trebalo oko sat-dva da odrade sve tri sobe.

Kompletnu ugradnju okvira i prozora, kantovanje, purpeniranje i tiplovanje odradili su do 14 sati. Ostalo je da u toku dana dođe lik i ugradi stakla u profile, kao i da u ponedeljak budu isporučeni i ugrađeni venecijaneri.

Oko 17 sati dolazi momak i kreće sa ugradnjom vakuum sendvič stakala, i komentariše da su mere pogrešne. Pet okvira širine 99,5 cm prijavljeni su kao 90 cm, što znači da za skoro 10 cm u širini stakla fali za pet okvira, i to u dve veće sobe po dva i u manjoj sobi jedno staklo. Rešenje? Da se do sutra (danas) ujutru ugrade ta uža stakla, pa danas da se zamene odgovarajućim (dok naprave nove sendviče). Ajde, bolje išta nego ništa. Ugradi momak uže sendviče.

A onda počne da se smrkava. Upalim svetlo u sobi, nema venecijanera, zavesa, ničega. Zveraju mi iz okolnih zgrada u kuću kao da sam na sred livade. Ekstra što počinje da duva vetrić i da bude hladno. Padne mi na pamet da iskoristim stiropore sa aluminijumskom folijom kojom sam senčio sobe leti od prejakog sunca, pa u zadnjoj sobi izrežem trake odgovarajuće širine i postavim u „falceve“ od stakla, i prekrijem prozore celim stiroporima kako bi mogli da prespavamo. Soba je izgledala kao cirkuska šatra, ali bolje išta nego ništa.

Jutros oko podneva dolazi novi lik i ugrađuje nove, odgovarajuće sendviče. Sve super, brzo završene sve tri sobe…

… ALI! Ne lezi vraže. Pošto je od prilike u isto vreme, samo malo docnije, došao majstor Goran koji će zakrpiti „rupe“ u zidovima oko prozora, pa smo sedeli sa njim i pričali, staklar je bez nadzora odradio svoj deo posla, tako kako ga je odradio. Da zanemarim to što je po belim PVC lajsnama udarao crnomm stranom gumenog čekića i izmazao prozore domaćinski, ali ne mogu da zanemarim što nije sve lajsne ugradio kako treba (nisu „klaknule“) već je nekoliko njih na više mesta ostavio labave. I dodatno, na više mesta je gumu koja treba da spreči da voda od pranja prozora ne ulazi u profile, umesto da pravi uspon na staklu, uštinuo i napravio uvale. Navodno, to će sâmo da se ispravi od toplote. Ma da.

Zovne Daca gazdu firme, i on reče da će u ponedeljak, kad momci budu došli da ugrade venecijanere, da srede lajsne i gume.

Da se ne baci

Stare prozore sam prodao komšijinom bratu, po ceni prozora na otpadu. Jebiga, bolje da izvučem koji dinar nego da za „Dž“ bacim sve na deponiju, i još platim prevoz i odlaganje. Ostao sam dobar za nešto preko 60 €.

Suština?

Suština cele priče je nešto od ovoga iz naslova zapisa, ne striktno vezano za ovaj moj slučaj sa prozorima u tri etape (ugradnja, zastakljivanje u dve epizode i venecijaneri u trećoj), već globalno za sve oblasti života. Firma u kojoj radim je zbog nekoliko stubića jednog klijenta zavlačila mesec i jače po plaćanju predračuna za izvođenje radova, jer nismo imali da isporučimo te stubiće. Vrli provajder „širokopojasnog“ Interneta SBB uredno već mesecima isporučuje veoma nizak procenat usluge od onoga što je plaćeno. Pa onda veliki mogul Majkrosoft koji isporučuje kancelarijski paket poslednje generacije, poslednji „krik“ tehnologije, u kome program ne ume ispravno da izračuna rezultat dva pomnožena broja.

Globalno je dogovoreno i uslovljeno plaćanje fiksne cene, ali se podrazumevaju fluktacije u kvalitetu i kvantitetu isporučene usluge ili robe. Ti moraš, a ja mogu ali ne moram.

Izvinjavam se na podužem zapisu, ali kraće nije moglo